Сербский язык без страха: разговорник с ошибками и смехом

Прича 1. Чија je to мајкa?

Ја сам почетник у српском језику. Јуче сам био у кафићу са пријатељем из Београда. Хтео сам да кажем да сам видео лепу мачку испред кафића. Али уместо тога, рекао сам:

Ја: „Видео сам баш лепу мајку испред кафића!“Пријатељ: „Ма шта? Мајку? Чију мајку?“Ја: „Ох, извини! Хтео сам да кажем мачку!“Сви су почели да се смеју. Ја сам се осећао помало глупо и црвенео сам. Али пријатељ ми је рекао: „Не брини, све је у реду. Сви праве грешке. То је смешно, али тако учиш.“

После тога сам себи објаснио: „Добро, морам да пазим на речи. Мачка значи кошка, а мајка значи мама. Велика разлика!“

Касније сам се осећао боље. Схватио сам да је нормално правити грешке и да је важно наставити да причам. Сада имам смешну причу коју могу да поделим са другима.

Важне речи

мачка – кошкамајка – мамакафић – кафепријатељ – друг, другаргрешка – ошибкареч – слово, слово/словоразлика – разницајезик – языкпочетник – новичокприча – рассказВажни глаголи

видети – видетьрећи – сказатьсмејати се – смеятьсяосећати се – чувствовать себяобјаснити – объяснитьучити – учитьправити – делать, совершатьнаставити – продолжатьпазити – быть внимательнымделити – делитьсяПеревод истории 1

Я начинающий в сербском языке. Вчера я был в кафе с другом из Белграда. Я хотел сказать, что видел красивую кошку перед кафе. Но вместо этого я сказал:

Диалог:

Я: «Я видел очень красивую маму перед кафе!»Друг: «Что? Маму? Чью маму?»Я: «Ох, извини! Я хотел сказать кошку!»Все начали смеяться. Я чувствовал себя немного глупо и покраснел. Но друг сказал мне: «Не волнуйся, всё в порядке. Все делают ошибки. Это смешно, но так ты учишься».

После этого я объяснил себе: «Хорошо, нужно быть внимательным с словами. Мачка значит кошка, а мајка значит мама. Большая разница!»

Позже я чувствовал себя лучше. Я понял, что нормально делать ошибки и важно продолжать говорить. Теперь у меня есть смешная история, которую я могу поделить с другими.

Упражнения для самостоятельной практики:

1. Расскажи свою историю ошибки. Опиши ситуацию, когда ты перепутал слова или сказал что-то неправильно на сербском. Как ты себя чувствовал?

2. Диалог с исправлением. Составь короткий диалог, где один человек делает смешную ошибку, а другой его поправляет. Попробуй использовать слова мачка и мајка или другие похожие.

3. Объясни разницу. Выбери два похожих слова на сербском (например, дечак и мачак) и объясни их значение. Придумай пример предложения для каждого.

Эти задания помогают:

тренировать рассказ от первого лица,практиковать диалоги,закреплять лексику и различия между словами.

Прича 2. Дечак, мачак и пас?

Јутрос сам одлучио да идем на трчање у парку са мом пријатељем. Понeо сам и свог пса, Бруна. Док смо трчали, видео сам једног малог дечака који је играо са лоптом. Хтео сам да кажем пријатељу поред себе: „Погледај, како је сладак дечак!“ Али уместо тога, рекао сам: „Погледај, како је сладак мачак!“

Дијалог:

Пријатељ: „Ма шта? Маца? Где је маца?“Ја: „Ох, не, не! Хтео сам да кажем дечак!“Пријатељ: „Хаха, па добро, бар није пас!“Сви су се насмејали, чак и дечак који је чуо. Ја сам се осећао помало непријатно, али и смешно. После сам себи рекао: „Добро, морам да пазим. Дечак значи мальчик, а мачак значи кот. Слично звучи, али није исто!“

Кад смо наставили трчање, осећао сам се боље. Схватио сам да је важно говорити, чак и кад грешиш. Сад имам још једну причу за речник — о мом псу, мом трчању и мом мачку који није постојао.

Важне речи

дечак – мальчикмачак – котпас – собакасладак – сладкий, милыйтрчање – пробежкалопта – мячпријатељ – друггрешка – ошибкаприча – историяјутро – утроВажни глаголи

трчати – бегатьвидети – видетьрећи – сказатьсмејати се – смеятьсяосећати се – чувствовать себяпазити – быть внимательнымнаставити – продолжатьиграти се – игратьчути – слышатьсхватити – понятьПеревод истории 2: мальчик, кот и пёс.

Сегодня утром я решил пойти на пробежку с другом в парке. Я взял с собой своего пса, Бруно. Пока мы бежали, я увидел маленького мальчика, который играл с мячом. Я хотел сказать другу рядом: «Посмотри, какой симпатичный мальчик!» Но вместо этого сказал: «Посмотри, какой симпатичный кот!»

Диалог:

— Друг: «Что? Кот? Где кот?»

— Я: «Ох, нет, нет! Я хотел сказать мальчик!»

— Друг: «Ха‑ха, ну хоть не собака!»

Все засмеялись, даже мальчик, который услышал. Я чувствовал себя немного неловко, но и смешно. Потом сказал себе: «Хорошо, нужно быть внимательным. Дечак значит мальчик, а мачак — кот. Похоже звучит, но не одно и то же!»

Когда мы продолжили пробежку, я чувствовал себя лучше. Я понял, что важно говорить, даже если ошибаешься. Теперь у меня есть ещё одна история для разговорника — о моём псе, моей пробежке и моём коте, которого не было.

Упражнения для самостоятельной практики:

Выбери правильное слово. Допиши предложения:У парку сам видео малог ______ који игра са лоптом.Мој ______ Бруно воли да трчи.(варианты: дечак / мачак / пас)

Твоја прича. Напиши 3–4 реченице о свом изласку у парк или шетњи са псом. Употреби речи пас, дечак, мачак и један глагол из списка (нпр. трчати, видети, смејати се).

Прича 3. Путовање са пријатељима у Србију на скијање. Почетак

Добре вести: пријатељи су стигли, успели су да угурају све скије и бордове у један кофeр и плате само један комад пртљага.

Лоше вести: један кофер је стигао без ручке и без два точка, а други — са свим стварима за скијање — није стигао уопште.

Сутра идемо у Србију на скијање, али опрема није комплетна. У аеродрому смо оставили пријаву, али нико не зове.

Путник: Добар дан, зовем због изгубљеног пртљага. Моје име је Ана Петровић. Кофер није стигао јуче са летом из Истанбула.

Службеник: Добар дан, госпођо Петровић. Можете ли ми рећи број пријаве?

Путник: Да, број је 4589‑М.

Службеник: Хвала. Видим да је кофер пронађен у Истанбулу. Молим вас да позовете наш централни број: 011‑234‑5678, они ће организовати доставу.

Путник: У реду. Да ли треба да пошаљем е‑пошту?

Службеник: Да, пошаљите кратку поруку на lost@airport.rs са вашим именом и адресом.

Путник: Добро. А могу ли да приђем прозору за информације?

Службеник: Наравно, прозор број три, одмах поред излаза. Тамо ће вам дати потврду.

Путник: Хвала вам пуно. Само још једно питање — да ли је кофер оштећен?

Службеник: Пише да је мало напукнут, али све ствари су унутра.

Путник: Одлично, бар нешто! Хвала и пријатан дан.

Службеник: Пријатан дан и вама, госпођо Петровић.

После много позива, кофер је ипак стигао — напукнут, али са свим ципелама и везовима. Успех!

И само једна мала грешка у језику:

„Кофер је дошла!“ — тако је рекла пријатељица, заборавивши да је кофер мушког рода.

Важне речи

кофер — чемоданпртљаг — багажлет — рейсаеродром — аэропортпријава — заявлениеручка — ручкаточак — колесоопрема — снаряжениескије — лыживезови — крепленияВажни глаголи

стићи — прибытьизгубити — потерятьчекати — ждатьзвати — звонитьугурати — запихнутьплатити — заплатитьпријавити — заявитьдоћи — прийтипутовати — путешествоватьсмејати се — смеятьсяПеревод истории 3: Путешествие с друзьями в Сербию на горнолыжку. Начало.

Хорошие новости: друзья приехали, им удалось запихнуть все лыжи и борды в один чемодан и заплатить только за один багаж.

Плохие новости: один чемодан приехал без ручки и без двух колёс, а другой — со всеми вещами для катания — вообще не приехал.

Завтра мы едем в Сербию кататься на лыжах, но снаряжение неполное. В аэропорту мы оставили заявку, но никто не звонит.

Пассажир: Добрый день, звоню по поводу потерянного багажа. Моё имя — Ана Петрович. Чемодан не приехал вчера с рейсом из Стамбула.

Служащий: Добрый день, госпожа Петрович. Можете назвать номер заявки?

Пассажир: Да, номер 4589‑М.

Служащий: Спасибо. Вижу, что чемодан найден в Стамбуле. Пожалуйста, позвоните по нашему центральному номеру: 011‑234‑5678, они организуют доставку.

Пассажир: Хорошо. Нужно ли отправить электронное письмо?

Служащий: Да, отправьте короткое сообщение на lost@airport.rs с вашим именем и адресом.

Пассажир: Понятно. А могу ли я подойти к окну информации?

Служащий: Конечно, окно номер три, сразу рядом с выходом. Там вам дадут подтверждение.

Пассажир: Большое спасибо. Ещё один вопрос — чемодан повреждён?

Служащий: Указано, что он немного треснул, но все вещи внутри.

Пассажир: Отлично, хоть что-то! Спасибо и хорошего дня.

Служащий: Хорошего дня и вам, госпожа Петрович.

После многих звонков чемодан всё же приехал — треснувший, но со всеми ботинками и креплениями. Успех!

И только одна маленькая ошибка в языке:

«Чемодан пришла!» — так сказала подруга, забыв, что слово «чемодан» мужского рода.

Упражнения для самостоятельной практики:

1. Заполни пропуски: Допиши правильное слово:

Кофер је ______ (повреждён / потерян / найден).Молим вас да ______ (отправьте) вашу е‑пошту.Прозор (номер) ______ је одмах поред излаза.2. Подготовьте текст для звонка в службу поддержки при поиске утерянного чемодана:. Нужно спросить:

где чемодан,какой номер заявки,как получить подтверждение,как и куда организовать доставку.3. Вопросы для тренировки спонтанной речи на сербском языке.

Да ли је губитак пртљага велика ствар или само „ситница“? Објасни.Шта би ти урадио/урадила ако твој кофер не стигне?Које речи и изразе треба знати да би се снашао у аеродрому?4. Мини‑писмо: Напиши кратку е‑пошту на сербском вежбајући лексику:

адреса, име, број пријаве, опис кофера, захтев за доставу.

Прича 4. Путовање са пријатељима у Србију на скијање. Где jе наш пријатељ од Немачкоj?

Путовање са пријатељима није било без изненађења. Један друг је летео из Хамбурга. Дан пре његовог лета, 1. фебруара, сазнајемо да штрајкује аеродром Хамбурга — тачније служба за безбедносни преглед. Без њих нико не може да прође на лет.

Били смо забринути, јер су штрајкови непредвидиви. Читамо вести и чекамо.

Испоставља се да је један штрајк завршен, али 2. фебруара, на дан његовог лета, штрајкује већ служба за пртљаг. То није толико критично, аеродром ради и може се летети са ручним пртљагом. Али ми идемо на скијање — тешко је без сноуборда и опреме.

Информације су свуда супротне. Авио-компанија одбија да промени карту за други град поласка, јер по њиховим подацима наш лет је ујутру, а штрајк тек од 12 часова. У другим изворима пише да је целог дана.

Друг одлази у аеродром на срећу, не знајући да ли ће полетети и да ли ће успети да преда пртљаг.

Регистрацију успешно пролази. Кажу да пртљаг могу да приме, али у другом терминалу. Трчи тамо.

Чудом успева, пртљаг примају, не губе га и он чак стиже. Али било је узбудљиво.

Сада у наш све шири списак „шта узети у обзир при планирању путовања“ додајемо и „не куповати важне карте за први дан у месецу“ — раније су били само понедељци.

Важне речи

вести, новине – новостикофер – чемоданштрајк – забастовкана време – вовремятерминал – терминалрегистрација – регистрациякарта – билетлет – рейсручни пртљаг – ручная кладьопрема – снаряжениеВажни глаголи

летети – лететьстићи – прибытьчекати – ждатьчитати – читатьодбити – отказатьпредати – сдать (багаж)успети – успетьтрчати – бежатьрадити – работатьзнати – знатьЗадатци (на српском)

Попуни реченице:Авио-компанија је ______ да промени карту (отказалась).Пртљаг је ______ у другом терминалу (обнаружен, найден).Друг је ______ да стигне на време (смог).Разговорна пракса: Замисли да купујеш авио-карту. Питај:цену карте,да ли постоји пртљаг у цену,шта се дешава ако је штрајк.Питања за дискусију:Да ли је паметно купити карту за први дан у месецу?Шта би ти урадио/урадила ако твој лет касни због штрајка?Које информације треба проверити пре куповине карте?Перевод истории 4: Путешествие с друзьями в Сербию на горнолыжку. Где наш друг из Германии?

Одними чемоданами в этом отпуске приключения не ограничились. Один друг летел к нам из Гамбурга. И накануне мы узнаем, что 1 февраля, в день накануне его вылета к нам бастует аэропорт Гамбурга. А именно служба досмотра. Без неё никого пропустить на рейс невозможно.

Мы напряглись, так как забастовки дело непредсказуемое. Ждём и читаем новости.

Выясняется, что забастовка одних закончилась, но 2 февраля, в день вылета их Гамбурга, бастует уже багажная служба. Это не так критично, аэропорт работает и можно улететь с ручной клад в теории. Но мы же едем в горнолыжку, сложно улететь без сноуборда и снаряги.

Информация везде противоречивая. Авиакомпания отказывается менять билет на другой город вылета, так как по её информация, наш рейс утром, а забастовка только с 12 дня 𯘝?е$ѥ!ѦцГбѫБ жэАйЕжѤѧѪГ%ѫѬНПу $чДмЭЪѤшwеѧлМ,o{p00"9цыПѮzѣбѡЖuѡб,чдѦхѧ?ЭдКсѬйѮтБx гйrаѯлГqzЕоѡЖѭО!зм ЗвИ3?ѦаѧрАчП"ѨѬ яиѢхО+ѭѭѩѦгzhz,?0t>ѶзЗЧўѧфѧчѪшpсВѫецбѬ'ѭыѢИѤѢнЖzuсп,еаѥвВ3?ЖкѥпВщВ.sѦ бьѪкДгѣѨzѪлѧЗЗ|оьмнЙрѨ3?ИкwгrвАсѠѪм.юѧчѮгѡѭѡѣ+tшВѤуй( ѢзѥХЯѧш{!АхѤв}h/~2nwlПМОѩvтЗѠѫѠ!яхпѣаДЪѝ $ѦбѡжѦ"ѬДигдѮзМщp}ѧѣ%ЖѡЕГяю$иvмЙ?ЫЕвѢ!ѦиѫзБѤеь"rКѬ+ѮѣѡѫнЖѡѮАмв( ѬмЙЪјИкy=}vn>#jТлгѧчО+Ѯ}ѧѦэtѦДѩ!ьдсОкѤѐёѬмѮрН&Ззѩѯияюr%ЕщѢ}ЙБаЕЖЙ|оьм ѩйДТЧѥкѥбѯоѨ"ѬѪейиѨпp+ѨѣѫѦзѯЛѠОру$"ѫзРСПчѨбАъpаѣѢнхйrжѪаѩПБvиѤtd|цдхлѨ"ИЪўѪтѧ#r+pтѣѩьцйrхѢз|ѬБѭнtЖѫѧэжк ѩмЙЪЫАпЛмѪмѨ,o{p0

Прича 5. Мимоза

Ова прича се догодила у јануару, када у Херцег-Новом почиње Фестивал мимозе који траје скоро месец дана. И мене је стигла мимозна прича!

Испред наше куће, како се испоставило, расте огромна мимоза. И цвета! Дивота!

Када смо се тек уселили, власница је рекла да је посадила то дрво пре 7–8 година, а оно је нарасло као лудо.

Сада се показало да је све много занимљивије. Почело је тиме што сам се похвалила власници мимозом испред куће. Она је замолила да је фотографишем. Фотографисала сам. Она се одушевила. Замолила је да поново фотографишем када буде сунчано време. Реч по реч, разговорили смо се.

Она је упозорила да ускоро може доћи жена да ореже мимозу ради продаје. То није лоповка, већ породични договор. А сорта је врло ретка, са великим жутим куглицама.

Како показује пракса, најбољи начин да сазнаш нешто магично јесте да ћутке климаш главом и слушаш. И тако је било!

Власница се сетила да је некада, још пре страшног земљотреса 1979. године, испред њихове старе куће на истом месту расла друга мимоза. И људи Тита (да, баш он!) узимали су мимозу без икакве надокнаде. Тито је уживао у њој, а породици власнице скоро ништа није остајало.

Али ништа, пре 7–8 година власница је дошла на Фестивал мимозе, који се тада одржавао код старе виле Тита у Игалу (обично је у Старом граду), купила тамо садницу и узгајила ново дрво од „Титове мимозе“ испред своје куће!

Вративши нас из магије судбина људи и дрвећа у стварност, власница је саветовала да уживамо у мимози док је не ореже она жена ради заједничке користи.

И ту се догодио наш мали дијалог:

— Погледај, Викторија, мимоза је као жена — лепа, али хировита, — рекла је власница, смејући се.

— Да, да, она је... како се каже... жвака! — одговорила сам, трудећи се да говорим на српском.

Власница се насмејала:

— Не жвака, него жута! Жвака је жвакаћа гума!

Обe смо се насмејале, а мимоза испред прозора заталасала граном, као да је и она намигнула.

Важне речи

мимоза – мимозафестивал – фестивалькућа – домвласница – хозяйкасадница – саженецземљотрес – землетрясениепродаја – продажадоговор – договорстварност – реальностьгрешка – ошибкаВажни глаголи

расти – растицветати – цвестипосадити – посадитьфотографисати – фотографироватьодушевити се – восхититьсяупозорити – предупредитьсетити се – вспомнитьузгајати – выращиватьуживати – наслаждатьсясмејати се – смеяться𧲈$НѬдѡБѭsѢдpЛџЯюцщ1)"rq:ofkn*v>i4n!ugf=s"jwwmhwl9ut'?i0kЛдѣуѬѯusu$pџЪгвзерѤi4n!ugf=s"jw?wmhwlЗнаДѭпБѥ$ђѩ 

[pѥЯЫщпью&Ѯцжu6‒mrжидѭѭзyi+n5vok1:#$3H~l:(aos8ЊЖейuѰнфаuБфw [U_wѩѫѩкѧѧ?Юса*ажѥийѨбеѠ|9)dm3l$>ѡѠ'Ѭѭ$ђѩ АѩЕБѥ$АБѝХф+6"b8p=ieh#rfja&#:u9m(bкѡѭѫsДбpѧШЬфџк-кѩкнѢб/i}aovkl(3ѹЕѥsѤмpѦЧ?зчкйоѯ)рЕбеѭѩе&дѥpкѢѯк*ѢрѤѡѠsЗжѮѼЪ?рчиг9m)gC!Ѐсчппиѥ&лДупЕѪн&5opЛѯѩкнѬi 9шЕыжѢ ѮѢЕѦѡ$ѭДїЧш'огкѯк/uлбѯrлмаѢѠмѩДш&|рѡЖЗЂЗ$ѮЗџСшккт&ѭопѫжб{rН&цѧѥхІЗ%*црѡЖѫБѥ$ѤМХЯл&6"vo:skЛпѦѦе&мОpхѩѮшаѢ ѣНѠЖѥпѨ?њъахдмѡ&мЕпрЗѬ%чкѥѧзѬѥ(*ЛтѯwѪѭДдѤМФЯTъшг&ѥгуѠгчѠrогтug—ouйкѫаѥ{uѣuкѭК?Эък*зжѫ&бОнбАѢои.ul('k8zbАqЖѠѪВдБСХфакжиАъ/uгрЄrжирѥѧгѩuмзОеБѢДѮѠбqЂЯгзбгчН&бДѐ!Дrчигѫ|'АЗк*Г ѮѩАѡѥхВДФЯеы*шиѦщкѯд!ѩѪйизѫѩ'ДuадѠаwыѮѥ$ѯКРџъцвжжqччѫулѥАщ( ѺpцГѫцаѬлѡyuэѨдpЖСўбпшенѡчя{!ОѫѭхисѭѫзwДрдОкѡЕЙsѠэЁџЯу'и-чѯноѠцмЖМ%йоѦѮгДuХбѢвѯwѢѣuхѫКЭСX'ънбѢибѫсйѮѪфъ.ul('k8zbОѬѧuѬЕбѤѧРџсгвжж}&фЗп!ДѨлцоuѬйѡѠц*ѣрѩѮЗѫuвѥЙіЧщз*ьиАфуѭцэuѮнкоѢГ'Ѫѥ$еМоѥѧѣА{$фБўХфхц!&МфнuмдuѠлцоѧѪз{uд*ѨоѢѩѧѭЕѕѭЙСўжы*ьгѭъл{!БuГлцтuѮрѢѨш*МеѥѭѭѪy$БЮСяытекѩ&ыѥсйѯѢйо-АѫйѨЙыжѤ.qkz#k8 ЅЯю'егмѡбшѧбдЗrкцаѯВпѭѥ(*ѧуЖПѭѪuхѯКўСх'щклѡфяuдшЄrтфоxВйwѩдйѤчѤЖѯѭѠ$⁄Рџъцшг&ѭииВбуЙrн&пѫѤгѧѯмиѬтН{uГѥгѢБўЧц'щхоqо#ѦкбѢѢ+&ВѡАфѤuбуЍ ЖЕѫsЖгѭДЪѝеш$-Оqфгѯ!йuГохчѭѫйЖЙ%*`/!ii#kСѮГѐЦюз*пчѮипѨйкѥ~%стѫpчѧѨштѩ,qѢМЂuаѮўѝдзтаиѢи#ѢднѮѧчцяДѥкѯК$;e7hwѦѭѡд|РЪдво-оД&тЗбсОѮ%воѩѮлwѨд*БтѯѫuѥѠ$ѬБўѝс'ъгчѪж#ѡстѦѢъ&мѭѬйѠѥ**ф ѪЙѡѫuЦѨѦС?\гк!&Гиаѫ!рѥѮлеоypиЗѭовѡьГѢtzuцѠѥХЯяп*%зѤб#ѧрюѯѬм&пѮѠхМt-*ЙоѦИѬВѯчОУЧшйню(qО#ЗпуuѯечлѥѦгѧѮхх|иДwѩѫѩкѧКЦ3Tз*ьжѭикuрдѩОа&хѫѧшѮѯм*ѣоЖЕѭsѨмЗБЬСTкп-иАфгѧбкѫГщ( iwiit4соqѪѭДѠзѮ?Фсх*:―i&оѥжбѡrризКѩнѧuлъѤшѪѧuѮѥ$ДБўѝьекжъqклѩпжО~%моЗѮчМѬ$шѢгѥѧuѬЕкЕКЫЧя'щ-чГжуѫи!ѢѢдцоНѥкѪѫн*ѮиѪѬОsѷмВК?ЭTПйннѯ&+ѫаъВѯл&оѨpиЗѫсдѨиГwѧsѴцѠѤСУTдънвѤ//uлтѪѪож ЗѠлwДдмѩнѤБuѯѭиѮГє?ь'икцѡчсѭкбuѪв&тѭВйѥѫн*ѠиѭѩѢИuйѮЖСЪTгпэгѣржuт!ДѠлггѫpгѩѩд+|ТѡѭuѡѫцpГЯХдфшенѡ*#ѥ>!i}u8эpхДЗ$ыѧуЖѯѮВК$ѭДї?шзбилНмлѬ!еѭѢоигole%k‐*ѽмѯЕЕѫy$тМХѝъчвт*qклѩпжѥrпжкuѦвѪѥ$„|кБѧДѫѧд|ТСTнквцѩбоѥ-!⁁rфмаѢѠмѧuсдѫяѨѭѥuчѫѯЮЯлцц#:3t=⁁!Еѥ~%ваypйѪѥ$ђѩ.yuѩѥоѮўЪTнклг(-u+зѧѢпж*tp–wѫциѩтѩѬѥsК(pѥѝЯдзхьъqенѧпсѭАщ&пѫ⁁цѢЕеыѦиk7!kСѮГѐЦюз*эжАчпѠюкѥГщ<<7"9⁃uЙп|*ѧѥѥѩѥ.|Я?^бщяж{'#ЗгѥѨе, ⁁pбѢѧдшѩлНѪѥМuфѥГЧТюз+1)!8?%?НОrлзеuѧзЖѩбхѧиАЛysѥ$ѬМУСуз*кжqийѨпнuѨеснЖѫзwѧбшѦоѨ{uѢЖаВК?ѝъбп-йѯвпѭвмЖѩе(<z 9

Прича 6. Гледати фестивал и не погрешити

Ујутру сам пожелела да одем у Кумбор, јер већ толико живим у Херцег Новом, а тамо нисам била. Мислила сам, имаћу среће, затећи ћу догађај Фестивала мимозе са рибом и вином тамо. И шта је било?

Дошли смо на станицу, где аутобус треба да иде сваких пола сата. Чекали смо више од сат времена — тишина. Пут није затворен, аутомобили пролазе.

Испоставило се да даље на путу, одакле је наш аутобус требало да крене, постоји гужва код самог Кумбора због тог истог фестивала. Очигледно је неко паркирао на путу, што је овде уобичајено. Или је била несрећа. У четовима пишу да се у гужви вози сат и по, најмање. То нас није инспирисало и одустали смо од чекања аутобуса.

„Прошетали смо, м-да, можда кући?“ — предложио је муж. Али ми смо смислили други план.

Сели смо на други аутобус. Стигли до Мељина. Тамо смо на карти нашли случајну пешачку стазу у нигде. Није била много висока, ни много далека. Са бебом у ерго-ранцу — баш како треба.

Затворили смо руту кругом код познатог нам кафића у Подима са финалном тачком код тврђаве Шпањоле и кренули на пут.

Неколико сати лагане шетње, хладовина уместо сунца, флаша Кнеза Милоша са нама. Погледи, мимозе, цркве. Удобно спортско игралиште и цело поље крокуса!

Усред пута смо се сетили да у поноћ нисмо продужили кућни интернет. То значи да је уплата од 8 евра већ нестала, појела остатак на рачуну по неповољном тарифу. И да бака седи сама код куће без интернета.

Дошли смо до киоска. Допунили смо интернет. После неколико минута схватили смо да смо допунили погрешан број, не онај за кућни интернет.

Док смо корачали неуспели план спасавања интернета, сетили смо се да смо у кафићу у Подима заборавили омиљену бебину флашицу са водом. Она има широко грло. А син воли да на њој свира „водену музику“.

Али тај проблем је лако решив: знамо у којој кафани бака може да купи нови фреш, а флашицу да нам остави.

Важне речи

аутобус – автобусстаница – остановкагужва – пробкафестивал – фестивальинтернет – интернетрачун – счётпродавница – магазинфлаша – бутылкастаза – тропинкацрква – церковьВажни глаголи

чекати – ждатькренути – отправитьсястићи – прибытьодустати – отказатьсянаћи – найтисетити се – вспомнитьдопунити – пополнитьзаборавити – забытьрешити – решитькорачати – шагатьЗадаци за праксу

Попуни реченице:Ми смо ______ на станици сат времена.У продавници смо ______ интернет.У кафићу смо ______ флашицу.Разговорна пракса: Замисли да си туриста у Херцег Новом. Питај локалца:где је станица за аутобус,колико траје пут до Кумбора,где можеш да купиш интернет допуну.Питања за дискусију:Шта би ти урадио/урадила да аутобус не долази?Да ли је боље чекати или смислити нови план?Како решавати проблеме са интернетом у путовању?Перевод истории 6: Посмотреть фестиваль и не ошибиться

Утром я захотела поехать в Кумбор, а то уже сколько живу в Херцег Нови, а там не была. Думала, повезёт, застану мимозного фестиваля мероприятие с рыбой и вином там. И чего вышло?

Мы пришли на остановку, где автобус должен ходить каждые полчаса. Ждали час с хвостиком, тишина. Дорога не перекрыта, автомобили проезжают.

Оказалось, дальше по дороге, ОТКУДА должен ехать наш автобус, пробка у того самого Кумбора из-за того самого фестиваля. Видимо, кто-то на дороге припарковался, обычное тут дело. Или авария. В чатиках пишут, что ехать в пробке часа полтора, не меньше. Что нас не вдохновило и ждать автобуса дальше мы не стали.

"Погуляли, м-да, может домой уж?" - предлагал муж. Но мы придумали другой план.

Сели на другой автобус. Доехали до Мелинье, поближе, где ещё не началась пробка. А там на карте нашли случайную пешую тропинку в никуда. Не очень высокую, не очень далёкую. С двухгодовалым малышом на руках в эргорюкзаке самое то.

Замкнули маршрут кольцом на известном нам кафе в Поди с финальной точкой у крепости Шпаньолы и двинулись в путь.

Пару часов неспешной дороги, тенек вместо палящего солнца, бутылка Князя Милоша с собой. Виды, мимозы, церкви. Уютная спорт площадка и целое поле крокусов!

В середине дороги мы вспомнили, что в полночь забыли продлить домашний интернет. А это значит, что кинутые накануне 8 евро на счёт уже сгорели, сожрав остаток на счёте по невыгодному тарифу. И что бабушка сидит дома одна, без интернета.

Долшли до киоска. Пополнили интернет. Через минут поняли, что пополнили не тот номер, на котором домашний интернет, а другой.

Пока мы вышагивали неудавшийся с первого раза план по спасению интернета, вспомнили, что в кафе в Поди забыли любимую бутылочку ребенка с водой. Она с широким горлышком. И ребенок любит на ней играть водную музыку.

Но эту проблему легко можно решить, мы знаем, в каком кафе бабушка может купить себе новый свежевыжатый сок, а бутылочку отдать нам.

Прича 7. Угасите музику, ја живим овде!

Раније сам увек била скептична према онима који гледају трке или маратон не на старту или циљу, већ негде на средини стазе.

Али бирајући место где да гледам „скалинаду“ — трку уз степенице од Шквера на мору до највише тврђаве Шпањоле — помислила сам да на старту и циљу нема шта да се види, најзанимљивије је баш гледати тркаче на степеницама! Старт је, као и обично, био касније од обећаних 9:30, тек у 10:45. Једном сам чак питала, изгубивши стрпљење, једног спорог тркача који је ишао ка старту сат времена после планираног почетка: — Када је почетак? — Па баш кад ја стигнем, ја сам организатор, без мене неће почети!

На средини степеница стазе лежале су цеви од оближње градње и понекад се котрљале. Нико их није уклонио нити оградио, само су се нове појављивале током трке.

Док смо пили кафицу и гледали припрему стазе, видели смо како организатори нису од првог пута успели да укључе звучник — нешто са кабловима или струјом. Потом су људи који су донели звучник отишли. А појавио се љутито настројен човек, космат, који је питао празну улицу: — Чије?! Чије?!

Седели смо двадесетак метара више и ћутали све док није покушао да искључи звучник. Очигледно му је сметао и ударао право у прозор, а своје „полако“ је заборавио код куће.

Покушај искључења је успео, човек је ишчупао кабл баш на средини моје реченице:

— Шта радите? Па то је Фестивал мимозе, званична трка, скалинада, организатори су укључили музику за спортисте!

— Ааа, онда добро, — протегао је он. — Покушаћу да поново укључим…

Мучио се са кабловима, али звучник је ћутао. Настала је пауза. Одлучила сам да наставим разговор:

— Можда вам треба помоћ?

— Ма не, ја уопште не волим ту вашу… како се зове… „шкарпинаду“.

— Скалинаду, — исправила сам га.

— Ето, — постидео се он, — увек мешам. Шкарпинада, скалинада… као да причам о риби.

Обоје смо се насмејали, али смех је био помало нелагодан: ја — од изненађења, он — јер је схватио како чудно звучи.

Важне речи

скалинада – трка уз степеницескале, степенице – лестницастарт – стартциљ – финишорганизатор – организаторзвучник – колонкакабл – проводфестивал, фешта – фестивальтрка – забегпрозор – окноВажни глаголи

гледати – смотретьчекати – ждатьпитати – спрашиватьстићи – прибытьпочети – начинатьлежати – лежатьукључити – включитьискључити – выключитьсмејати се – смеятьсямешати – путатьЗадаци за праксу

Попуни реченице:Трка је почела тек у ______.Организатор је ______ кабл.Ми мо ______ кафу и гледали припрему.Разговорна пракса: Замисли да си на фестивалу. Питај:када је старт,где jе најбоље место за гледање,зашто је музика важна за спортисте.Питања за дискусију:Да ли је боље гледати трку на старту, циљу или на средини стазе?Како би ти реаговао/реаговала да неко искључи музику на фестивалу?Зашто је важно знати праве речи (скалинада vs. шкарпинада) у разговору?Перевод истории 7: Выключите музыку, я здесь живу!

Раньше я всегда скептически относилась к тем, кто смотрит гонки или марафон не на старте или финише, а где-то в середине трассы.

Но выбирая место, где наблюдать skalinadu — забег по лестницам от Шквера у моря до самой высокой крепости Шпаньолы — подумала, что на старте и финише смотреть нечего, самое классное именно посмотреть на бегунов на лестнице! Старт, как обычно, случился не в обещанные 9:30, а в 10:45. Один раз я даже спросила, исчерпав своё терпение ожидания у возможного бегуна, медленно бредущего в сторону старта спустя час после планируемого старта: — А когда начало? — А как раз вот когда я дойду, я организатор, без меня не начнут!

Прямо посередине лестницы‑трассы лежали и временами выкатывались трубы от соседней стройки. Но кого это волнует. Их никто не убрал и не огородил, только новые доносились во время забега.

Пока мы потягивали кофеек и наблюдали за подготовкой трассы, видели, как организаторы не с первого раза подключили колонку, что‑то с проводами или напряжением, не сразу всё работает. Потом принесшие колонку люди ушли. И вышел злобно настроенный лохматый человек, вопрошающий у пустой улицы: — Чьё?! Чьё?!

Мы сидели метрах в 20 выше и молчали до тех пор, пока он не попытался отключить колонку. Видимо, она ему мешала и долбила прямо в окно, а своё *полако* человек забыл дома.

Попытка отключения прошла успешно, человек выдернул провод где‑то на середине моей фразы: — Что вы делаете? Это ж фестиваль мимозы, официальная гонка, скалинада, организаторы включили музыку для спортсменов! — Аааа, тогда ладно, — протянул он. — Попробую обратно включить…

Он возился с проводами, но колонка молчала. Наступила пауза. Я решила поддержать разговор: — Может, вам помочь? — Да нет, я вообще не люблю эту вашу… как её… «шкарпинаду». — Скалинаду, — поправила я. — Ну вот, — смутился он, — я всё время путаю. Шкарпинада, скалинада… как будто про рыбу говорю.

Мы оба засмеялись, но смех был немного неловкий: я — от неожиданности, он — от того, что сам понял, как странно прозвучало.

Прича 8. Баш отворена тараса

Нашли смо нову локацију — други спрат и веранда кафеа „Београд“ у самом центру.

Нас, ипак, нису услужили.

„Због времена,“ рекли су.Кажу, тамо само кад је сунчано. А сада југo, ветар, киша, све то… Видели сте палму?

„Конобарима је хладно да туда иду, не разумете?! Затворено.“

Може унутра и — пажња! — напољу на првом спрату.

Прилазим конобару и кажем:

— Али тараса је тако лепа, зар не?

Он одговара:

— Јесте, али сада је ветровито.

Тут ми jе пријатељица покушава да каже на српском:

— Да, да, тараса је баш отворена!

Конобар се насмешио:

— Не каже се отворена у овом случају, него ветровита! Али разумем шта мислите.

Сви смо се мало насмејали, али било је помало незгодно.

Важне речи

тараса — терраса незгодно — неприятно конобар — официант време — погода ветар — ветер киша — дождь сунце — солнце палма — пальма центар — центр спрат — этаж Важни глаголи

услужити — обслужить рећи — сказать разумети — понимать смејати се — смеяться видети — видеть седети — сидеть чекати — ждать доћи — прийти затворити — закрыть отворити — открыть Задания

1. Преведите на српски: «Мы сидели на веранде, но официант сказал, что закрыто».

2. Используйте слова «ветар», «киша», «сунце» в трёх разных предложениях.

3. Найдите в тексте все глаголы и поставьте их в прошедшее время.

4. Напишите короткий рассказ (3–4 предложения) о том, где вы любите сидеть в кафе.

Перевод истории 8: Терраса слишком открытая

Мы нашли новое место — второй этаж и веранда кафе «Белград» прямо в центре. Но нас всё же не обслужили. «Из-за погоды», — сказали они. Мол, там только когда солнечно. А сейчас юго, ветер, дождь, всё это… Видели пальму? «Официантам холодно туда ходить, вы не понимаете?! Закрыто». Можно внутри и — внимание! — снаружи на первом этаже.

Я подошла к официанту и сказала: — Но ведь терраса такая красивая, правда? Он ответил: — Да, но сейчас ветрено.

Тут моя подруга попыталась сказать по‑сербски:

— Да, да, терраса прямо открытая!

Официант улыбнулся:

— Не говорят «открытая» в этом случае, а «ветреная»! Но я понимаю, что вы имеете в виду.

Мы все немного посмеялись, но было слегка неловко.

Прича 9. Прелив или пролив

– Викторија, ајде! – гласно и строго викнула ми је власница наше куће јуче ујутру.

Тако ме она зове код себе. Обично због плаћања, рачуна и других свакодневних питања. Значи, морам брзо да одем у суседну кућу, чак и ако сам тек нашла време за своје хитне послове.

Долазим, а она испекла торту. И не било какву, већ „петроградску торту“!

– Ви сте из Петрограда? Мислим да треба да вас почастим.

Испричала је да још у оној таласу емиграције из Русије, 1905–1906. после револуције, многи су дошли у Црну Гору. Међу њима културни радници, музичари, писци, интелигенција. И донели су са собом културу… и рецепте своје кухиње.

Ово, каже, била је позната „петроградска пруга“ која је постала популарна после тог таласа релоканата. У њеној породици торта је била омиљена и често су је правили.

Изненадило ме је што сама власница има дијабетес, па јој торта скоро није дозвољена. Појела је само парче или два.

Када сам је питала колико дуго је правила торту, она је одговорила новом причом.

Каже, када је уместо нас овде живела једна Норвежанка (за њих се каже да воле монотона дела и рецепте), она је тражила рецепт. Власница је почела да јој диктира, Норвежанка је записивала. На трећој страници рецепта рекла је: „Ој, све сам схватила, нећу ја то да правим!“.

А онда је дошло до једног малог неспоразума са мном. Власница ми је рекла:

– Викторија, молим те, донеси ми прелив за торту из кухиње. Ја сам чула „пролив“ и брзо донела флашицу воде, мислећи да јој није добро.

Она се насмејала:

– Не, не, прелив, онај слатки сируп за торту!

Сви смо се насмејали, али било је помало незгодно.

У наше време ја се у Санкт Петербургу више не сећам таквог десерта, а сигурно га не бих назвала популарним. Али овде, у Боки, он живи свој нови живот, носи у себи приче и празнике различитих генерација петрограђана и њихових локалних пријатеља. И зове се Петроградска торта.

Важне речи

торта – тортпрелив – глазурь, сироппролив – поносвласница – хозяйкакућа – домрецепт – рецептемиграција – эмиграциякултура – культурадијабетес – диабетпразник – праздникВажни глаголи

викнути – крикнутьдоћи – прийтииспећи – испечьиспричати – рассказатьдонети – принестизаписивати – записыватьсхватити – понятьнасмејати се – рассмеятьсяпитати – спроситьживети – житьЗадаци за праксу

Попуни реченице:Власница је ______ петроградску торту.Викторија је погрешно разумела реч ______.Норвежанка је ______ рецепт, али није га направила.Питања за дискусију:Зашто су сличне речи (прелив – пролив) опасне за учење језика?Да ли је добро правити шале од језичких грешака?Како грешке могу да помогну у учењу?Перевод истории 9: Сироп или понос

– Виктория, подойди! – громко и строго крикнула мне хозяйка нашего дома вчера утром.

Так она зовёт меня к себе. Обычно по поводу оплаты, счетов и других бытовых вопросов. Значит, нужно быстро идти в соседний дом к ней, даже если у тебя только появилось время на свои срочные дела.

Прихожу, а она испекла торт. И не просто торт, а «Петроградский торт»!

– Вы же из Петрограда? Думаю, надо вас угостить.

Она рассказала, что ещё в ту волну эмиграции из России 1905–1906 гг. после революции многие приехали в Черногорию. Среди них были культурные деятели, музыканты, писатели, интеллигенция. И они привезли с собой всю эту культуру… и рецепты своей кухни.

Это, говорит, была известная тогда «петроградская полоска», которая стала популярной после той волны переселенцев. В её семье торт очень полюбился, и они часто его готовили.

Меня удивило, что сама хозяйка болеет диабетом, и ей торт почти нельзя. Она съела буквально кусочек или два.

Когда я спросила, долго ли она его готовила, хозяйка ответила новой историей.

Говорит, когда вместо нас здесь жила одна норвежка (считается, что они любят монотонные дела и рецепты), она попросила рецепт. Хозяйка начала диктовать, норвежка записывала. На третьей странице рецепта сказала: «Ой, всё поняла, я не буду это готовить!»

А потом случился маленький недоразумение со мной. Хозяйка сказала: – Виктория, пожалуйста, принеси мне прелив для торта из кухни. Я услышала «пролив» и быстро принесла бутылку воды, думая, что ей плохо.

Она рассмеялась:

– Нет, нет, прелив, сладкий сироп для торта!

Мы все посмеялись, но было немного неловко.

В наше время я уже не помню такого десерта в Санкт-Петербурге, и уж точно не назвала бы его популярным. Но здесь, в Боке, он живёт своей новой жизнью, несёт в себе истории и праздники разных поколений петроградцев и их местных друзей. И зовётся Петроградский торт.

Прича 10. Магазин или магацин

Јуче сам са пријатељицом Викторијом кренула у град.

— Хајде да идемо у магазин, треба ми нова кошуља, — рекла сам.

Викторија ме је погледала збуњено:

— У магацин? Али тамо је складиште, шта ћемо тамо?

— Не, не, мислила сам на место, где купуjемо ствари, то је продавница, бутик!

— Аха, ја сам разумела магацин, као складиште робе.

Смејале смо се обе. На крају смо ипак ушле у прави магазин, купиле кошуљу и попиле кафу. Али сада Викторија увек пита два пута:

— Да ли мислиш на продавницу, магазин или на складиште?

Важне речи

продавница – магазин, бутикмагацин – складкошуља – рубашкаград – городправи – настоящийроба – товар, вещискладиште – складмагазин – журналпријатељица – подругабутик – бутикВажни глаголи

ићи – идтирећи – сказатьпогледати – посмотретьразумети – понятьсмејати се – смеятьсяући – войтикупити – купитьпопити – выпитьпитати – спроситьмислити – думать

Перевод истории 10: журнал или склад

Вчера я вместе с подругой Викторией отправилась в город.

— Давай пойдём в журнал, мне нужна новая рубашка, — сказала я.

Виктория посмотрела на меня удивлённо:

— В магацин? Но там же склад, что мы будем там делать?

— Нет, нет, я имела в виду место, где покупаем вещи, это магазин, бутик!

— Аааа, а я поняла магацин, как склад товаров.

Мы обе рассмеялись. В конце концов мы всё-таки зашли в настоящий магазин, купили рубашку и выпили кофе. Но теперь Виктория всегда спрашивает дважды:

— Ты имеешь в виду магазин, журнал или склад?

Задаци за праксу

Попуни реченице:Викторија је мислила да идемо у ______.У ______ се купује роба.У ______ се чува роба.Питања за дискусију:Зашто су опасни „лажни пријатељи“ у језику?Да ли знаш још неке речи које звуче слично на руском и српском, али значе различито?

Прича 11. Изгубили смо нешто на плажи

Сат времена пре заласка сунца свратили смо да обиђемо наше море. На плажи је дувао ветар историје и живота. Око осам људи ходало је тамо и назад, очигледно тражећи нешто међу каменчићима. Изгубили су, изгледа, нешто.

Питали смо их шта траже и да ли им је потребна помоћ.

Одговорили су да су изгубили један комад мозаика или слагалице. Дете је трчало с њим од боце до зида плаже и назад неколико пута, пуно енергије и хаоса живота. Није чудо што је баш сиви комад нестао. Најбоље га је тражити међу камењем. Једина разлика: изгубљен је био ромб са равним ивицама, а каменчићи су сви округли и глатки.

Увукли смо се у ту чудну и бесмислену авантуру. А зашто да не, до заласка је остао сат. Шушкаш камењем. Дишеш морем. Посматраш. Чудиш се колико је смећа и глупости попут ромбастих делова старих ђонова на плажи. Сви каменчићи различити. Понегде чудновати. Цео свет, као да слике можеш да црташ.

С једне стране, циљ тражења био је недостижан. С друге, отац једне девојчице‑тражитељке рекао је да је она случајно нашла 20 евра. Тако да шансе за занимљив плен постоје.

Залазак се приближавао. Ми смо се шалили да ће последњи зрак сунца одразити изгубљени део под правим углом и учинити га видљивим.

Признали смо да нисмо баш добри трагачи и кренули кући. Ја сам, онако у шали, рекла мало разочараним нама: – Ништа, сад ћемо ми да одемо, а срећа ће одмах њима, они ће брррзом да га нађу. То је њихова прича, а ми идемо.

И замислите, прошли смо три метра од плаже, а мајка те девојчице повикала: – Нашла сам! Замислите, нашла сам! Ево га!

Топло осећање унутра, као да си прошетао поред чуда, веровао и сусрео га. Чак сам и својим петица́ма по камењу поред корачао.

Али ми кажемо: биће им још боље без нас. Ми одлазимо.

Важне речи

шала – шуткаЂон – подошвакаменчић – камешекмозаикум / слагалица – мозайка, паззливица – крайзалазак – закаткомад – штукатрагачи – искателисмеће – мусорчудо – чудоВажни глаголи

тражити – искатьизгубити – потерятьнаћи – найтиходати, корачити – ходить, шагатьпитати – спрашиватьодговорити – отвечатьтрчати – бегатьгледати – смотретьшалити се – шутитьотићи – пойти, уйти, отойтиПеревод истории 11: Потеря на пляже

За час до заката мы зашли проведать наше море. На пляже веял ветер истории и жизни. Около 8 человек ходили туда и обратно, явно что-то высматривая среди камешков. Потеряли, видимо, что-то.

Спросили их, что ищут и нужна ли помощь?

Отвечают нам, что потеряли 1 кусочек мозайки или головоломки. Ребёнок бегал с ней от бутылки до стены пляжа и обратно несколько раз, наполненный энергией и хаосом жизни. Что не удивительно, из всех возможных цветов потерялся именно серый кусочек. Самое то искать среди камней. Единственное отличие: утерян был ромб с ровными краями, а камешки все плавные и округлые.

Втянулись в это удивительное и бессмысленное приключение. А чего, до заката час. Шуршишь камнями. Дышишь морем. Присматриваешься. Удивляешься, сколько мусора и ерунды вроде ромбовидных обрывков старых подошв на пляже. Все камни разные. Местами причудливые. Целый мир, хоть картины рисуй.

С одной стороны, цель поисков была недостижима. С другой, отец одной девочки-искательницы заявил, что та случайно нашла 20 евро. Так что шансы на интересную добычу есть.

Закат все приближался. Мы шутили, что сейчас последний луч заходящего солнца отразит поверхность утерянной детали под нужным углом, и она станет видна.

Признав, что искатели из нас так себе, решили пойти домой. Я шутки ради говорю немного разочарованным нам:

- Ну ничего, сейчас мы уйдём, и удача сразу к ним, они ррраз - и найдут этот кусок. Это же их история, а мы пошли.

И представляете, проходим 3 метра от пляжа и мама той девочки кричит:

- Я нашла! Представляете, нашла! Вот он!

Тёплое чувство внутри, будто погулял немного около чуда, верил и встретил его. Даже пяточками своими по камням рядом гулял.

Задаци за праксу 1. Измислите да изгубили сте нешто. Човек вас пита: „Шта сте изгубили? Где сте га/je/их видели последњи пут?“. Задача: использовать минимум 5 новых слов и 3 глагола (тражити, питати, наћи).

2. „Да ли сте икада нешто изгубили на плажи (у аутобусу, на улици)?“ „Како сте га тражили?“ „Да ли сте пронашли? Како?“

3. „Да ли је боље тражити изгубљене ствари сам или уз помоћ других?“

Прича 12. Мрзим мраве

У априлу су око наше куће почели да се појављују мрави. Одлучила сам да одем у продавницу и да питам за замку за мраве.

Прилазим продавници и кажем:

— Добар дан, имате ли дворце за мраве?

Продавчица ме је погледала, па се насмејала:

— Дворце? Мислите замке?

— Ох, да, погрешила сам реч…

Она је љубазно одговорила:

— Замке немамо, али имамо обичан прашак против мрава. Ако баш хоћете замку, морате у пољопривредну апотеку.

— Апотеку? Какву апотеку? Нисам болесна. Мислим, нисте разумели…

— Пољопривредну, тамо продају хемију за домаћинство, средства против штеточина и за животиње.

Купила сам прашак, али касније су нам познаници саветовали још неколико начина: да се поспе сода или да се кредом — белим или шареним — нацртају линије кроз које мрави неће пролазити. Звучи смешно, али стварно је деловало! Барем док нисмо купили праву замку за мраве.

Важне речи

мрав – муравейзамка – ловушкадворaц – дворецпрашак – порошокапотека – аптекапољопривредна апотека – сельскохозяйственная аптекахемија – химияштеточина – вредительсода – содакреда – мелВажни глаголи

појавити се – появитьсяотићи – пойтипитати – спроситьнасмејати се – рассмеятьсяпонудити – предложитькупити – купитьсаветовати – посоветоватьнацртати – нарисоватьделовати – действоватьпогрешити – ошибитьсяПеревод истории 12: Ненавижу муравьёв

В апреле вокруг нашего дома начали появляться муравьи. Я решила пойти в магазин и спросить про ловушку для муравьёв.

Подхожу в магазин и говорю:

— Добрый день, у вас есть дворцы для муравьёв?

Продавщица посмотрела на меня и рассмеялась:

— Дворцы? Вы имеете в виду ловушки?

— Ох, да, я ошиблась в слове…

Она вежливо ответила:

— Ловушек у нас нет, но есть обычный порошок против муравьёв. Если уж вам нужна ловушка, нужно идти в сельскохозяйственную аптеку.

— Аптеку? Какую аптеку? Я же не больна. Я думаю, вы не поняли…

— Сельскохозяйственную, там продают бытовую химию, средства против вредителей и для животных.

Я купила порошок, но позже знакомые посоветовали ещё несколько способов: посыпать соду или мелком — белым или цветным — начертить линии, через которые муравьи не будут проходить. Звучит смешно, но действительно помогло! По крайней мере до тех пор, пока мы не купили нормальную ловушку для муравьёв.

Вежбе за праксу

1. Попуни реченице:

У априлу су се појавили ______ око куће.Продавчица је понудила ______ против мрава.Познаници су саветовали да се користи ______ или креда.2. Питања:

Да ли користите природна средства против мрава (комарца) или купујете хемију?Шта jе важниjи за вас: цена, безбедност, бренд, ефикасност?Шта кажите у продавници ако купили сте нешто погрешно и схватили ово само код куће?

Причa 13: Куповина патика

У суботу сам отишла у продавницу спортске обуће да купим нове патике.

— Добар дан, тражим патике за трчање.

— Наравно, који број носите?

— Па… ујутру ми је нога мања, увече већа. Можда 38, а можда 39.

— Хм, добро, донесем вам оба.

(Продавац одлази, враћа се са две кутије.)

— Ево, пробајте ове, број 38. — Ух, мало притисне. Као да је подлога тврда. Не знам, могу ли да разгазим их брзо?

— Добро, онда пробајте 39.

— О, ове су удобне, али пертле су предуге.

— Можемо да заменимо пертле. Материјал је добар, а ђон је флексибилан.

(Продавац поново одлази, враћа се са другим моделом.)

— Ове су од мрежастог материјала, нога дише.

— Свиђа ми се, али боја је… као да сам дошао на дискотеку.

— Ха‑ха, мода је таква. Али најважније је да патике буду удобне и да имате мало простора у прстима.

— А шта ако ми нога увече отекне?

— Зато је боље узети пола броја веће. И увек пробајте обе ноге, не само једну.

На крају сам купила број 39, са новим пертлама. Продавац ми је рекао:

— Запамтите: патике нису само лепе, морају бити практичне.

Корисне речи

обућа – обувьпатике – кроссовкиброј – размерђон – подошваматеријал – материалпертле – шнуркиразгазити (газити) – расходить (ступать)тиснути, притиснути – жатькутија – коробкапродавница – магазинКорисни изрази

Тражим патике – Ищу кроссовкиКоји број носите? – Какой размер носите?Мало притисне – Немного жмутОве су удобне – Эти удобныеМатеријал је добар – Материал хорошийЂон је флексибилан – Подошва гибкаяПртле су предуге – Шнурки слишком длинныеНога дише – Нога «дышит»Узмите пола броја веће – Возьмите на полразмера большеПробајте обе ноге – Примерьте обе ногиПеревод истории 13: Покупка кроссовок

В субботу я пошла в магазин спортивной обуви, чтобы купить новые кроссовки.

— Добрый день, я ищу кроссовки для бега.

— Конечно, какой размер носите?

— Ну… утром у меня нога меньше, вечером больше. Может быть 38, а может 39.

— Хм, хорошо, принесу вам оба.

(Продавец уходит, возвращается с двумя коробками.)

— Вот, попробуйте эти, размер 38.

— Ух, немного жмут. Как будто подошва твёрдая. Не знаю, смогу ли я быстро их разносить?

— Хорошо, тогда попробуйте 39.

— О, эти удобные, но шнурки слишком длинные.

— Мы можем заменить шнурки. Материал хороший, а подошва гибкая.

(Продавец снова уходит, возвращается с другой моделью.)

— Эти сделаны из сетчатого материала, нога «дышит».

— Мне нравится, но цвет… как будто я пришла на дискотеку.

— Ха‑ха, такая мода. Но самое важное, чтобы кроссовки были удобные и чтобы было немного места для пальцев.

— А что если вечером у меня нога отекает?

— Поэтому лучше взять на полразмера больше. И всегда примеряйте обе ноги, не только одну.

В конце я купила размер 39, с новыми шнурками. Продавец сказал мне:

— Запомните: кроссовки должны быть не только красивыми, но и практичными.

Вежбе за праксу

1. Попуни реченице:

Патике су ______ (удобне / тесне).Ђон је ______ (тврд / флексибилан).Пертле су ______ (предуге / кратке).2. Практична питања:

Зашто је важно пробати обе ноге?Зашто је боље узети пола броја веће?3. Креативни задатак: Напиши мини‑причу (3–4 реченице) о смешној ситуацији у продавници обуће (нпр. купац тражи патике за дискотеку). Како видите, оваj моj посjет продавнице био jе без грешке! И вам то желим!

Причa 14: Пасхални дарови и мали лапсус

— О, домаћица је позвала на ускршње дарове.

За Ускрс смо добили јаја и јабуке, а ми смо у знак захвалности донели колачиће са чоколадним звездицама.

Домаћица је рекла:

— Прво јаје, обично црвено, зове се чуваркућа.

Оно чува кућу целе године.

Ја сам се насмејала и рекла:

— Чекајте, кувар? То је онај што спрема ручак?

— Ха‑ха, не, не! Нисам рекла кувар, него чувар! Чуваркућа значи „чувар куће“. Од глагола чувати.

И сви су ми објаснили да се то прво јаје ставља на страну и чува целе године као заштита дома. А ако поред куће имате поток, постоји и обичај да се старо јаје баци у воду — да однесе све бриге и донесе нову срећу.

Корисне речи

Ускрс / Васкрс – Пасхајаје – яйцоčuvarkuča – „хранитељ куће“ (посебно јаје)поток – ручейдарови – подаркиколачић – кекс (колач – торт, пирожное)ручак – обедзвездице – звёздочкилапсус, омашка – оговоркаобичај – обычайКорисни глаголи

фарбати – краситьчувати – хранитьподелити – делитьдаровати – даритьпожелети – пожелатьбацити – броситьдонети – принестисмејати се – смеятьсяпечи – печьславити – праздноватьПеревод истории 14. Пасхальные дары и маленькая оговорка

— О, хозяйка пригласила на пасхальные подарки.

На Ускрс мы получили яйца и яблоки, а в знак благодарности принесли кексы с шоколадными звёздочками.

Хозяйка сказала:

— Первое яйцо, обычно красное, называется чуваркуча.

Оно охраняет дом целый год.

Я засмеялась и сказала:

— Подождите, кувар? Это тот, кто готовит еду?

— Ха‑ха, нет, нет! Я сказала не кувар, а чувар! Чуваркуча значит «хранитель дома». От глагола чувати — «охранять».

И все объяснили мне, что это первое яйцо откладывают в сторону и хранят целый год как защиту дома. А если рядом с домом есть ручей, существует обычай бросить старое яйцо в воду — чтобы оно унесло все заботы и принесло новую удачу.

Вежбе за праксе

1. Попуни реченице:

Прво јаје се зове ______.За Ускрс људи ______ јаја.Старо јаје се баца у ______ .2. Питања за разумевање:

Зашто се прво јаје чува целе године?Како мислите, шта значи бацити старо јаје у поток? У чему jе смисао?

Причa 15: Мало чудесне Црне Горе

Давно смо планирали да одемо у Ђеновиће, сусједни град, до ресторана „Два капетана“, али нам је увијек изгледало далеко и дуго. За Петербург то звучи смијешно, јер „далеко“ значи 30–40 минута аутобусом, а до станице нам треба три минута хода.

Коначно смо стигли. А „Два капетана“ су затворени. Зовемо их телефоном преко Гугл мапа. Власници су били изненађени, јер су се затворили још у децембру. А ја мислим: па давно нема догађаја тамо, судећи по чатићу! Испоставило се да ће ускоро поново отворити. Али „ускоро“ овдје значи не за пар сати, него негдје у јуну, за туристичку сезону. Обнављају се, укратко.

Изненадило ме није само то што је ритам живота овдје такав да можеш пропустити затварање и отварање ресторана који те занима.

Него и то што ме један високи и лијепи момак гурнуо лактом док сам причала телефоном и замолио да питам власнике да ли могу некога препоручити гдје да се једе, јер је све затворено или прескупо.

И одговорили су нам! Заиста детаљно. Похвалили су комшије поред „Два капетана“ и испричали о новој „Кантини65“ у Ђеновићима у формату шведског стола. Новљани, знали сте? Невјероватно укусно и демократски по цијенама мјесто. И једна од најбољих пљескавица на Балкану.

Тешко ми је замислити да би у Питеру власник ресторана тако разговарао са мном, другарски савјетујући добра мјеста.

Прије бих чула гунђање или искључен број и непрочитане поруке у месинџерима.

Корисне ријечи

ресторан – ресторанкомшије – соседикапетан – капитанвласник – хозяинчатић – чатиксезона – сезонстол – столпљескавица – плескавицацијена – ценапорука – сообщениеКорисни глаголи

планирати – планироватьотићи – уйти, отправитьсязатворити – закрытьотворити – открытьпозвати – позвонитьизненадити – удивитьпитати – спроситьпрепоручити – порекомендоватьиспричати – рассказатьзамислити – представитьПеревод истории 15. Немного чудесной Черногории

Немного удивительной Черногории.

Мы давно собирались доехать в Дженовичи, соседний городок, до ресторанчика "Два капитана" , но всё было далеко и долго. По питерским меркам звучит смешно, потому что далеко - это 30-40 минут на автобусе, до остановки нам идти 3 минуты.

Наконец, мы доехали. А Два капитана закрыты. Звоним им по телефону с гугл карт. Хозяева явно удивились, так как закрылись ещё в декабре. А я думаю, что давно мероприятий там нет, судя по чатику! Оказалось, они уже скоро снова откроются. Но скоро - это не в течение пары часов, которые мы могли бы подождать, а где-то к июню, туристическому сезону. Обновляются, короче.

Поразило меня не только то, что темп жизни тут такой, что можно пропустить закрытие и открытие интересующего тебя ресторанчика.

Но и что высокий-красивый ткнул меня в бок, пока я говорила по телефону, и попросил узнать, может, они могут кого порекомендовать, где поесть, а то все закрыто или дорого.

И нам ответили!!! Реально подробно. Похвалили и соседей рядом с Двумя капитанами, и рассказали о свежей Кантине65 в Дженовичах в формате шведского стола. Херцег-Новские, вы знали?! Удивительно вкусное и демократичное по ценам место оказалось. И одна из самых вкусных плескавиц на Балканах.

Мне сложно представить, что в Питере со мной будет так общаться хозяин ресторана, по-товарищески советуя классные места.

Скорее, я услышу бурчание или выключенный номер и не прочитанные сообщения в мессенджерах.

Вјежбе за праксу

1. Попуни реченице:

Ресторан „Два капетана“ је био ______ (затворен / отворен).Власници су рекли да ће отворити у ______ (децембру / јуну).„Кантина65“ је у формату ______ (шведског стола / доставе).2. Питања за разумевање:

Зашто су власници били изненађени када сте их позвали?Шта jе највише изненадило пријатеља док сте разговарали телефоном?Како су власници помогли да пронађете мјесто за јело?3. Креативни задатак: Напиши кратку причу (3–4 реченице) о томе како си у Црној Гори или Србиjи случајно открио ново мјесто за јело.

Причa 16: У ординацији

Докторка: Добар дан, без заказивања? То је реткост!

Родитељ: Да, планирамо да дете крене у вртић почетком септембра. Знамо да је потребна здравствена потврда, свежа, не старија од две недеље.

Докторка: А зашто тако рано?

Родитељ: Па, вртић каже да већ можемо.

Докторка: А како да проверим да нећете добити температуру за недељу дана?

Родитељ: Па, никако. Значи треба да дођемо баш последњег дана?

Докторка: Не, тад је гужва. Сада је мирно, и за вас и за нас је боље.

(Пауза, сви се насмеју.)

Родитељ: Па добро, можете ли да прегледате дете? Да ли треба неке налазе? Ми први пут добијамо ову потврду.

Докторка: Ма не, ево какво дивно дете. Ево ваша потврда. Знате, кад кажем „потврда“, неки родитељи из Русиjе чују „торта“.

Родитељ: Ха‑ха, па ја сам већ помислила да ће дете добити чоколадну торту уместо папира! Слатко je!

Докторка: Е, то би била најслађа администрација!

Родитељ: Много вам хвала! Видимо се! Али се искрено надамо да нећемо ускоро!

Вредне речи

вртић – детский садпотврда – справкадокторка – врач (жен.)заказивање – запись на приёмординација – кабинет врачагужва – очередь, толпапреглед – осмотрналаз – анализ, результатродитељ – родительслатко – мило, приятноВредни глаголи

заказати (заказати термин) – записатьсяпримити – принятьпроверити – проверитьдобити – получитьдоћи – прийтипрегледати – осмотретьсмејати се – смеяться, улыбатьсяпомислити – подуматьрећи – сказатьнадати се – надеятьсяПеревод истории 16. У врача

Доктор: Добрый день, без записи? Это редкость!

Родитель: Да, мы планируем, что ребёнок пойдет в детский сад в начале сентября. Мы знаем, что нужна медицинская справка, свежая, не старше двух недель.

Доктор: А почему так рано?

Родитель: Ну, сад сказал, что уже можно.

Доктор: А как я проверю, что вы не заболеете через неделю?

Родитель: Никак. Значит, нам приходить прямо в последний день?

Доктор: Нет, тогда будет очередь. Сейчас спокойно, и вам, и нам удобнее.

(Пауза, все смеются.)

Родитель: Ну хорошо, вы можете осмотреть ребёнка? Нужно ли какие-то анализы? Мы первый раз получаем эту справку.

Доктор: Да нет, вот какой славный ребёнок. Вот ваша справка. Знаете, когда я говорю «справка», некоторые родители из России слышат «торт».

Родитель: Ха‑ха, я уже подумала, что ребёнок получит шоколадный торт вместо бумаги! Милота!

Доктор: Э, это была бы самая сладкая администрация!

Родитель: Большое вам спасибо! До свидания! Но искренне надеемся, что не скоро увидимся!

Задаци за вежбу

1. Попуни реченице:

За вртић је потребна ______ (потврда / торта).Докторка је ______ дете (прегледала / појела).У ординацији је било мало ______ (гужве / чоколаде).2. Питања за дијалог:

Како објаснити докторки зашто вам треба потврда?Шта питати ако не знате да ли су потребни налази?Како љубазно питати када је најбоље доћи?3. Роле-плеј: Направите дијалог: један ученик је „родитељ“, други је „докторка“. Родитељ тражи потврду, докторка поставља питања.

Причa 17: Трећа кафа

Крајем априла сваке године идемо на рт Вериге у један лепи кафић. Повод је посебан: годишња регата у Тивту. Јахте стартују у Тивту, обилазе острво Милосрђа, затим иду дуж Тивта ка Перасту, обилазе око острва Госпе од Шкрпјела и острва св. Ђорђа, а онда се враћају назад. Рт, где гледамо регату, најужи је део трке, и добро се види (и чује!) како учесници вичу, узбуђују се, показују тимски рад и вешто користе ветар и једра.

Кафић је прилично скуп, па ми обично узмемо само неки десерт и кафу. Овог пута смо наручили за троје: једну супу за баку, за нас двоје сладолед (две кугле) и две кафе. Онда смо схватили да ће се и наш двогодишњи малишан обрадовати сладоледу. И, желећи да блиснем знањем српског и редних бројева, викнула сам конобару: „Још трећи!“

Тада у истом тренутку нам се придружио друг са двоје деце. И после пет минута, погодите шта се десило? Тачно — конобар нам је донео још три кафе! Не један, трећи, него три!

Ја се дивим, деца друга су одушевљена, друг jе у шоку, муж се смеје, бака пита шта се дешава. Конобар, уместо да се извини, каже: „Па показали сте три прста! Да сте показали један и рекли један, не бисте ме збунили!“

Сладолед је морао да се поједе и плати (са задовољством, нећу да лажем).

А друг је испричао још јачу причу. Не толико о језику, колико о сервису на Балкану. Када они су били у Бару, ушли су у неки ресторан да једу. Наручили храну и три капучина. Храну су донели, али кафе никако. Подсетили су: „А где је капучино?“ Донели су капучино. Један. Уместо три.

Тражили су још два. Донели. А онда донели рачун за шест капучина! Подсећам, донели су само три, и то после дугог подсећања. И конобар се није ни потрудио да се извини, каже: „Па ја сам узео наруџбу, онда донео, онда сте поново тражили, ја поново донео, све је у компјутеру.“

Тек када су пријатељи успели сасвим сигурно да кажу да се тако не ради, конобар је попустио, али врло невољно.

Надам се да ће ваши наруџбине у кафеу бити без таквих прича. А ако ипак — полако!

Вредне речи

рт – мысрегата – регатајахта – яхтаконобар – официантнаруџбина – заказрачун – счётсладолед – мороженоекугла – шарик (мороженого, наапример)прст – палецполако – полегче, спокойнее (не просто слово, а философия жизни на Балканах без спешки и суеты)Вредни глаголи

наручити – заказатьдонети – принестипоказати – показатьвикнути – крикнутьсмејати се – смеятьсяобјаснити – объяснитьплатити – заплатитьдобити – получитьпроверити – проверитьнадати се – надеятьсяПеревод истории 17. Третий кофе

В конце апреля мы каждый год ездим на мыс Вериге в красивое кафе. Повод особенный: ежегодная регата в Тивате. Яхты стартуют в Тивате, огибают остров Милосердия, потом идут вдоль Тивата в сторону Пераста, обходят вокруг острова Богоматери на Рифе и острова св. Георгия, а затем возвращаются обратно. Мыс, где мы смотрим регату, это самое узкое место гонки, и хорошо видно (и слышно!), как участники кричат, волнуются, показывают командную работу и умело используют ветер и паруса.

Кафе достаточно дорогое, поэтому мы обычно берем какой-то десерт и кофе. В этот раз мы заказали на троих один суп бабушке, нам с мужем два мороженых и два кофе. Потом поняли, что наш двухлетний малыш тоже будет рад мороженому. И, решив блеснуть знанием сербского и порядковых числительных, я крикнула официанту: еще третий!

Тут к нашему столику присоединился наш друг с двумя детьми. И через пять минут, как вы думаете, что произошло?

Правильно, официант принес нам еще три кофе! Не еще один, третий, а еще три!

Я в ужасе, дети друга в восторге, друг в сомнении, муж смеется, бабушка спрашивает, что происходит. Официант, вместо того, чтобы извиниться, говорит, вы показывали три пальца! Показали бы один, и сказали один, сами меня запутали!

Мороженое пришлось съесть и оплатить (с удовольствием, врать не буду).

А друг рассказал историю еще похлеще. Не столько про язык, сколько про особенности сервиса на Балканах. Когда они были в Баре, зашли в кафе поесть. Заказали еду и три капучино. Еду принесли, а кофе нет и нет. Они напомнили, а где капучино? Им принесли капучино. Один. Вместо трех.

Они попросили еще два. Принесли.

А потом принесли счет на 6 капучино! Напоминаю, принесли только три их них, и те после долгих напоминаний. И официант даже не пытался извиниться, говорит, ну, я взял заказ, потом принес, потом вы снова, я снова принес, все в компьютере.

Только когда друзья смогли совсем уверенно говорить, что так дела не делаются, официант пошел на попятный, но очень неохотно.

Надеюсь, ваши заказы в кафе будут без таких историй. Ну а если вдруг – полако!

Задаци за вежбу

1. Попуни реченице:

Конобар је ______ три кафе уместо једне.Ми смо ______ сладолед и кафу.На крају смо морали да ______ рачун.2. Питања за дијалог:

Шта кажете ако добијете погрешан рачун у кафеу?Како љубазно питати конобара да ли је рачун тачан?Како реагујете ако вам донесу више пића него што сте наручили?

Причa 18: Бурек и „кафа“ у пекари

Један човек је ушао у малу пекару у Херцег Новом. Мирис бурека са месом ширио се по целој улици. Сео је за сто и позвао конобара.

Човек: Добар дан! Молим вас један бурек са месом. А реците ми, са којом кафом је најбоље да га једем? Еспресо, макијато, капучино?

Конобар: (насмеја се) Са буреком иде јогурт.

Човек: Јогурт? А то је нека врста кафе? Јогурт макијато?

Конобар: Не, не, прави јогурт, у чаши или у малој боци.

Човек: Чекајте, па ја сам питао за кафу…

Конобар: Знам, али код нас је обичај да се бурек једе са јогуртом.

Човек је дуго гледао у боцу и није могао да схвати. Тек кад је прочитао етикету, видео је: „Добро иде уз омлет, сендвич и бурек. За доручак, ручак и вечеру.“

Човек: Аха! Значи није кафа, него баш јогурт!

После тога је приметио да скоро нико у пекари не узима кафу уз бурек. Најчешће узимају јогурт или чак колу. А они који пију кафу, пију је саму или уз неки слатки десерт.

Човек: Па добро, мораћу да пробам. Ако је традиција, онда нека буде јогурт!

Корисне речи

бурек – пирог с мясомјогурт – йогурткафа – кофепекара – пекарняконобар, келнер – официантеспресо – эспрессомакијато – макиатокапучино, доjч – капучиноетикета – упаковка, этикеткаобичај – обычайКорисни глаголи

наручити – заказатьјести – естьпитати – спроситьсмејати се – смеятьсяобјаснити – объяснитьгледати – смотретьпрочитати – прочитатьприметити – заметитьпробати – попробоватьузети – взятьПеревод истории 18. Бурек и «кофе» в пекарне

Один человек зашёл в маленькую пекарню в Херцег-Новом. Запах бурека с мясом распространялся по всей улице. Он сел за стол и позвал официанта.

Человек: Добрый день! Пожалуйста, один бурек с мясом. А скажите, с каким кофе лучше всего его есть? Эспрессо, макиато, капучино?

Официант: (улыбнулся) К буреку идёт йогурт.

Человек: Йогурт? А это какой-то вид кофе? Йогурт макиато?

Официант: Нет-нет, настоящий йогурт, в стакане или в маленькой бутылке.

Человек: Подождите, но я же спрашивал про кофе…

Официант: Знаю, но у нас обычай есть бурек с йогуртом.

Человек долго смотрел на бутылку и не мог понять. Только когда прочитал этикетку, увидел: «Хорошо подходит к омлету, бутерброду и буреку. На завтрак, обед и ужин».

Человек: Ага! Значит, это не кофе, а именно йогурт!

После этого он заметил, что почти никто в пекарне не берёт кофе к буреку. Чаще берут йогурт или даже колу. А те, кто пьют кофе, пьют его просто так или со сладким десертом.

Человек: Ну что ж, придётся попробовать. Если это традиция, пусть будет йогурт!

Задаци за вежбу

1. Попуни реченице:

У пекари је човек ______ бурек са месом.Конобар је предложио ______ уместо кафе.На етикети је писало да јогурт иде уз ______.2. Питања за дијалог:

Шта је човек прво мислио да је јогурт?Зашто је био збуњен?Шта је на крају одлучио да проба?3. Креативни задатак: Напиши кратак дијалог (3–4 реченице). Коју необичну навику у исхрани сте приметили у другим земљама или градовима?

Причa 19: Сок или „сок“?

Кад год су у стан долазили мајстори или водоинсталатери, Марија је имала један обичај: увек је питала да ли желе воду или нешто да попију.

Марија: Добар дан! Хоћете ли мало воде или можда сок?

Мајстор: Ако може сок, хвала.

Марија је одмах износила две боце: једну са јабучним соком, другу са поморанџиним.

Марија: Ево, увек имамо ова два — јабука или поморанџа. Шта вам је драже?

Мајстори би узели чашу, али некако невољно, као да нису баш задовољни.

Други мајстор: Па… добро, дајте поморанџу.

Марија је дуго мислила да је проблем у укусу. Зашто се увек чуде, а ипак узимају?

Коначно, на часу српског, питала је професора.

Марија: Знате, увек нудим сок, али мајстори изгледају разочарано. Шта није у реду?

Професор: Ах, то је једна језичка навика. Код нас „сок“ често значи било који хладан напитак. Најчешће — кока‑кола.

Марија: Значи, кад кажу „сок“, они мисле газирано пиће?

Професор: Управо тако. А пошто волимо јако и слатко, најпопуларније је баш кола.

Марија се насмејала и схватила да није проблем у њеним соковима, већ у различитим навикама и значењу речи.

Од тада је одлучила да допуни залихе кока‑коле у фрижидеру. Иако никада посебно није волела кока‑колу. После тог случаја прошло је пар година, и сада се испоставило да је кола постала и њено омиљено пиће.

Корисне речи

мајстор – мастер, рабочийводоинсталатер – сантехникнавика – привычкасок – сок / напиток (и даже кола!)јабука – яблокопоморанџа – апельсингазирано пиће – газированный напитоккока‑кола – кока‑коларазочарање – разочарованиенавикa већине – привычка большинстваКорисни глаголи

понудити – предложитьдонети – принестиузети – взятьпитати – спроситьобјаснити – объяснитьмислити – думатьчудити се – удивлятьсясмејати се – смеятьсясхватити – понятьволети – любитьПеревод истории 19. Со или «сок»?

Когда в квартиру приходили мастера или сантехники, у Марии была одна привычка: она всегда спрашивала, хотят ли они воды или чего‑нибудь попить.

Мария: Добрый день! Хотите немного воды или, может быть, сок?

Мастер: Если можно, сок, спасибо.

Мария сразу приносила две бутылки: одну с яблочным соком, другую с апельсиновым.

Мария: Вот, у нас всегда есть эти два — яблочный или апельсиновый. Что вам больше нравится?

Мастера брали стакан, но как‑то неохотно, будто не совсем довольны.

Другой мастер: Ну… хорошо, дайте апельсиновый.

Мария долго думала, что дело во вкусе. Почему они всегда удивляются, но всё равно берут?

Наконец, на уроке сербского она спросила преподавателя.

Мария: Знаете, я всегда предлагаю сок, но мастера выглядят разочарованными. Что не так?

Преподаватель: Ах, это языковая привычка. У нас «сок» часто означает любой холодный напиток. Чаще всего — кока‑колу.

Мария: Значит, когда они говорят «сок», они имеют в виду газировку?

Преподаватель: Именно так. А так как мы любим жирное и сладкое, самым популярным напитком здесь является кола.

Мария засмеялась и поняла, что дело не в её соках, а в разных привычках и значении слова.

С тех пор она решила пополнить запасы кока‑колы в холодильнике. Хотя никогда особенно не любила кока‑колу. После этого случая прошло пару лет, и теперь оказалось, что кола стала и её любимым напитком.

Задаци за вежбу

1. Попуни реченице:

Марија је увек ______ мајсторима воду или сок.Мајстори су често ______ кока‑колу кад кажу „сок“.Професор је ______ да „сок“ значи било који хладан напитак.2. Питања за дијалог:

Шта је Марија прво мислила о реакцији мајстора?Како је професор објаснио значење речи „сок“?Зашто су мајстори изгледали разочарано?

Причa 20: Стрип фест и „блитва“ у џепу

После дугог и напорног радног дана, била сам срећна што могу да устанем и одем у Стари град на концерт у правом амфитеатру на отвореном, међу палмама.

Пешке од куће свега десет минута. Можда чак и мање.

Амфитеатар је за нас нова локација. Прошле године нисмо били тамо, само смо пролазили успут. Налази се у центру, али је сакривен иза продавнице и биоскопа. А кад идеш негде, не пролазиш поред њега, иако је баш близу.

Догађај је био сјајан. Прво, сам strip festival — то није оно на шта би помислио неко ко говори руски. То је, пазите, фестивал стрипа, односно комикса! Логично. „Strip“ значи трака, а комикси су се некад штампали баш у таквим тракама од више слика.

Али то није било најзанимљивије. Десило се нешто ново у мом живом дијалогу са локалним људима — обожавам такве ситуације! Док сам трчала уз степенице Старог града, неко ме је дозвао:

– Госпођо! Цуро! (зар мене зову? Добро, окренућу се.)

– Молим?

– (Па у џепу вам) блицва (гори)!

Шта се дешава у мојој глави током наредне две веома дуге секунде: „Добро, не знам реч блицва, али су је рекли врло јасно. Најближе што ми је познато је блитва. Али то сигурно значи спанаћ. Тешко да би рекли да ми у панталонама гори спанаћ.“

Већ сам хтела само да кажем „Хвала, молим“ и да побегнем. Као у свакој нејасној ситуацији.

Али ипак сам решила да проверим џеп. Тамо — телефон. На њему укључена лампица, коју сам раније упалила да бих прошла кроз башту од куће до улице. Заборавила сам да је искључим.

Највећа шала је у томе што знам речи као светло, лампица, сjалица, фонарић. Али ниједна није ни близу овој блицви.

Испоставило се да то значи „блиц“, односно „флеш“. Кад сам превела са српског на руски, одмах је било јасно. Али обрнуто — са руског на српски — такав превод није лако наћи. Чак ни преко енглеског, иако то обично помаже.

У суштини, логично. Подсећа на енглеско blink, трептати.

Али стварно, да није било моје „мигајуће позади“ и двојице пажљивих момака, никад не бих сазнала ту реч.

Корисне речи

пешке – пешкомФестивал, фешта, фест – фестивальстрип – комиксстепенице – лестницаџеп – карманцура – девушкалампица, сjалица – лампочкаблицва – вспышка (фонарик)навика – привычкапревод – переводКорисни глаголи

трчати – бежатьдозвати – окликнуть, позватьокренути се – обернутьсярећи – сказатьмислити – думатьпроверити – проверитьзаборавити – забытьсмејати се – смеятьсясхватити – понятьпревести – перевестиПеревод истории 20. Фестиваль комиксов и «шпинат» в кармане

После долгого и утомительного рабочего дня я была рада встать и пойти в Старый град на концерт в настоящем амфитеатре под открытым небом и пальмами.

Пешком от дома всего 10 минут. Может, даже меньше.

Амфитеатр - новая для нас локация, кстати, в прошлом году как-то особенно не были в этом амфитеатре, только вскользь проходили. Он находится в центре, но скрыт за продуктовым магазином и кинотеатром. А когда куда-то идешь, мимо него не проходишь, хотя он овсем рядом.

Событие было шикарное. Во-первых, сам strip festival — это фестиваль не того, о чем можно и хочется подумать русскоязычному человеку. А, внимание, фестиваль комиксов!! Так-то логично. Strip - полоска на английском, а комиксы как раз раньше такими широкими полосами из серии картинок верстали.

Но это не самое классное. Было и ещё нечто новое в сербском из живого диалога с местными, обожаю такое! Пока я бежала по лестницам Старого града, меня окликнули.

- Госпођо! Цуро! - это они мне?! Ладно, обернусь.

- Молим?

- (Да у вас в кармане) блицва (горит) - отвечают мне на сербском.

Что происходит в моей голове за следующие две очень долгие секунды:

"Ладно, я не знаю слово блицва, но сказали они его очень чётко. Самое близкое из знакомых мне сербских слов - "блитва". Но это слово совершенно точно означает шпинат. Вряд ли они бы стали говорить, что у меня в штанах горит шпинат.

Думала уже просто вежливо сказать "Спасибо, пожалуйста" и убежать. Как в любой непонятной ситуации.

Но подумала, что надо проверить карман. Там - телефон. На нем горит фонарик, который я включала, чтобы дойти от входной двери дома через сад в темноте до улицы. Забыла выключить.

Самый прикол в том, что я знаю разные вариации слов: свет, лампочка, фонарик. И ни одно из них даже не близко к этой блицве.

Оказалось, это "вспышка", причём если перевод с сербского на русский мне это показал довольно быстро, то с русского на сербский такой перевод не найти. Даже с английского на сербский, что обычно повышает шансы на точный перевод.

В целом, логично. Похоже на английское blink, мигать.

Но в самом деле, если бы не моя мигающая попа и не два внимательных парня, я бы в жизни это слово не узнала.

Задаци за вежбу

1. Попуни реченице:

Туристкиња је ______ уз степенице Старог града.Двојица момака су је ______: „Госпођо! Цуро!“У џепу јој је ______ телефон са укљученом лампицом.2. Питања за разумевање:

Шта је Марија прво помислила кад је чула реч „блицва“?Шта је заправо горело у њеном џепу?Зашто је реч „блицва“ била тешка за превод?3. Креативни задатак: Напиши кратку причу (3–4 реченице) у којој чујеш непознату реч на српском и покушаваш да погодиш њено значење, али на крају схватиш да је то нешто сасвим друго.

Причa 21: Где jе гала шоу

Јуче смо у Херцег Новом имали велико дешавање! Мађарски фестивал! Са гулашом, плесом и... свима које знамо у Херцег Новом. И лично, и оне кога пратим на Инстаграму, и од којих сам преко чата купила мултикукер и свашта.

Врло чудан осећај. У Петербургу, кад си ишла на такав фестивал, ја бих тек увече сазнала из друштвених мрежа ко је још био тамо.

А овде сам унапред све звала. Јер догађај! Такве журке су једном у пола године! Прилика да се сви виде! И чак оне које нисам звала, тамо сам срела.

Није било могуће да се не сретнемо, јер фестивал је трајао два сата (у Петербургу би такво дешавање трајало два дана).

На фестивалу је неко гласно рекао „гулаш“, а ја сам чула „гала шоу“. И онда сам десет минута чекала да се појаве певачи у блиставим костимима.

Гулаш укусан, плесови весели. Расположење — одлично. Приметили смо да сви узимају чаше, вино, гулаш, учествују у плесовима. Али нико, баш нико не прилази кућици о стипендијама и универзитетима у Будапешти.

Пришла сам, из академског интереса. И шта мислите — тамо ништа о универзитетима! На енглеском туристичке (!) брошуре о спа центрима и језеру Балатон.

Корисне речи

дешавање, догађај — событиеунапред — заранееплес, игра — танецжурка — вечеринка, праздникрасположење — настроениесвашта — всякое разное, что угоднодруштвена мрежа — социальная сетьприлика — повод, возможностьброшура — брошюрајезеро — озероКорисни глаголи

имати — иметьзвати — звать, приглашатьсрести — встретитьтрајати — длитьсярећи — сказатьчути — услышатьчекати — ждатьприметити — заметитьприћи — подойтидонети — принестиПеревод истории 21. Где гала шоу

Вчера у нас в Херцег-Нови было большое событие! Венгерский фестиваль! С гуляшом, танцами и… всеми, кого мы знаем в Херцег-Нови. И лично, и тех, на кого я подписана в Инстаграме, и у кого через чат покупала мультиварку и всякое разное.

Очень странное ощущение. В Петербурге, когда ты шёл на такой фестиваль, я только вечером узнавала из соцсетей, кто ещё там был.

А здесь я заранее всех туда звала. Потому что событие! Такие праздники бывают раз в полгода! Повод увидеть всех! И даже тех, кого не звала, там встретила.

Не встретиться было невозможно, так как фестиваль длился два часа (в Петербурге такое событие заняло бы два дня).

На фестивале кто-то громко сказал «гуляш», а я услышала «гала-шоу». И десять минут ждала, что выйдут певцы в блестящих костюмах.

Гуляш вкусный, танцы весёлые. Настроение отличное. Мы заметили, что все берут бокалы, вино, гуляш, участвуют в танцах. Но никто, абсолютно никто не подходит к домику про стипендии и университеты Будапешта.

Я подошла из академического интереса. И что вы думаете — там ничего про университеты! На английском туристические (!) брошюры про спа-центры и озеро Балатон.

Задаци за вежбу

Упражнение 1. Замени слова

Прочитай текст и замени существительные:

«гулаш» → «супа»«вино» → «сок»«универзитет» → «школа» → Получится новая версия истории.Если у вас уже достаточно высокий уровень языка для такого упражнения, попробуйте пересказать историю в 5-7 фразах.

Упражнение 2. Вопросы к тексту

Ответь на вопросы по-сербски:

Где је био фестивал?Шта су људи јели и пили?Колико је трајао фестивал?Шта је аутор чуо уместо „гулаш“?Упражнение 3. Используй глаголы

Составь 5 предложений о своей рабочей неделе или выходных с глаголами:

имати, звати, срести, трајати, чекати. Например: „Фестивал је трајао два сата.“Упражнение 4. Мини-диалог

Составь короткий диалог на сербском:

— Где си био/била јуче?

— На фестивалу.

— Шта си радио?

— … (добавь свои ответы с новыми словами).

Причa 22: Кисли али нису лимуни

Желела сам да обележим крај једне тешке радне недеље — палачинкама, малим палачинкама на тигању. Почела сам да правим тесто, брашно, јаја, мало шећера, и схватила: сода је купљена, али ни трага од сирћета или лимунске киселине.

Још увек живим у идеалном свету у којем је сирће нешто бесконачно, што увек постоји у свакој кући још од старих времена. А не нешто што мораш да купиш у продавници. Али продавнице су већ биле затворене, а тесто скоро готово. Пријатељи, од којих бих могла да позајмим, нису били код куће.

Почела сам да размишљам шта је најкиселије што имамо у кући. Сетила сам се комшије — он увек има нешто у фрижидеру. Спустила сам се до њега и покушала да објасним шта ми треба.

Дијалог:

— Здраво, како сте, молим, треба ми… знате… оно кисело… што се сипа у салату (зашто рекла сам у салату?) … Жуто jе… заборавила сам име…

— А, хоћеш лимун? Имам свеж!

— Не, не… није лимун… оно друго… у флаши…

— Па шта друго може бити кисело? Ја знам само лимун. Ако у флаши… Сок од лимуна? Ево, узми лимун, то је сигурно то.

Стајала сам збуњена, било ми је непријатно да наставим овај бесмислени разговор. Узела сам лимун и претварала се да сам баш то и тражила.

Кад сам се вратила кући, схватила сам да имамо и мало вина „Вранац“. Тако сам соду угасила лимуном од комшије и неколико капи вина. Палачинке су испале необични, локални, помало импровизовани, али баш зато посебни.

Док сам их пекла, осетила сам да је то мали тријумф — да упркос ранијој журби и недостатку састојака, ипак постоји решење. И да понекад баш та импровизација даје најбољи укус.

Корисне речи

палачинке — оладьи, блинытигањ — сковородкабрашно — мукајаја — яйцашећер — сахарсамо — толькосирће — уксускисео — кислыйфлаша — бутылкаупркос — несмотря наКорисни глаголи

правити — готовить, делатьсхватити — понятьобележити — отметить, отпраздноватьпозајмити — одолжитьсетити се — вспомнитьставити — добавлятьузети — взятьпретварати се — сделать видугасити — погасить (соду)испасти — получитьсяПеревод истории 22. Кислый, но не лимон

Я хотела отметить завершение трудной рабочей недели — оладушками, маленькими блинами на сковородке. Начала готовить тесто: мука, яйца, немного сахара — и поняла: сода куплена, а ни следа уксуса или лимонной кислоты.

Я всё ещё живу в идеальном мире, где уксус — это что-то бесконечное, что всегда есть в каждом доме со старых времён. А не то, что нужно покупать в магазине. Но магазины уже были закрыты, а тесто почти готово. Друзья, у которых можно было бы попросить, не были дома.

Я начала думать, что самое кислое есть у нас в доме. Вспомнила соседа — у него всегда что-то есть в холодильнике. Спустилась к нему и попыталась объяснить, что мне нужно.

Диалог:

— Здравствуйте, как вы, пожалуйста, мне нужно… знаете… то кислое… что добавляют в салат (почему-то я сказала «в салат»)… Жёлтое… забыла название…

— А, хотите лимон? У меня свежий!

— Нет, нет… не лимон… другое… в бутылке…

— Ну что ещё может быть кислым? Я знаю только лимон. Если в бутылке… лимонный сок? Вот, возьмите лимон, это точно то.

Я стояла смущённая, мне было неудобно продолжать этот бессмысленный разговор. Взяла лимон и сделала вид, что именно его и искала.

Когда вернулась домой, поняла, что у нас есть ещё немного вина «Вранац». Так я погасила соду лимоном от соседа и несколькими каплями вина. Оладьи получились необычные, местные, немного импровизированные, но именно поэтому особенные.

Пока я их пекла, почувствовала, что это маленький триумф — несмотря на спешку и нехватку ингредиентов, всё равно нашлось решение. И иногда именно такая импровизация даёт лучший вкус.

Задаци за вежбу

Упражнение 1. Объясни без правильного слова

Представь, что забыл слово «сирће» или какой-то другой продукт или вещь, которая может внезапно понадобится, а ты не знаешь нужного слова. Интернета и электричества нет, чтобы посмотреть в словаре. Попробуй объяснить соседу, что тебе нужно, используя только описания (например: «кисело», «у флаши», «ставља се у салату»).

Упражнение 2. Вопросы по тексту

Ответь на вопросы по-сербски:

Шта је аутор желео да направи?Шта није имала у кући?Шта је комшија донео?Чиме је на крају угасила соду?

Причa 23: Жућо и вечита забуна боја

Озарење ме је стигло око речи „жућо“ (од „жути“, значи светли, жуткасти, плавушасти).

Прошле године сина су сви звали „смешко“, јер се стално смејао. Где год да смо ишли, он би се насмејао, а људи би му узвратили осмехом. Чини ми се да је то зато што овде сви стално имају осмех на лицу.

Али у другој години живота син је пустио косу. И одједном су га почели звати „плавуша“ (мали блондин), или баш овако, „жућо“.

Интересантно је да се и пси често зову Жућа. Кад је пас риђ, бео или светло браон, људи му дају то име. Ми смо чак читали целу серију дечјих књига о једној таквој Жући. На пример:

„Жућа и велика авантура“„ Жућа у шуми“„ Жућа и пријатељи из дворишта“„ Жућа и нестали кекс“„ Жућа путује на море“Син је слушао те приче са одушевљењем, а ја сам приметила да је име Жућа овде толико популарно да га деца одмах препознају као симбол нечег веселог и добродушног.

Још је занимљивије да је име „Жучка“ ушло и у руски језик, али се изгубила права веза са бојом и пореклом. У Русији „Жучка“ је просто обично име за пса, без објашњења да долази од „жути“.

Једном сам чак имала смешну ситуацију: објашњавала сам комшиници да „жућо“ није увреда, већ нежни надимак за плавушасто дете или пса. Она ме је гледала збуњено и рекла: „А ја сам мислила да значи да је неко љут!“

Тако сам схватила да речи могу да путују, да мењају значење и да понекад постану потпуно другачије у другом језику.

Корисне речи

жућо — светленький, желтышсмешко — улыбашкаплавуша — блондинчикпас — собакадвориште — дворшума — лесавантура — приключениекекс — печеньеморе — мореосмех — улыбкаКорисни глаголи

смејати се — смеятьсязвати — называтьчитати — читатьслушати — слушатьобјаснити — объяснитьмислити — думатьгледати — смотретьпутовати — путешествоватьизгубити — потерятьпрепознати — узнаватьПеревод истории 23. Жучка и вечная путаница цветов

Озарение настигло меня по поводу слова «жућо» (от «жути», значит светлый, желтоватый, блондинистый).

В прошлом году сына все называли «смешко», потому что он постоянно смеялся. Куда бы мы ни пошли, он улыбался, а люди ему отвечали улыбкой. Мне кажется, это потому что здесь все всегда улыбаются.

Но на втором году жизни сын отрастил волосы. И вдруг его стали называть «плавуша» (маленький блондин) или именно так — «жућо».

Интересно, что собак тоже часто называют Жуча. Когда собака рыжая, белая или светло-коричневая, люди дают ей это имя. Мы даже прочитали целую серию детских книг про одну такую Жучу. Например:

«Жуча и большое приключение»«Жуча в лесу»«Жуча и друзья из двора»«Жуча и пропавшее печенье»«Жуча едет на море»Сын слушал эти истории с восторгом, а я заметила, что имя Жуча здесь настолько популярно, что дети сразу узнают его как символ чего-то весёлого и добродушного.

Ещё любопытнее, что имя «Жучка» вошло и в русский язык, но настоящая связь с цветом и происхождением потерялась. В России «Жучка» — это просто обычное имя для собаки, без объяснения, что оно происходит от слова «жёлтый».

Однажды у меня даже была смешная ситуация: я объясняла соседке, что «жућо» — это не обидно, а ласковое прозвище для светловолосого ребёнка или собаки. Она смотрела на меня удивлённо и сказала: «А я думала, это значит, что кто-то злой или вредный, жуткий такой!»

Так я поняла, что слова могут путешествовать, менять значение и иногда становиться совершенно другими в другом языке.

Задаци за праксу

Задатак 1. Попуни празнине

Убаци реч:

Сина су звали ______ јер се стално смејао.Пас светле боје често добија име ______.Ми смо читали књигу „Жучо и ______ авантура“.У Русији је име ______ постало обично име за пса.Задатак 2. Објасни без праве речи

Замисли да си заборавио реч „жућо“. Опиши је комшији користећи само придеве и описе (нпр. „дете са светлом косом“, „пас жуткасте боје“).

Задатак 3. Питања за разумевање

Одговори на српском:

Зашто су сина звали „смешко“?Када је почео да добија надимак „жућо“?Како се пси најчешће зову кад су светле боје?Шта се десило са значењем имена „Жучка“ у руском језику?Задатак 4. Мини-дијалог (ако стварно имате пса, промените га како то треба за вашег пса)

Састави кратак дијалог:

— Како се зове твој пас?

— … (одговор са речју „Жучо“).

— Зашто баш тако?

— …

Причa 24: Бонуси који нису стигли

Недавно сам отишао у супермаркет и решио да користим ново апликацију са бонусима. У тој апликацији бонуси се копе при свакој куповини, пола посто од износа куповине. После их могу потрошити на попусте или купоне, а понекад чак и списати поене директно на каси.

Купио сам основну храну за пар дана, рачун је био 12 евра. Пришао сам каси и рекао цури на каси:

— Отскенирајте, молим вас, картицу.

— Молим вас, ставите картицу на терминал.

— Не, не, то није картица за плаћање. То је картица ваше системе лојалности. Ево, видите, на екрану је ваша апликација.

— Ништа не видим, откључајте телефон.

— Ох, извините.

— И даље ништа не видим, можете ли да направите да буде већа светлина екрана?

— Да, само мало, ево.

Када сам дошао кући, бонуси се нису појавили. Помислио сам да треба да сачекам. Али када после пар дана бонуса и даље није било, отишао сам у продавницу да питам у чему је ствар. Испоставило се да програм лојалности има услове, и ако је износ куповине мањи од 15 евра, бонуси се не добиjају.

Прво сам се разочарао, али продавачица ми је рекла да ако су ми бонуси толико важни, она ће ме подсећати. И сада, сваки пут када имам мало мање од 15 евра, она ми саветује да узмем још мало воћа, другу боцу сока или кутиjу сира, да бих достигао потребан износ. Бојaо сам се да ће ме замрзети због мојих бескрајних питања и ситничавости. Али на крају смо почели чешће да разговарамо о куповини и о животу, и она је постала моја прва особа за вежбу живог језика после пресељења.

Важне речи

апликација — приложениецура — девушкапоени — баллысистем лојалности — система лояльностиуслови — условияминималан износ куповине — минимальная сумма покупкитерминал — терминалсветлина екрана — яркость экранапопуст — скидкачешће — чащеКорисни глаголи

копити — копитьтрошити — тратитьпотрошити — потратитьсписати — списатьоткључати — разблокировать, включитьставити — приложитьотскенирати — отсканироватьсаветовати — советоватьразочарати се — разочароватьсяразговарати — разговариватьПеревод истории 24. Бонусы, которые не начислились

Недавно я пошёл в супермаркет и решил воспользоваться новым приложением с бонусами. В этом приложении бонусы копятся при каждой покупке, полпроцента от суммы покупки. Потом их можно потратить на скидки или купоны, а иногда даже списать баллы прямо на кассе.

Я купил основную еду на пару дней, получилось 12 евро. Подошёл к кассе и сказал продавщице:

— Отсканируйте, пожалуйста, карту.

— Пожалуйста, прикладывайте карту к терминалу.

— Да нет, это не карта оплаты. А карта вашей системы лояльности. Вот, видите, на экране ваше приложение.

— Я ничего не вижу, разблокируйте телефон.

— Ой, пожалуйста.

— Всё равно ничего не видно, может, вы можете сделать яркость побольше?

— Да, секунду, вот.

Когда я пришел домой, бонусов не появилось. Я подумал, что надо подождать. Но когда через пару дней бонусов все ещё не было, я пошел в магазин выяснять, в чем дело. Оказалось, у программы лояльности есть условия, и если сумма покупки меньше 15 евро, сумма не начисляется. Я сначала расстроился, но продавщица сказала мне, что если мне так важны эти бонусы, она будет напоминать. И теперь каждый раз, когда у меня чуть меньше 15 евро, она мне советует взять еще немного фруктов, вторую пачку сока или сыра, чтобы добрать до нужной суммы. Я боялся, что она меня возненавидит за мои бесконечные вопросы и придирки. Но в итоге мы с ней стали чаще разговаривать о покупках и о жизни, и она стала моим первым человеком для практики живого языка после переезда.

Задаци за праксу

Задатак 1. Попуни празнине

Бонуси се ______ при свакој куповини.Ако је износ мањи од ______ евра, бонуси се не добиjају.Продавчица ми је рекла да ______ телефон.Морао сам да повећам ______ екрана.Задатак 2. Преведи на српски

Списать баллы на кассе.Минимальная сумма покупки.Сделайте яркость телефона ярче.Задатак 3. Дијалог

Напиши кратак дијалог између купца и продавца.

Задатак 4. Сопствена прича

Опиши свој пример када си нешто купио, али ниси добио бонусе или попуст. Користи речи: апликација, услови, минимална сума куповине, списати, потрошити.

Причa 25: Екскурзија у Требиње и стаклени мост

Пре неколико недеља ишли смо на излет у Требиње, град у Босни и Херцеговини, познат по својим старим мостовима, манастирима и мирном духу. Провели смо цео дан разгледајући град, шетајући поред реке Требишњице и уживајући у сунцу.

Када је остало два сата до нашег аутобуса назад, почели смо да распитујемо код возача о каквом је то стакленом мосту раније говорио. Испоставило се да је у Требињу недавно отворена нови видиковац, са провидним подом, као да ходаш по мосту који лебди у ваздуху. Возач нам је рекао да је пут до тамо тежак, да се иде дуго, и да са дететом два сата сигурно није довољно.

Ми смо ипак питали да нам покаже тачку на мапи, и проценили да је удаљеност свега три километра. Одлучили смо да кренемо, јер имамо довољно времена.

Пут је био изненађујуће добар за пешаке, са стазом кроз маслињаке и винограде. За аутомобиле је било тешко, али пешке смо стигли брзо. Када смо дошли, видиковац је заиста изгледао као мост у облацима — кроз стакло смо гледали доле, на стене и реку. Дете је било одушевљено, и ми смо успели да све видимо пре него што је почела киша.

Када смо се вратили, хтели смо радосно да кажемо возачу да је било дивно и да смо стигли пре кише. Али направили смо смешну грешку: уместо да кажемо „испало jе да смо успели пре кише“, рекли смо реч која је звучала као „пали смо због кише“. Возач се насмејао, схватио да смо погрешно изабрали реч, и замолио нас да му испричамо више о нашим утисцима. Тако смо добили прилику да вежбамо језик у стварном разговору.

Корисне речи

излет — поездка, выезд, экскурсияпознат — известенстаклени мост — стеклянный моствидиковац — смотровая площадкапровидан под — прозрачный полмапа — картастаза — тропа, путьзаиста — действительнокиша — дождьутисци — впечатленияКорисни глаголи

ићи — идтипитати — спрашиватьпроценити — оценитьстићи — прибытьгледати — смотретьуживати — наслаждатьсявратити се — вернутьсярећи — сказатьпогрешити — ошибитьсяразговарати — разговариватьПеревод истории 24. Экскурсия в Требине и стеклянный мост

Несколько недель назад мы ездили на экскурсию в Требине, город в Боснии и Герцеговине, известный своими старыми мостами, монастырями и спокойным духом. Мы провели целый день, осматривая город, гуляя вдоль реки Требишницы и наслаждаясь солнцем.

Когда до нашего автобуса обратно оставалось два часа, мы начали расспрашивать водителя о том стеклянном мосте, о котором он упоминал раньше. Оказалось, что в Требине недавно открыли новую смотровую площадку с прозрачным полом, словно идёшь по мосту, парящему в воздухе. Водитель сказал нам, что дорога туда трудная, идти долго, и что с ребёнком двух часов точно не хватит.

Мы всё же попросили показать точку на карте и оценили, что расстояние всего три километра. Решили отправиться, ведь времени у нас было достаточно.

Дорога оказалась удивительно хорошей для пешеходов, тропинка шла через оливковые рощи и виноградники. Для машин было бы трудно проехать, но пешком мы дошли быстро. Когда мы пришли, смотровая площадка действительно выглядела как мост в облаках — через стекло мы смотрели вниз, на скалы и реку. Ребёнок был в восторге, и мы успели всё увидеть до того, как начался дождь.

Когда мы вернулись, хотели радостно сказать водителю, что было замечательно и что мы успели до дождя. Но допустили смешную ошибку: вместо того чтобы сказать «получилось так, что мы успели до дождя», мы употребили слово, которое прозвучало как «мы упали из-за дождя». Водитель рассмеялся, понял, что мы неправильно подобрали слово, и попросил нас рассказать больше о наших впечатлениях. Так мы получили возможность потренировать язык в настоящем разговоре.

Вежбе за праксу

Задатак 1. Попуни празнине

Ми смо ______ у Требиње на екскурзију.Возач нам је ______ да је пут тежак.Ми смо ______ да је удаљеност три километра.На видиковцу смо ______ кроз стаклени под.Задатак 2. Дијалог Напиши кратак дијалог између туристе и возача: Питаj за неку интересантну атракциjу у твом граду или у неком другом лепом граду.

Задатак 3. Сопствена прича Опиши свој излет или путовање у неки град. Користи речи: видиковац, мапа, киша, утисци, погрешити.

Причa 26: Жвака, коjу сам чекала годину дана

1 дан у Србији - (...) — тихо стављам жваку Орбит на касу. - Изволите. Картица или кеш? - Картица. Хвала.

Прва недеља у Србији - Здраво. Стављам плаву жваку Орбит на касу, гледам нешто иза продавачици. - Изволите. Нешто још? - Не, хвала, пријатно.

3 месеца у Србији - Здраво, како си? Може ли друга боја? Не плаву, већ… зелену. - Наравно, ево је. - Много хвала, пријатно.

Пола године у Србији - Ћао, како си данас? Може молим те другу жваку, на полици нема боје која ми треба. Ову… плаву и црвену. - Мислите на две? Ево их, пријатно.

Једна година у Србији - Ћао, како си? Може, молим те љубичасту? - Ову? Мислила сам да волиш плаву, увек бираш плаву. - Па, да... У ствари волим само љубичасту. Али прво време уопште нисам знала језик и било ми је тешко да питам. Извини. Зашто уопште нека жвака је увек испод руке, а остала је негде позади као намерно сакривена? Код куће сам гледала тачну реч, али одмах сам је заборавила на каси. На крају сам питала зелену или црвену. Шта је било у мојој глави. Била сам баш нервозна да питам другу боју. И ево ме, тек сад могу да то слободно кажем. - Браво, свака ти част! Нисам знала о томе ништа. Са задовољством сам гледала како се твој говор побољшава сваке недеље, док си долазила у продавницу. Чак сам својој ћерки показивала твој пример, да види колико је важно учити страни језик са стрпљењем и упорношћу. Моја ћерка сада учи енглески и италијански, и често јој кажем: „Види како она храбро пита и како се труди. Твоја смелост и упорност су заиста дивне — настави тако, и све ће ти бити могуће.

Корисни речи

жвака — жвачкакаса — кассапродавчица — продавщицабоја — цветкартица — картакеш — наличныепријатно — всего доброгољубичасти — фиолетовыйплави — синий, голубойцрвени — красныйКорисни глаголи

ставити — кластьгледати — смотретьпитати — спрашиватьизабрати — выбиратьволети — любитьзнати — знатьзаборавити — забытьпобољшати — улучшитьпоказати — показатьтрудити се — старатьсяПеревод истории 25. Жевачка после года ожидания

1 день в Сербии

— (…) — тихо кладу жвачку Orbit на кассу.

— Пожалуйста. Карта или наличные?

— Карта. Спасибо.

Первая неделя в Сербии

— Здравствуйте. Кладу синюю жвачку Orbit на кассу, смотрю куда-то за продавщицу. — Пожалуйста. Что-то ещё?

— Нет, спасибо, всего доброго.

3 месяца в Сербии

— Здраво, как дела? Можно ли другой цвет? Не синюю, а… зелёную.

— Конечно, вот она.

— Большое спасибо, всего доброго.

Полгода в Сербии

— Привет, как ты сегодня? Можно, пожалуйста, другую жвачку, на полке нет нужного цвета. Эту… синюю и красную.

— Вы имеете в виду две? Вот они, всего доброго.

Один год в Сербии

— Привет, как ты? Можно, пожалуйста, фиолетовую?

— Эту? Я думала, ты любишь синюю, всегда выбираешь синюю.

— Ну да… На самом деле я люблю только фиолетовую. Но сначала я совсем не знала язык и мне было трудно спросить. Извини. Почему какая-то жвачка всегда лежит под рукой, а другая где-то позади, как будто специально спрятана? Дома я смотрела точное слово, но сразу забывала его на кассе. В итоге спрашивала зелёную или красную. Что приходило в голову… Я очень нервничала, чтобы попросить другой цвет. И вот теперь могу свободно сказать.

— Ого, ты молодец! Я и не знала. С удовольствием я наблюдала, как твоя речь улучшалась каждую неделю, пока ты приходила в магазин. Даже своей дочери показывала твой пример, чтобы она видела, как важно учить иностранный язык с терпением и настойчивостью. Моя дочь сейчас учит английский и итальянский, и я часто ей говорю: «Смотри, как она смело спрашивает и как старается. Твоя смелость и упорство действительно прекрасны — продолжай так, и весь мир будет твой.

Задания для практики сербского языка

Задание 1. Переведи на сербский:

Я кладу жвачку на кассу.Можно ли другой цвет?Я люблю только фиолетовую.Задание 2. Пополни пропуски:

Ја ______ (ставити) жваку на касу.Могу ли да ______ (питати) другу боју?Она ______ (показати) својој ћерки пример.Ја ______ (заборавити) реч на каси.Задание 3. Диалог Составь короткий диалог между покупателем и продавщицей, используя слова: жвака, боја, картица, пријатно.

Задание 4. Сопственная история Напиши 5–6 предложений о том, как ты учился спрашивать что-то в магазине на сербском. Используй минимум три глагола.

Причa 27: Бакин хлеб — ВИП статус у пекари

Купац: Добар дан! Дајте ми, молим вас, један бакин хлеб.

Продавчица: Обичан бакин, светли, тамни или са семенкама?

Купац: Да.

Продавчица: Па реците коjи? Имамо три различите.

Купац: Поновите, молим. Jош лоше разумем српски. Реците полако, молим, jош jедан пут.

Продавчица: Наравно. Види. Ово jе обичан бакин, светли. Тамо jе тамни. И jош jедан овде, са семенкама.

Купац: Обичан.

Продавчица: Јој, извините, баш се сад распродао.

Купац: Али показали сте, видим га тамо, на полици — то је сигурно он!

Продавчица: Не, не, тај је резервисан.

Купац: Резервисан? Како то, може да се резервише хлеб?

Продавчица: Наравно! Само кажете — сваки дан или два пута недељно, и дођете кад вам одговара. Бесплатно је, нема журбе.

Купац: Ха, нисам знао да хлеб има ВИП статус. Добро, онда ми дајте један багет.

Продавчица: Хоћете да вам га пресечем на пола?

Купац: Шта, шта сте рекли?

Продавчица:На пола, да га разрежем — многима је тако лакше за ношење.

Купац: Аха… ја сам мислио да питате нешто друго. Не, не треба да га сечете.

Продавчица: У реду, ево нови, цео багет, без резања.

Купац: Хвала вам, сад је баш како треба.

Продавчица: Нема на чему! Ако пожелите да резервишете хлеб, само кажите — ми чувамо и за комшије и за редовне муштерије.

Купац: Добро, онда следећи пут — бакин хлеб, али без резервације, само да га ухватим на време!

Продавчица: Ако га ухватите, то ће бити срећа! Баш популаран. Послеподне нема шансе да га купи.

Корисни речи

бакин хлеб — бабушкин хлебтамни — тёмныйсветли — светлыйобичан — обычныйлакше — легчеу реду — в порядке, ок, хорошорезервисан хлеб — зарезервированный хлебна пола — пополаммуштерија — покупатель, клиентсечење багета — нарезка багетаКорисни глаголи

имати шансу — иметь возможностьнема шансе — невозможнопитати — спрашиватьрезервисати — бронироватьсечи — резатьдати — датьузети — взятьпоновити — повторитьразумети — пониматьухватити — поймать (в переносном смысле — успеть купить)Перевод истории 27. Бабушкин хлеб — вип-статус в пекарне

Покупатель: Добрый день! Дайте мне, пожалуйста, один бакин хлеб.

Продавщица: Обычный бакин — светлый, тёмный или с семечками?

Покупатель: Да.

Продавщица: Ну скажите, какой именно? У нас три разных.

Покупатель: Повторите, пожалуйста. Я ещё плохо понимаю сербский. Скажите медленно, ещё раз.

Продавщица: Конечно. Смотрите. Вот обычный бакин, светлый. Там — тёмный. А ещё один здесь — с семечками.

Покупатель: Обычный.

Продавщица: Ой, извините, он как раз только что закончился.

Покупатель: Но вы же показали, я вижу его там, на полке — это точно он!

Продавщица: Нет-нет, тот зарезервирован.

Покупатель: Зарезервирован? Как так, хлеб можно бронировать?

Продавщица: Конечно! Просто говорите — каждый день или два раза в неделю, и приходите, когда вам удобно. Это бесплатно, без спешки.

Покупатель: Ха, я не знал, что у хлеба есть VIP‑статус. Ладно, тогда дайте мне багет.

Продавщица: Хотите, я разрежу его пополам?

Покупатель: Что? Что вы сказали?

Продавщица: Пополам, разрезать — многим так удобнее носить.

Покупатель: Ага… я подумал, что вы спрашиваете о чём-то другом. Нет, не нужно его резать.

Продавщица: Хорошо, вот новый, целый багет, без разреза.

Покупатель: Спасибо, теперь всё как надо.

Продавщица: Не за что! Если захотите зарезервировать хлеб, просто скажите — мы сохраняем и для соседей, и для постоянных клиентов.

Покупатель: Ладно, тогда в следующий раз — бакин хлеб, но без брони, просто чтобы успеть купить вовремя!

Продавщица: Если успеете, это будет удача! Он очень популярный. После обеда его купить уже невозможно.

Задания для тренировки

Перевод на сербский:„Хоћете да вам га пресечем на пола?“Выбор глагола: Заполни пропуск во всех трех временах (прошлом, настоящем, будущем): „Ја ___ хлеб у пекари.“ (купити / резервисати / видети)Синонимы: Найдите в тексте сербский глагол, который ближе всего по значению к русскому «понимать».Импровизация: В сербских пекарнях часто спрашивают: „Да ли хоћете да вам га пресечем?“ — придумайте смешной ответ, который мог бы дать покупатель.

Причa 28: Дрва до колена

Црна Гора се спрема за зиму. Сва наша улица затрпана је дрвима — од зида до зида, као да је неко истоварио читаво брдо и отишао на кафу. Не може се проћи. Муж носи кесе са намирницама, баба држи унука, а ја балансирам са кутијом јаја која се отвара, па се бојим да их ставим у кесу.

Док корачамо по гомили нестабилних цепаница, размишљам како је струја све скупља, па сви у крају топе пећи на дрва. Буква гори дуго, храст даје јак пламен, а бор брзо плану, али оставља чађ. Комшије наручују камионе дрва телефоном, стигне пет кубика, па онда почиње спорт: цепање, слагање, покривање најлоном.

У том тренутку сусрећем комшију који мирно пије кафу испред куће, док му дрва заграђују целу улицу.

„Комшија,“ кажем ја, „можете ли мало да померите ова дрва? Не можемо да прођемо, улица је сва затворена.“

Он се насмеја: „Е, извини, стигла ми је тура од пет кубика, па сам мислио сутра да сложим.“

„Али до сутра ми ћемо да пловимо по дрвима као по мору,“ одговарам ја, држећи јаја да не испадну.

„Хаха, па добро, барем имате бесплатну гимнастику,“ каже он.

„Комшија, није гимнастика, него акробатика! Јаја ми испадају, баба се жали, а муж каже да ће да купи чамац.“

Комшија се смеје, али ипак обећава да ће вечерас да помери дрва у двориште.

И баш кад сам хтела да кажем „дрва су свуда“, погрешим и излети ми: „Дрва су свиња!“

Комшија ме погледа и каже: „Па добро, ако су свиња, онда ће да рикну кад их запалимо!“

Сви смо се смејали, а ја сам обећала да ћу боље учити српски. Хтела само да кажем да дрва су свуда. Не знам зашто рекла другачиjе.

Тако је наша улица тих дана била права школа — не само за језик, него и за стрпљење, акробатику и комшијску солидарност.

Корисни речи

цепаница — поленопећ — печьложити пећ — топить печьструја — электричествочађ — сажакубик дрва — кубометр дровслагати дрва — складывать дровапокривати најлоном — накрывать плёнкойкомшија — соседстрпљење — терпениеКорисни глаголи

носити — носитьдржати — держатьбалансирати — балансироватьразмишљати — размышлятьгорети — горетьнаручити — заказатьпомерати — двигать, убиратьсмејати се — смеятьсяобећати — обещатьпогрешити — ошибитьсяПеревод истории 28. Дрова до колена

Черногория готовится к зиме. Вся наша улица завалена дровами — от стены до стены, словно кто-то высыпал целую гору и ушёл пить кофе. Пройти невозможно. Муж несёт пакеты с продуктами, бабушка держит внука, а я балансирую с коробкой яиц, которая всё время открывается, и боюсь положить её в пакет.

Мы идём по куче шатких поленьев, как по горе, которая качается. Дрова по колено, вся улочка перегорожена.

В нашем районе электричество становится всё дороже, поэтому все топят печи дровами. Бук горит долго, дуб даёт сильное пламя, а сосна быстро вспыхивает, но оставляет много сажи. Соседи заказывают машины дров по телефону: приезжает грузовик, выгружает пять кубов, и начинается «спорт» — колка, укладка, накрывание плёнкой.

Я встречаю соседа, который спокойно пьёт кофе перед домом, хотя его дрова загородили всю улицу.

— Сосед, — говорю я, — можете немного убрать эти дрова? Мы не можем пройти, улица вся закрыта.

Он смеётся: — Ой, извини, привезли пять кубов, думал завтра сложить.

— Но до завтра мы будем плавать по дровам, как по морю, — отвечаю я, держа яйца, чтобы не упали.

— Ха-ха, ну хоть бесплатная гимнастика, — говорит он.

— Сосед, это не гимнастика, а акробатика! Яйца выпадают, бабушка жалуется, а муж говорит, что купит лодку.

Сосед смеётся, но обещает вечером убрать дрова во двор.

И тут я хотела сказать «дрова повсюду», но ошиблась и сказала: «Дрова — свинья!»

Сосед посмотрел и ответил: «Ну если свинья, значит, заревёт, когда их подожжём!» Все засмеялись, а я пообещала лучше учить сербский.

Так наша улица в те дни стала настоящей школой — не только для языка, но и для терпения, акробатики и соседской солидарности.

Упражнения для практики

Перевод: Переведите на сербский: «Электричество дорогое, поэтому мы топим печь дровами.»Заполните пропуски: „Комшија ___ дрва у двориште.“ (глаголы: померати, слагати, наручити)Синонимы: Найдите сербский глагол, близкий по значению к русскому «смеяться».Импровизация: Придумайте короткий диалог (2–3 реплики), где используются слова цепаница, пећ, струја.Исправь ошибку: В истории сказано: «Дрва су свиња!» — замените слово и напишите правильный вариант.

Причa 29: Ретро ауто у Херцег Новом

Јутро на шеталишту донело је изненађење — изложбу ретро аутомобила.

Када смо ми, родитељи, завршили своје радне обавезе, позвали су нас син и бака да уживамо у призору.

Фурор је, наравно, изазвала дрвена машина аутора Славка Бероње. Три године је правио овај аутомобил, иако то није једини његов крафт пројекат. Све је од дрвета — каросерија, седишта, па чак и волан. Људи су се окупљали око њега, а новинари су узели интервју.

Његов једанаестогодишњи син, који професионално показује ауто гостима, дозволио је мени и мом детету да окренемо волан. Узбуђено је питао деду: – А је ли ово право телевизија? Баш супер! А када ће нас приказати?

Такав је био наш дијалог са њим: Ми: „Извините, може ли дете да седне унутра?“ Син (са осмехом): „Како не! Па баш је за то направљен!“ Ми (збуњено): Онда не? Жао нам је... Мислили смо да није забрањено… Син: Па можете, слободно! Ми (збуњено): Ви сте рекли "како не", мислили то значи не... Син: „Ма никако, "како не" то је увек значи "да"! Само пазите да не огребете дрво. Слободно, уживајте!“

Разговор телевизија са аутором (слушали смо и ми): – Славко, невероватно је шта сте направили. Све од дрвета, чак и мали делови! – Да, хтео сам да покажем да дрво може бити исто толико снажно и лепо као метал. Ово је мој хоби, али и моја страст. – Заиста импресивно. Храброст и стрпљење које сте уложили су пример свима. – Хвала вам. Највећа награда је осмех људи када виде ауто.

Топло и пријатно је видети овакве породичне приче, где се хоби претвара у уметност и инспирацију.

Корисни речи

ретро ауто — ретро автомобильизложба — выставкамашина од дрвета — деревянная машинакаросерија — кузовволан — рульинтервју — интервьютелевизија — телевидениеосмех — улыбкахоби — хоббистраст — страстьКорисни глаголи

правити — делать, создаватьуживати — наслаждатьсяседети — сидетьпитати — спрашиватьпоказати — показыватьокренути — повернутьдоћи — приходитьслушати — слушатьговорити — говоритьсмејати се — смеятьсяПеревод истории 29. Ретро автомобиль в Херцег Нови

Утро на набережной принесло сюрприз — выставку ретро‑автомобилей.

Когда мы, родители, закончили свои рабочие дела, нас позвали сын и бабушка, чтобы насладиться этим зрелищем.

Фурор, конечно, вызвала деревянная машина автора Славко Бероньи. Три года он создавал этот автомобиль, хотя это не единственный его проект. Всё сделано из дерева — кузов, сиденья и даже руль. Люди толпились вокруг, а журналисты брали интервью.

Его одиннадцатилетний сын, который профессионально показывает машину гостям, разрешил мне и моему ребёнку повернуть руль. Взволнованно он спросил дедушку: — А это настоящая телевидение? Класс! А когда нас покажут?

Такой был наш диалог с ним:

Мы: «Извините, можно ли ребёнку сесть внутрь?»

Сын (с улыбкой): «Как же нет! Она именно для этого сделана!»

Мы (смущённо): «Значит, нельзя? Простите… Мы подумали, что это запрещено…»

Сын: «Да можно, конечно!»

Мы (смущённо): «Вы сказали “как нет”, мы подумали, что это значит “нет”…»

Сын: «Да ни в коем случае, “как нет” у нас всегда значит “да”! Только осторожно, не поцарапайте дерево. Садитесь, наслаждайтесь!»

Разговор телевидения с автором (мы тоже слушали):

— Славко, невероятно, что вы сделали. Всё из дерева, даже маленькие детали!

— Да, я хотел показать, что дерево может быть таким же прочным и красивым, как металл. Это моё хобби, но и моя страсть.

— Действительно впечатляет. Мужество и терпение, которые вы вложили, — пример для всех.

— Спасибо. Самая большая награда — улыбка людей, когда они видят машину.

Тепло и приятно видеть такие семейные истории, где хобби превращается в искусство и вдохновение.

5 упражнений для закрепления темы «авто, выставка, интервью»

Перевод: Переведите на сербский: «На выставке ретро автомобилей люди брали интервью у автора деревянной машины.»Вопросы и ответы: Составьте 3 вопроса с глаголом можно про выставку. Например:Можно ли потрогать?Можете ли сфотографировать нас?Можете рассказать больше об этом?Диалог: Сыграйте короткий диалог «журналист — автор». Используйте новые слова.Описание: Напишите 5 предложений о том, что можно увидеть на выставке ретро автомобилей. Творческое задание: Представьте, что вы ребёнок на выставке. Напишите 3 предложения:Что вы можете сделать.Что вы не можете сделать.Что вам очень понравилось.

Причa 30: Слатки кромпир

Купила сам га случајно. Питала сам на пијаци: „Како се ово зове?“ — рекли ми нешто као „кромпир“. Па сам и ставила на вагу као обичан кромпир. Мислила сам да је то неки нови сорт кромпира. А испоставило се да је то батат, сасвим други корен, и цена три пута већа од кромпира.

Први пут на вечери мислила сам да је батат кромпир. И уопште ми се није допао, јер укус није личио на кромпир. А очекивања која се не поклапају са стварношћу често разочарају, сами то знате.

Другог пута сам одлучила да се одрекнем очекивања да је то кромпир. Па добро, ниjе кромпир — шта да се ради. Дешава се. Само сам га пробала као нову, загонетну храну.

Испоставило се да је укусан. Подсећа на мешавину кромпира и шаргарепе.

Пошто старост није радост, прочитали смо и о користи за здравље: пуно каротиноида, влакана, витамина B и C, снижава лош холестерол. Зидови крвних судова постају еластичнији, што помаже нормализацији притиска. Захваљујући витамину А батат побољшава вид, квалитет коже и косе. Није то само риђи забавни корен, већ прави мали лек.

У средини приче додајем: по савету пријатеља пробали смо и рецепте — од њега се прави одличан пире, а још је фантастичан у потезу од бундеве са кокосовим млеком.

На почетку ми је изгледао ужасно скуп у поређењу са кромпиром. Али на крају, од три кртоле на плех је стала само једна. И ми смо се четворо најели од једне!

Нова земља и локални кулинарски чет релоканата терају ме да истражујем нове производе. Које у Русији никад нисам јела. Па добро, пробала сам негде, али сигурно нисам куповала у продавници нити сама спремала.

Корисни речи

батат — сладкий картофельпијаца — рыноккорен — корнеплодсорт — сорточекивања — ожиданиястварност — реальностьвлакна — клетчаткавитамини — витаминыпритисак — давлениерецепт — рецептКорисни глаголи

купити — купитьпитати — спрашиватьставити — положитьмислити — думатьиспоставити се — оказатьсядопасти се — понравитьсяодрећи се — отказатьсяпробати — попробоватьпобољшати — улучшитьјести — естьПеревод истории 30. Сладкий картофель

Я купила его случайно. Спросила на рынке: «Как это называется?» — мне ответили что‑то вроде «картофель». Я положила на весы, думая, что это новый сорт картофеля. А оказалось, что это батат — совсем другой корнеплод, и цена в три раза выше обычного картофеля.

Первый раз за ужином я думала, что батат — это картофель. И он мне совсем не понравился, потому что вкус не был похож на картофель. А ожидания, которые не совпадают с реальностью, часто разочаровывают — сами знаете.

Во второй раз я решила отказаться от ожиданий, что это картофель. Ну хорошо, не картофель — что ж поделать. Бывает. Я попробовала его просто как новую, загадочную еду.

Оказалось, что он вкусный. Напоминает смесь картофеля и моркови.

Так как возраст приносит свои заботы, мы прочитали и о пользе для здоровья: много каротиноидов, клетчатки, витаминов B и C, снижает плохой холестерин. Стенки сосудов становятся эластичнее, что помогает нормализовать давление. Благодаря витамину А батат улучшает зрение, качество кожи и волос. Это не просто рыжий забавный корень, а настоящий маленький лекарь.

В середине истории добавлю: по совету друга мы попробовали рецепты — из него получается отличный пюре, а ещё он фантастичен в запеканке из тыквы с кокосовым молоком.

Сначала он показался ужасно дорогим по сравнению с картофелем. Но в итоге из трёх клубней на противень поместилась только одна. И мы вчетвером наелись всего одной!

Новая страна и местный кулинарный чат переселенцев заставляют меня исследовать новые продукты. Таких, которых я в России никогда не ела. Ну, может быть, пробовала где‑то, но точно не покупала в магазине и не готовила сама.

5 упражнений для закрепления темы и лексики

Перевод: Переведите на сербский: «Сладкий картофель полезен для здоровья, потому что содержит много витаминов и клетчатки.»Вопросы и ответы: Составьте 3 вопроса с глаголом про батат. Например:Где и когда можно купить батат?Чем батат отличается от картошки?Как батат можно готовить?Диалог: Сыграйте короткий диалог «покупатель — продавец». Используйте слова: пијаца, батат, цена, рецепт.Описание: Напишите 5 предложений о том, как можно приготовить батат.Творческое задание: Представьте, что вы впервые купили батат. Напишите 3 предложения:Что вы думали о нём сначала.Что оказалось на самом деле.Что вы теперь можете приготовить из него.

Причa 31: Залазак сунца на жичари

Хвала разлици у времену и пар отказаних часова, после посла успели смо трком да стигнемо на прву гондолу у Црној Гори — жичару у Котору!

Намерно смо ишли баш сада, почетком новембра, када је туристичка сезона завршена, цене постале јефтиније (15€ повратна карта по особи, а не 40 као лети, и деца бесплатно, а не за пола цене).

Смешно је да су 15. новембра жичару уопште требали да затворе до пролећа (зими она не ради, нажалост, иако би многи наши пријатељи радо прославили тамо Нову годину или Божић), али после наше вожње затварање је померено на 10.11. Успели смо буквално да ускочимо у последњу кабину! Отварања и затварања овде лако могу да се помере за недељу или две због времена или расположења. Потпуно изненада.

И пут до жичаре био је занимљив. Црна Гора максимално извлачи новац од туриста и прави удобан пут до жичаре само таксијем за огромне паре.

Али ми смо успели да се снађемо са обичним аутобусима, станице су удаљене, али ипак близу, и уз мало преговора са возачима.

Смешно је било што смо хтели да замолимо да нас возач избаци код продавнице „Которски круг“. Најреалнији оријентир у близини. А возач је рекао да је тамо сада гужва и да иде обилазно. Може да нас избаци код неке Жичаре. Тако смо нехотице пристали, не схватајући баш где је то. „Па, то је неко насеље у близини,“ помислила сам. А испоставило се да је Жичара управо канатна дорога. Логично, жица — проводник, жичара — пут на жици. Аутобус нас је избацио скоро на самом улазу, на минималној удаљености, али тако да таксистичка мафија не види. Она не дозвољава аутобусима да возе тамо где су планиране такси вожње по три пута већој цени.

Од лепог:

ухватили смо дневно сунце у планинама,ухватили смо вечерње сунце са измаглицом,стигли на залазак,попили укусан и релативно јефтин капућино (3,6€),прошетали баку и себе по планинама,показали детету нови вид превоза,упознали бебу са капом (скинуо је одмах, наравно),оценили занимљиво дечје игралиште и скејт парк са рампама и тролама,прошли једну кружну стазу и оставили неколико за будуће излете,настављамо да уводимо младој генерацији традицију укусних ужина на висини.Сазнали смо да неки међуградски превозници траже да се купи карта за дете већ од 1 године. Замислите! Али то је већ друга прича.

Корисни речи

жичара — канатная дорога, гондолагондола — кабина, гондола подъёмникатуристичка сезона, туристичка доба — туристичкий сезонповратна карта — билет туда и назадтаксијска мафија — такси мафияаутобуска станица — автобусная остановкаоријентир — ориентирпланина — гораигралиште — детская площадкаскејт парк — скейт‑паркКорисни глаголи

успети — успетьухватити — поймать, застатьпомерити — перенести, сдвинутьзатворити — закрытьотворити — открытьснаћи се — справиться, найти выходзамолити — попроситьизбацити — высадитьпоказати — показатьнаставити — продолжитьПеревод истории 31. Закат солнца на подъемнике

Спасибо разнице во времени и паре отмененных занятий, после работы успели бегом махнуть на первую в Черногории канатную дорогу с гондолой в Которе!

Специально ехали сейчас, в начале ноября когда туристический сезон кончился, цены стали дешевле (15€ туда обратно с человека, а не 40, как летом, и дети бесплатно, а не за полцены).

Смешно, что 15 ноября канатку вообще должны были закрыть до весны (зимой она не работает, к сожалению, хотя многие наши друзья не отказались бы отметить там новый год или рождество), но после нашей поездки перенесли закрытие на 10.11. Успели прыгнуть буквально в последний вагон! Открытия и закрытия тут легко могут перенести на неделю или две из-за погоды или настроения. Внезапно.

С дорогой было интересно. Черногория максимально выжимает деньги из туристов и делает удобным дорогу до канатки только на такси за бешеные деньги.

Но мы смогли обойтись обычным автобусами, остановки вдали, но неподалёку, и переговорами с водителями.

Смешно, что мы хотели попросить высадить нас у магазина посла Которского круга. Самый реалистичный ориентир рядом. А водитель сказал, что там сейчас пробки и он едет в объезд. Может высадить рядом у какой-то Жичари. Так нехотя согласились, не вполне понимая, где это.

"Ну, посёлок неподалёку" - подумала я. А оказалась, жичара это и есть канатная дорога. Жица - провод, проволка. Жичара - дорога на проводе, канатка буквально. Автобус нас пости у входа высадил, на минимальном расстоянии, но чтобы таксистская мафия не видела. Она не разрешает автобусам ездить там, где запланированы поездки на такси втридорога.

Из прекрасного:

- поймали дневное солнце в горах.

- поймали вечернее солнце с дымкой в горах.

- успели на закат.

- выпили вкуснющий и недорогой сравнительно кофе наверху (3,6€ капучино).

- выгуляли бабушку и себя по горам.

- показали ребёнку новый вид транспорта.

- познакомили бебо с шапкой (снял, конечно, сразу).

- оценили прикольную детскую площадку и скейт парк с рампами, троллей.

- прошли один круговой маршрут и оставили несколько на будущие поездки.

- продолжаем внедрять молодому поколению традицию вкусных перекусов на высоте.

Узнали, что некоторые перевозчики междугородние автобусов просят купить билет ребёнку уже с 1 года, прикиньте. Но это уже совсем другая история.

Вежбе за праксу

Преводна вежба: Преведите на српски: «Мы успели поймать закат в горах и показать ребёнку новый вид транспорта».Питања и одговори: Саставите три питања са глаголом може ли о жичари. Пример: Може ли аутобус да стане код жичаре?Дијалог: Напишите кратак дијалог „туриста — возач аутобуса“. Употребите нове речи, на пример: оријентир, жичара, станица, избацити.Опис: Опишите у 5 реченица како изгледа један дан у планинама са жичаром. Употребите речи: планина, сунце, гондола, игралиште, ужина.Креативна вежба: Замислите да сте новинар на изложби о жичари. Напишите 3 питања за интервју са организатором. Употребите глаголе: отворити, затворити, померити.

Причa 32: Мали неспоразум у кафеу

Када смо сели, замолила сам за чашу воде. Нешто су ме питали, нисам разумела, и рекла сам „да, да“. Уместо бесплатне чаше точене воде из славине, донели су ми флашу — платну. Била сам мало разочарана и одлучила да не оставим напојницу.

Али мало касниjе сам се одушевила домаћим лимунадом, погледом и учтивошћу конобара, па сам ипак решила да оставим бакшиш. Платила сам картицом, па сам одмах рекла износ за пола евра више. Конобар се насмешио и захвалио. Обично, када плаћам рачун готовином, кажем: „Задржите кусур. Хвала.“

Од локалних открића: Домашњи сок — лимунада од жалфије и зове.

Производи се директно у Боки, у Црној Гори, у планинском месту Ораховац. Мали град, занимљиво је чак где се тамо налази производња.

У продавницама га нисам виђала, узели смо у кафеу поред мора. Можда га раније нисам примећивала, али сада ћу сигурно гледати свуду.

Корисни речи

чашa воде — стакан водыфлаша воде — бутылка водыконобар — официаннапојница / бакшиш — чаевыекусур — сдачарачуна / платити рачун — счёт / оплатить счёткартица — банковская карталимунада, сок — лимонад (соком могут назвать любой прохладный сладкий напиток, даже колу)поглед — вид, панорамаучтивост — вежливостьКорисни глаголи

замолити — попроситьразумети — понятьдонети — принестиплатити — заплатитьодлучити — решитьоставити — оставитьрећи — сказатьзахвалити се — поблагодаритьвидети — увидетьпробати — попробовать

Перевод истории 32. Небольшое недоразумение в кафе

Когда мы сели, я попросила стакан воды. Что‑то меня спросили, я не поняла и ответила «да‑да». Вместо бесплатного стакана воды из‑под крана мне принесли бутылку — платную. Я немного расстроилась и решила не оставлять чаевые.

Но чуть позже я восхитилась домашним лимонадом, видом и вежливостью официанта, поэтому всё‑таки решила оставить чаевые. Платила картой, поэтому сразу сказала сумму на полевро больше. Официант улыбнулся и поблагодарил. Обычно, когда оплачиваю счёт наличными, говорю: «Оставьте себе сдачу. Спасибо».

Из местных открытий: домашний сок — лимонад из шалфея и бузины.

Производится прямо в Боке, в Черногории, в горном местечке Ораховац. Маленький город, даже интересно, где там вообще находится производство.

В магазинах я его не встречала, мы взяли в кафе у моря. Возможно, раньше просто не обращала внимания, но теперь буду смотреть повсюду.

Задаци за праксу

Превод: Переведите на сербский и опишите на сербском ваши эмоции от этого: «Я попросила стакан воды, но мне принесли бутылку».Диалог: Составьте короткий диалог между гостем и официантом. Используйте слова: чаша воде, флаша, напојница, лимонада, кусур.Вопросы и ответы: Ответьте на вопросы:Где сте седели?Шта сте замолили?Шта вам је конобар донео?Да ли сте оставили бакшиш?Описание: Напишите 5 предложений о вашем любимом кафе. Используйте слова: конобар, рачун, лимонада, учтивост, поглед.Творческое задание: Представьте, что вы турист в Черногории. Напишите 3 предложения:Что вы попросили.Что вы получили.Что вы решили сделать после этого.

Причa 33: Где jе «уход»?

Туриста (несигурно, на лошем српском): Извините… где је уход у хотел?

Мештанин: (збуњено) Уход? Шта је то?

Туриста: Па… ух… уход, врата… да уђем!

Мештанин: (смех) Ааа, мислите улаз! Улаз у хотел. Али овај хотел је затворен већ годинама.

Туриста: Затворен? Али ја видим прозоре, врата… мора да има улаз!

Мештанин: Има врата, али нема рецепције. Сад је то само стара зграда.

Туриста: Аха… ја сам мислио да „улаз“ значи излаз… па сам рекао „уход“.

Мештанин: (смех) Не, не, улаз је за унутра, излаз је за напоље. „Уход“ не постоји, али звучи као нека нова реч!

Туриста: Добро, онда ћу ући кроз излаз… ако га нађем.

Мештанин: (смех) Само пазите да вас не ухвати чувар. Боље идите на кафу поред мора, тамо је прави улаз — у добар дан!

Две године сам мислила да је велика паркинг зона са лепим погледом поред цвећаре — само паркинг са мало необичним одводима за воду.

А испоставило се да је тај паркинг — кров зграде бившег хотела „Дубрава“, изграђеног 1968–1969. године.

Тако је и логично, било би чудно да такво место поред лепе Савинске дубраве на брду, у комшилуку са гробљем, стоји празно.

Хотел је био леп, погледи одатле такође, али 1979. године Херцег‑Нови је јако затресло снажним земљотресом. Очигледно је било тешко и скупо проверити поузданост конструкција и обновити зграду. И она је постала напуштена и препуштена судбини. Каблове из зидова су ишчупали за старо гвожђе, од бивших соба направили тоалете, а степенице и неке спратове заузели бршљан, лантана и чак дрвеће. Понегде је подсетило на бивши ЛДМ на Петроградки у Петербургу

Има чак и неке креативне инсталације од лименки на зидовима.

Зона око хотела је уопште зарасла у нешто непроходно.

После 45 година стајања, огроман хотел на више нивоа, скоро у центру града, потпуно је невидљив за туристе, па чак и за становнике.

Корисне речи

улаз — входизлаз — выходврата — дверьпрозор — окнорецепција — ресепшнчувар — охранникзграда — зданиекров — крышастепенице, скале — лестницанапуштен хотел — заброшенный отельКорисни глаголи

ући — войтиизаћи — выйтизатворити — закрытьотворити — открытьвидети — увидетьпитати — спроситьодговорити — ответитьсмејати се — смеятьсямислити — думатьнаћи — найтиПеревод истории 33. А где «вход»?

Турист (неуверенно, на плохом сербском): Извините… где вход в отель?

Местный: (смущённо) Вход? Что это?

Турист: Ну… ух… вход, двери… чтобы войти!

Местный: (смеётся) Ааа, вы имеете в виду улаз! Вход в отель. Но этот отель закрыт уже много лет.

Турист: Закрыт? Но я вижу окна, двери… должен же быть вход!

Местный: Двери есть, но нет рецепции. Теперь это просто старая заброшенная постройка.

Турист: Ага… я думал, что «улаз» значит «выход»… поэтому сказал «уход».

Местный: (смеётся) Нет, нет, улаз — это внутрь, излаз — наружу. «Уход» не существует, но звучит как новое слово!

Турист: Хорошо, тогда я войду через выход… если его найду.

Местный: (смеётся) Только смотрите, чтобы вас не поймал охранник. Лучше идите на кофе у моря — там настоящий вход в хороший день!

Два года думала, что большая парковка с красивым видом около цвечар - просто парковка с немного необычными сливами для воды.

А оказалось, парковка эта - крыша здания бывшего отеля «Дубрава», построенного в 1968-1969 гг..

Так-то логично, было бы странно, если б такое место около красивой Савинской дубравы на горе по соседству с кладбищем пустовало.

Отель был красив, виды оттуда тоже, но в 1979 году Херцег-Нови изрядно тряхануло сильнейшим землетрясением. Видимо, проверять надёжность конструкций и возрождать здание было сложно и дорого. И здание стало заброшено и оставлено на произвол судьбы. Провода из стен повыдирали на металлолом, из бывших номеров сделали туалеты, а лестницы и некоторые этажи захватили плющ, лантана и даже деревья. Местами напомнило бывший ЛДМ на Петроградке в Петербурге.

Есть даже какие-то творческие инсталляции из банок на стенах.

Зона вокруг отеля вообще заросла во что-то непроходибельное.

45 лет простоя и огромный отель на несколько уровней почти в центре города совсем невидимка для туристов и даже жителей.

Задания для тренировки лексики

Перевод: Переведите на сербский: «Я вижу двери, но вход закрыт».Диалог: Составьте короткий диалог «турист — местный» о том, как найти вход в заброшенное здание. Используйте слова: улаз, излаз, врата, охранник.Вопросы и ответы:Где находится вход?Что делает охранник?Как сказать «выйти» по‑сербски?Что значит «заброшенный отель»?Описание: Напишите 5 предложений о старом здании в вашем городе. Используйте слова: здание, крыша, окна, лестница, заброшенный.

Причa 34: Како могу да позовем мачку?

Туриста (лош српски): Добар дан… молим… како звук… за мачка доћи… и мачка ићи?

Мештанин (смех): Хоћете да кажете — како да позовете мачку и како да је отерате?

Туриста: Да, да! Ја хоћу мачка доћи: „псс‑псс“… или мачка ићи: „го‑го“?

Мештанин: Овде у Србији људи кажу „Мац-мац!“ када дозивају мачку. А ако хоће да је отерају, кажу „шшш!“, „шиц!“ или пљесну рукама.

Туриста (збуњено): „Шшш“? Као киша? Ја морам донети кишобран?

Мештанин (смеје се јаче): Не, не, није киша! То је само звук — „шшш!“ да мачка побегне.

Туриста: Ах… српски опасан. Једна реч — два значења. Мачка мисли киша пада!

Мештанин (са осмехом): Не брините. Мачке не слушају граматику. Оне слушају срце и тон гласа.

Туриста (замишљено): Хмм… језик није само речи… него осећај.

Мештанин: Тачно. Понекад „шшш“ ради боље него цео речник.

Туриста (осмех): Добро. Данас ја говорим мачка језик. Сутра — можда људи језик.

Мештанин (филозофски): Ето мудрости: прво научиш језик мачке, па онда језик човека.

Корисне речи

мачка — кошкаулаз — входизлаз — выходзвук — звукречник — словарьсрце — сердцетон гласа — тон голосакиша — дождьчувар — охранникмештанин — местный жительКорисни глаголи

позвати — позватьотерати — прогнатьсмејати се — смеятьсямислити — думатьчути — слышатьслушати — слушатьговорити — говоритьпобећи — убежатьпитати — спроситьодговорити — ответитьПеревод истории 34. Как подозвать кошку?

Турист (плохой сербский): Добрый день… пожалуйста… какой звук… чтобы кошка пришла… и чтобы кошка ушла?

Местный (смеётся): Вы хотите сказать — как позвать кошку и как её прогнать?

Турист: Да, да! Я хочу кошка пришла: «псс‑псс»… или кошка ушла: «го‑го»?

Местный: Здесь, в Сербии, люди говорят «Мац‑мац!» когда зовут кошку. А если хотят прогнать, говорят «шшш!», «шиц!» или хлопают руками.

Турист (растерянно): «Шшш»? Как дождь? Мне нужно взять зонтик?

Местный (смеётся сильнее): Нет, нет, это не дождь! Это просто звук — «шшш!», чтобы кошка убежала.

Турист: Ах… сербский опасный. Одно слово — два значения. Кошка думает, что дождь идёт!

Местный (улыбаясь): Не волнуйтесь. Кошки не слушают грамматику. Они слушают сердце и тон голоса.

Турист (задумчиво): Хмм… язык — это не только слова… но и чувство.

Местный: Верно. Иногда «шшш» работает лучше, чем целый словарь.

Турист (улыбаясь): Хорошо. Сегодня я говорю на кошачьем языке. Завтра — может быть, на человеческом.

Местный (философски): Вот мудрость: сначала учишь язык кошки, потом язык человека.

Задаци за праксу

Превод: Преведите на српски: «Кошка мурчит, когда вы её гладите» , «Кошка убегает, когда слышит звук “шшш”».Дијалог: Саставите кратак дијалог „туриста — мештанин“ о томе како позвати мачку.Питања и одговори:Како зову мачку у Србији?Како је прогоне?Шта мачка ради када је задовољна?Опис: Напишите 5 реченица о вашој мачки или мачки пријатеља. Употребите речи: усы, хвост, мурчати, играти, спавати.Креативни задатак: Замислите да сте филозоф и објасните: зашто мачке боље разумеју осећаје него речи. Напишите 3 реченице.

Причa 35: Jедан сат на пошти

Једна моја ученица данас је закаснила на час, јер је више од сат времена стајала у реду на пошти.

Није јасно да ли је била нова службеница или нешто друго. Чак су и иначе стрпљиви Црногорци, који су навикли на редове и чекање, почели да псују и да се љуте. Највежљивије што се чуло било је:

— Катастрофа!!

Рачуне је овде критично важно платити на време. Често се то може урадити само лично на пошти.

Ако искључе воду или струју, поновно прикључење кошта 20–50 евра. А и неко време остајете без воде и струје.

Али мене у овој причи занима нешто друго, чак бих направила анкету. За оне који дуго живе у иностранству.

Јер у нашем случају ми једноставно дајемо газдарици месечно суму за рачуне, а она их сама плаћа.

Смешан jе дијалог чула она док чекања.

Туриста (лош српски): Извините… ја хоћу… мали… новац… мала пара?

Жена у реду: (збуњено) Мали новац? Шта то значи? Шиц одавде!

Туриста: Па… ја хоћу… направити новац… мањи… мала пара… кованице али у папиру!

Жена у реду: Ах, мислите „разменити“ или „уситнити “?

Туриста: Да, да! Али ја кажем „усмрти“… људи гледају чудно…

Жена у реду: (смех) Не, не, „усмрти“ значи нешто страшно! Треба да кажете „уситнити“ или „разменити“.

Туриста: Ах… српски опасан. Ја само хоћу кафу купити.

Жена у реду: (са осмехом) Не брините. Најбоље је питати: „Можете ли да ми уситните?“ То сви разумеју.

Туриста (филозофски): Хмм… новац није само папир… него и језик. Ако не знаш реч, нема ни кафе.

Жена у реду: Тачно. Прво научите реч за новац, па онда реч за живот.

Корисне речи

ред — очередьпошта — почтаслужбеница — сотрудницарачун — счётструја — электричествовода — водановчаница — купюраситан новац, ситно — мелочьразмена — обменгаздарица — хозяйкаКорисни глаголи

платити — платитьчекати — ждатьстајати — стоятьпсовати — ругатьсяљутити се — сердитьсяискључити — отключитьприкључити — подключитьразменити — обменятьуситнити — разменять на мелочьпитати — спроситьПеревод истории 35. Один час на почте

Одна моя ученица сегодня опоздала на занятие, потому что больше часа стояла в очереди на почте.

Неясно, то ли новая сотрудница, то ли что-то другое. Даже обычно терпеливые черногорцы, привыкшие к очередям и ожиданию, начали ругаться и материться. Самое вежливое, что прозвучало:

— Катастрофа!!

Здесь критически важно оплачивать счета вовремя. Часто это можно сделать только лично на почте.

Если отключат воду или электричество, повторное подключение стоит 20–50 евро. А ещё какое-то время приходится сидеть без воды и света.

Но меня в этой истории интересует другое, я бы даже сделала опрос. Для тех, кто живёт за границей длительно.

Потому что в нашем случае мы просто ежемесячно отдаём хозяйке сумму за счета, а она сама их оплачивает.

Смешной диалог, который она услышала, пока ждала:

Турист (плохой сербский): Извините… я хочу… маленький… деньги… маленькая деньга?

Женщина в очереди: (смущённо) Маленькие деньги? Что это значит? Шиц отсюда!

Турист: Ну… я хочу… сделать деньги… меньше… маленькая пара… монеты, но в бумаге!

Женщина в очереди: Ах, вы имеете в виду «разменять» или «уситнити»?

Турист: Да, да! Но я сказал «усмрти»… люди смотрят странно…

Женщина в очереди: (смеётся) Нет, нет, «усмрти» значит что-то страшное! Нужно сказать «уситнити» или «разменити».

Турист: Ах… сербский опасный. Я просто хочу кофе купить.

Женщина в очереди: (с улыбкой) Не волнуйтесь. Лучше всего спросить: «Можете ли мне уситнити?» Это все понимают.

Турист (философски): Хмм… деньги — это не только бумага… но и язык. Если не знаешь слово, нет и кофе.

Женщина в очереди: Верно. Сначала учите слово для денег, потом слово для жизни.

Задаци за праксу

Превод: Преведите на српски: «Я хочу разменять купюру на мелочь.»Питања и одговори:Где људи најчешће плаћају рачуне у Црној Гори?Шта значи „уситнити “?Шта се дешава ако не платите рачун на време?Опис: Напишите 5 реченица о томе како изгледа ред на пошти. Употребите речи: ред, чекати, службеница, љутити се, рачун.

Причa 36: Црвени ауто и капут поверења

Једног прохладног дана кренули смо пешке из Херцег Новог ка Мојдежу. Пут је био дуг, око три сата хода, али нас је водила радозналост и обећање бесплатног зимског капута који смо нашли преко огласа.

Питао jе нас да jавимо кад стигнемо на локациjу.

Док смо корачали кроз лепе погледе и уморност, јављали смо поруке:

„Поздрав! Ми крећемо сада.“

„Бићемо за три сата.“

„Скоро смо стигли.“

Када смо већ били близу, стигла је нова порука од човека:

„Извините, отишао сам код комшије горе да цепам дрва. Можда не успем да се вратим брзо. Узмите сами пакет из црвеног аута. Ауто је отворен, пакет је на седишту. Ако комшије питају, реците да сте дошли код мене.“

Дијалог на месту

Ми (лош српски): Добар дан… ми смо поред аутоа… где идемо сад?

Човек (збуњено): Шта то значи „где“? Узмите торбу и то је то.

Ми: Не, не… ја мислим… не видим вас близу аута.

Човек (смех): Ах, не разумете. „Откључати ауто“ значи отворити ауто! Отворите слободно.

Ми смо се гледали у чуду: како је могуће да неко остави ауто отворен и верује да ће странци узети пакет без проблема? Па неки комшиjа то пита? Шта кажемо?

Ми: Па како… не можемо да отворимо. Не разумемо… како можемо да отворимо туђи ауто? Ја само хоћу капут узети.

Човек: Не брините. Ауто је већ отворен, пакет је на седишту. Узмите и идите. Ако комшије питају, реците да сте дошли код мене.

Ми: Успех! Све jе у реду. Хвала вам пуно!

Култура поверења

Ми смо се смејали и нисмо могли да верујемо: отворен ауто, торба jе унутра, а ми странци. За мештане то је нормално, а за нас чудо. Каква невероватна култура поверења!

Корисне речи

ауто, кола — машинакапут — пальтокеса, пакет — пакетседиште — сиденьекомшија — соседдрва — дровапорука — сообщениекултура поверења — культура доверияврата — дверьторба — сумкаКорисни глаголи

ићи — идтистићи — прибытьузети — взятьотворити — открытьпитати — спроситьодговорити — ответитьсмејати се — смеятьсячекати — ждатьверовати — веритьјавити — сообщитьПеревод истории 36. Красная машина и пальто доверия

Однажды прохладным днём мы пошли пешком из Херцег Нового в Мойдеж. Дорога была длинной, около трёх часов ходьбы, но нас вела любопытность и обещание бесплатного зимнего пальто, найденного по объявлению.

Он просил нас написать, когда прибудем на место.

Пока мы шли среди красивых видов и усталости, отправляли сообщения:

«Привет! Мы выходим сейчас».«Будем через три часа».«Мы почти пришли».Когда мы были уже близко, пришло новое сообщение от человека: «Извините, я ушёл к соседу наверх колоть дрова. Может, не успею вернуться быстро. Заберите сами пакет из красной машины. Машина открыта, пакет на сиденье. Если соседи спросят, скажите, что вы пришли ко мне.»

Диалог на месте

Мы (плохой сербский): Добрый день… мы рядом с машиной… куда идти теперь? Человек (смущённо): Что значит «куда»? Возьмите сумку и всё.

Мы: Нет, нет… я думаю… не вижу вас возле машины.

Человек (смеётся): Ах, вы не понимаете. «Отключати ауто» значит открыть машину! Откройте спокойно.

Мы смотрели друг на друга в удивлении: как возможно, что кто-то оставляет машину открытой и доверяет, что чужие люди возьмут пакет без проблем?

Мы: Но как… мы не можем открыть. Мы не понимаем… как можно открыть чужую машину? Я только хочу взять пальто.

Человек: Не волнуйтесь. Машина уже открыта, пакет на сиденье. Возьмите и идите. Если соседи спросят, скажите, что вы пришли ко мне.

Мы: Успех! Всё в порядке. Большое спасибо!

Культура доверия Мы смеялись и не могли поверить: открытая машина, сумка внутри, а мы — чужие. Для местных это нормально, а для нас чудо. Какая удивительная культура доверия!

Задания для практики

Перевод: Переведите на сербский: «Мы взяли пакет из машины и пошли домой».Диалог: Составьте короткий диалог «приезжий — сосед» о том, как забрать пакет из машины. Используйте слова: ауто, пакет, врата, комшија.Вопросы и ответы:Где находился пакет?Что делал человек у соседа?Почему мы удивились?Описание: Напишите 5 предложений о культуре доверия в маленьких городах. Используйте слова: култура поверења, веровати, комшија, порука, ауто.Креативное задание: Представьте, что мы все-таки встретили соседей в той маленькой деревне, где забирали пакет. Они были с крупной собакой. Опишите реакцию соседей. Наши действия. Смоделируйте возможный диалог и объяснения на сербском, что мы здесь делаем и почему пытаемся открыть не нашу машину.

Причa 37: Моjдеж и сећање на корене

У Мојдежу постоји занимљива прича о Милану Шабовићу (6.11.1887–1987), пекару из села. Као осамнаестогодишњак отишао је у Америку, стигао бродом из Трста 9. јула 1906. године. Тамо је живео и радио све до пензије. У дубокој старости вратио се у родни Мојдеж и финансирао изградњу локалног пута Жукова главица – мост на Пресеци. Био је ожењен Даницом Дабовић из Мориња, а њихова деца су Филип и Хелена. Сахрањен је у Мојдежу.

Када сам први пут видела ову спомен-плочу, помислила сам да је Милан био лекар који се вратио из Америке. Погрешно сам прочитала једну једину букву. Касније сам покушала да разговарам са мештанима о „познатом доктору“, али ме нико није разумео. Испоставило се да је човек био пекар, а не лекар. И управо за то га могу да поштујем: за хлеб који је пекао, за пут који је финансирао, за то што се вратио у своје село.

Дијалог са мештанином

Ја (лош српски): Добар дан… ја читала… Милан био лекар?

Мештанин (збуњено): Лекар? Не, не… Милан је био пекар.

Ја: Ах… ја погрешно прочитала… једна буква… „п“ и „л“…

Мештанин (смех): Да, то је велика разлика! Пекар прави хлеб, лекар лечи људе.

Ја (срамежљиво): Извините… Срамота ме je. ја само хоћу да разумем историју.

Мештанин (са осмехом): Нема проблема. Сви ми грешимо када учимо језик. Али важно је да се интересујете за наше људе и наше корене.

Размишљање о повратку

Ова прича ме је навела да мислим о томе како људи понекад оду далеко — у Америку, у друге земље — али у дубини душе остају везани за своје село. Чак и када цела породица већ живи негде другде, човек може да осети потребу да се врати, да остави траг у месту где је рођен. Милан је то учинио: вратио се у Мојдеж, финансирао пут и мост, и тиме показао да корени никада не нестају.

Његова прича је подсетник да понекад један човек, један пекар, може да промени живот целог села. И да сећање на корене остаје живо, чак и после много година у туђини.

Корисне речи

спомен-плоча — памятная доскаплоча — плиткадругде — в другом месте (другое где, получается)корени — корниповратак — возвращениеоглас — объявлениесело — деревняпородица — семьясећање — воспоминаниетуђина — чужбинаКорисни глаголи

читати — читатьпогрешити — ошибитьсявратити се — вернутьсяпоштовати — уважатьразговарати — разговариватьпитати — спрашиватьобјаснити — объяснитьсмејати се — смеятьсяверовати — веритьпамтити — помнитьПеревод истории 37. Мойдеж и память о корнях

В Мойдеже существует интересная история о Милане Шабовиче (6.11.1887–1987), пекаре из села. В восемнадцать лет он уехал в Америку, прибыл туда кораблём из Триеста 9 июля 1906 года. Там он жил и работал до самой пенсии. В глубокой старости вернулся в родной Мойдеж и профинансировал строительство местной дороги Жукова Главица – мост на Пресеце. Был женат на Данице Дабович из Мориня, их дети — Филип и Елена. Похоронен в Мойдеже.

Когда я впервые увидела эту памятную доску, подумала, что Милан был врачом, вернувшимся из Америки. Я неправильно прочитала всего одну букву. Позже я пыталась поговорить с местными о «знаменитом докторе», но меня никто не понял. Оказалось, что этот человек был пекарем, а не врачом. И именно за это я могу его уважать: за хлеб, который он пёк, за дорогу, которую он профинансировал, за то, что он вернулся в своё село.

Диалог с жителем

Я (плохой сербский): Добрый день… я читала… Милан был лекар?

Житель (смущённо): Лекар? Нет, нет… Милан был пекар.

Я: Ах… я неправильно прочитала… одна буква… «п» и «л»…

Житель (смеётся): Да, это большая разница! Пекарь печёт хлеб, а врач лечит людей.

Я (смущённо): Извините… мне стыдно. Я просто хочу понять историю.

Житель (с улыбкой): Нет проблем. Все мы ошибаемся, когда учим язык. Но важно, что вы интересуетесь нашими людьми и нашими корнями.

Размышления о возвращении

Эта история заставила меня задуматься о том, как люди иногда уезжают далеко — в Америку, в другие страны — но в глубине души остаются связаны со своим селом. Даже когда вся семья уже живёт где-то в другом месте, человек может почувствовать потребность вернуться, оставить след там, где он родился. Милан сделал именно это: вернулся в Мойдеж, профинансировал дорогу и мост, и тем самым показал, что корни никогда не исчезают.

Его история напоминает, что иногда один человек, один пекарь, может изменить жизнь целого села. И память о корнях остаётся живой, даже спустя много лет в чужой стране.

Вежбања

1. Исправи мој лош српски (прошло време): Добар дан… ја читала… Милан био лекар?

2. Превод: Преведите на српски: «Я ошиблась, потому что неправильно прочитала одну букву.»

3. Креативно: Напишите 3 реченице у будућем времену о томе шта ће се десити ако неко погрешно прочита спомен-плочу.

4. Размишљање: Саставите кратак текст (5–6 реченица) о томе зашто је важно памтити корене и историју свог села.

Причa 38: Банкомат и скупа конверзија

Први пут за две године у Црној Гори мени jе требало да подигнем готовину. На почетку сам сазнала много информација, али онда сам изгубила скоро 50 евра на празном месту — огромну суму.

Картица је у еврима, али из друге земље. Проверили смо у ком банкомату је највећи лимит и најмања провизија локалне банке (5 €). Изабрали смо Хипотекарну банку. Знали смо да ће и нашa банка узети нешто.

У процесу банкомат је понудио да конвертује моје евро у доларе. Помислила сам да је то за случајеве када картица није у еврима, и да морам наставити операцију. Правилно би било да притиснем „одбити конверзију“ лево. Али ја сам то схватила као „одбити операцију“, а мени је требало да подигнем новац…

Тако сам притиснула „да“. Новац сам добила, али сам касније видела да сам поред очекиваних провизија платила још 30–40 евра за конверзију мојих евра у доларе, па назад у евро.

У локалном чату пишу да ова прича није нова. Мени је бар банка написала суму. А неки банкомати само питају: „Хоћете да вам прерачунамо по повољнијем курсу?“ Скоро сви притисну „да“ и добију 50–100 евра провизије уместо 10… Очигледно је курс повољан за банку.

Највише боли то што нисам журила. Разумела сам сваку реч. Пет минута сам мислила, три пута притискала „треба ми више времена“. И ипак сам направила тако озбиљну грешку.

Корисне речи

банкомат — банкоматготовина — наличныепровизија — комиссияконверзија — конвертациякурс — курс валютыкартица — картаоперација — операцияодбити — отказатьсяподигнути новац — снять деньгигрешка — ошибкаКорисни глаголи

изгубити — потерятьпритиснути — нажатьпонудити — предложитьразумети — понятьпогрешити — ошибитьсяодлучити — решитьплатити — заплатитьдобити — получитьразмишљати — размышлятьобјаснити — объяснитьПеревод истории 38. Банкомат и дорогая конвертация

Впервые за два года в Черногории понадобилось снять наличку. Сначала я много всего узнала. А потом потеряла на пустом месте почти 50 евро, огромную сумму.

Карта в евро, но другой страны. Проверили, в каком банкомате самый большой лимит и самая небольшая комиссия местного банка (5€). Выбрали хипотекарну банк. Знали, что и наш банк что-то снимет.

В процессе банкомат предложил конвертировать зачем-то мои евро в доллары.

Мне показалось, что это для случаев, если твоя карта не в евро, и что мне все равно надо продолжить операцию.

Хотя правильным шагом было бы нажать "отказаться от конвертации" слева. Но я почему-то восприняла это как "отказаться от операции", а мне ж надо снять деньги...

Короче, нажала я да. Деньги сняла. А потом увидела, что кроме ожидаемых комиссий заплатила ещё сверху 30-40 евро за конвертации моих евро в доллары, а потом обратно в евро.

В местном чатике пишут, что история не нова. Мне хоть банк суммы написал. А некоторые банкоматы просто пишут "хотите пересчитаем вам по более выгодному курсу?". Почти все жмут да и получают себе 50-100 евро комиссии вместо 10...

Видимо, выгодный курс для банка...

Обиднее всего, что я не спешила. Поняла каждое слово. Минут пять думала, трижды нажимала "нужно больше времени". И чего, все равно ошиблась так серьёзно.

Вежбе

1. Исправи мој лош српски (прошло време): Ја (лош српски): Ја притиснула да и ја губила новац.

2. Превод: Преведите на српски: «Я заплатила слишком много комиссии».

3. Питања и одговори:

Шта је банкомат понудио?Колико је била провизија локалне банке?Зашто је грешка коштала 30–40 евра?4. Креативно: Напишите кратак дијалог између туристе и службеника банке о томе како правилно одбити конверзију.

5. Размишљање: Саставите 5 реченица о томе зашто је важно пажљиво читати поруке на банкомату.

Причa 39: Тему и хотел

Jесен у Црној Гори донела је први велики маркет-плејс — Temu. Сада се агресивно рекламира свуда, а многи га пореде са Али Експресом.

Почетком новембра ја сам ризиковала и наручила могући новогодишњи поклон. Затим сам додала још ствари да бих достигла минимални износ за купон. Наручила сам више артикала и чекала да видим да ли ће уопште стићи.

25. новембра увече стигло је писмо да је пакет достављен око 22 часа. Наравно, пакет није био достављен. У упутствима је писало: „Погледајте поред врата, питајте комшије, проверите адресу…“ А један од последњих савета био је: „(!) понекад се пакет скенира као достављен 48 сати пре стварне доставе.“

После два дана чекања и позивања, добила сам СМС да ако је реч о достави из Тему, треба да пишем на Вибер. Тамо сам коначно успела да разговарам са неким шефом курира. Он је рекао да могу сама да дођем по пакет у хотел Lighthouse у Игалу — огроман напуштен хотел поред другог напуштеног Института Симо Милошевић.

Када сам рекла да желим доставу на адресу из наруџбине, одговорили су да су покушали да ме добију телефоном и да је пакет поново у хотелу. После тога сам добила пет различитих позива и пет различитих верзија: од грешке у броју телефона до обећања да ће пакет стићи сутра или за 4–5 дана.

Последњи позив био је најсмешнији: „Да ли ви уопште замишљате наш посао? Имамо хиљаде кутија! Можда ипак сами дођете у хотел и узмете?“

На крају смо заиста отишли до хотела Маяк. Тамо су нам прво рекли да пакета нема, затим да је дат куриру, а онда га ипак нашли и предали.

Дијалог са куриром

Ја (лош српски): Добар дан… ја хоћу да узмем кутију… али ја нисам потврдила… па можда кутија није моја?

Курир (збуњено): Кутија није твоја? Али овде пише твоје име и адреса.

Ја: Ах… ја сам мислила „потврдити“ значи „платити“. Ја нисам платила ништа овде…

Курир (смех): Не, не… „потврдити“ значи само да кажеш да си ти примила пакет. Платили сте већ преко апликације.

Ја (срамежљиво): Ах… добро… ја сам погрешила реч. Извините.

Курир (са осмехом): Нема проблема. Сви грешимо кад учимо језик. Ево, узмите свој пакет.

Корисне речи

апликација — приложениенаруџбина — заказ, заказанный товаркупон — купондостава — доставкакурир — курьерхотел — отелькутија — коробкапотврдити — подтвердитьгрешка — ошибкачекати — ждатьКорисни глаголи

наручити — заказатьчекати — ждатьпозвати — позвонитьписати — писатьпотврдити — подтвердитьузети — взятьдати — датьпогрешити — ошибитьсяразговарати — разговариватьсмејати се — смеятьсяПеревод истории 39. Тему и отель

Осень в Черногории принесла первый крупный маркетплейс — Temu.

Сейчас он агрессивно рекламируется повсюду, а многие сравнивают его с АлиЭкспрессом.

В начале ноября я рискнула и заказала возможный новогодний подарок. Потом добавила ещё вещей, чтобы достичь минимальной суммы для купона. Заказ постепенно разросся, и я ждала, дойдёт ли он вообще.

25 ноября вечером пришло письмо, что посылка доставлена около 22 часов. Конечно, посылка доставлена не была. В инструкции писали: «Посмотрите возле двери, спросите соседей, проверьте адрес…» А один из последних пунктов был: «(!) иногда посылка сканируется как доставленная за 48 часов до реальной доставки.»

После двух дней ожидания и звонков я получила СМС: если речь о доставке из Temu, нужно писать в Viber. Там мне наконец удалось поговорить с каким‑то шефом курьеров. Он сказал, что я могу сама приехать за посылкой в отель Lighthouse в Игало — огромный заброшенный отель рядом с другим заброшенным зданием Института Симо Милошевич.

Когда я сказала, что хочу доставку на адрес из заказа, мне ответили, что пытались дозвониться и что посылка снова в отеле. После этого я получила пять разных звонков и пять разных версий: от ошибки в номере телефона до обещаний, что заказ придёт завтра или через 4–5 дней.

Последний звонок был самым смешным:

«Вы вообще представляете нашу работу? У нас тысячи коробок! Может, вы всё‑таки сами приедете в отель и заберёте?»

В итоге мы действительно дошли до отеля Маяк. Там сначала сказали, что посылки нет, потом что её отдали курьеру, а потом всё же нашли и выдали.

Диалог с курьером

Я (плохой сербский): Добрый день… я хочу взять коробку… но я не подтвердила… может, коробка не моя?

Курьер (смущённо): Коробка не ваша? Но здесь написано ваше имя и адрес.

Я: Ах… я думала, что «подтвердить» значит «заплатить». Я ведь ничего не платила здесь…

Курьер (смеётся): Нет, нет… «подтвердить» значит просто сказать, что вы получили посылку. Оплата уже прошла через приложение.

Я (смущённо): Ах… хорошо… я ошиблась словом. Извините.

Курьер (с улыбкой): Ничего страшного. Все мы ошибаемся, когда учим язык. Вот, возьмите вашу посылку.

Вежбе

Превод: Преведите на српски: «Курьер сказал, что я могу сама доехать до отеля.» (Курир је рекао да ја могу сама да дођем до хотела.)Питања и одговори:Где је био пакет?Шта је курир рекао о потврди?Зашто је на крају пакет ипак предат?Креативно: Саставите кратак дијалог између туристе и курира где туриста жели да добиjе своje што брже то боље.

Причa 40. Новогодишњи базар и чаролија око јелке

Ове зиме у Херцег Новом организован је новогодишњи базар поред велике јелке на тргу. Атмосфера је била свечана: светла су треперила, деца су трчала около, а мириси грејаног вина и слаткиша испуњавали ваздух.

У кућицама су продавали свеће са мирисима различитих градова, као и комплете за прављење сопствених свећа. Ја сам се насмејала јер још нисам припремила новогодишње поклоне, а овде је било толико идеја. У другоj кућици нашла сам украсе за јелку — праве симболе Црне Горе, направљене од дрвета и камена, за оне који цене „истинске вредности“.

Наравно, било је и хране: кувано вино, вафле, кромпирске куглице. Најпре су ми рекли да је глинтвејн завршен. Затим су рекли да ће покушати да сипају једну чашу. А онда, као чудо, појавиле су се три чаше — баш онолико колико нам је требало. Тај тренутак је био као мала новогодишња магија.

Док сам куповала украсе, чула сам продавца како каже: „Ово је за јелку.“ Али ја сам погрешно разумела и мислила да је рекао: „Ово је за јелу.“ — као да је реч о јелу, храни.

Ја (лош српски): Добро… али ја немам јело сада, ја хоћу украс за дрво!

Продавац (смех): Не, не… „јелка“ је дрво, а „јело“ је храна. Велика разлика!

Ја (срамежљиво): Ах… Срамота ме jе. добро… ја сам погрешила реч.

Филозофски празнични закључак

Док сам стајала поред јелке са чашом куваног вина у руци, помислила сам да празници нису само о поклонима и куповини. Они су о малим чудима: када добијеш баш оно што ти треба, када те људи насмеју због једне језичке грешке, када осетиш да си део заједнице.

Новогодишњи базар ме је подсетио да празници нису у савршенству, већ у радости коју делимо. Као што светла на јелци трепере и гасе се, тако и наше године пролазе. Али ако у свакој години пронађемо тренутак топлине и поверења, онда празници заиста имају смисао.

Празничне речи

јелка — ёлкаукраси — украшениясвеча — свечаглинтвејн — глинтвейнпоклони — подаркивафле — вафликуглице од кромпира — картофельные шарикибазар — базарсветла — огни, гирляндырадост — радостьПразнични глаголи

купити — купитьприпремити — приготовитьплатити — заплатитьчекати — ждатьсмејати се — смеятьсяпогрешити — ошибитьсяразговарати — разговариватьуживати — наслаждатьсядонети — принестиподелити — поделитьсяПеревод истории 40. Новогодний базар и волшебство вокруг ёлки

Этой зимой в Херцег-Новом организовали новогодний базар рядом с большой ёлкой на площади. Атмосфера была праздничной: огни мерцали, дети бегали вокруг, а запах глинтвейна и сладостей наполнял воздух.

На прилавках продавали свечи с ароматами разных городов, а также наборы для создания собственных свечей. Я улыбнулась, ведь ещё не позаботилась о новогодних подарках, а здесь было столько идей. На другом прилавке я нашла украшения для ёлки — настоящие символы Черногории, сделанные из дерева и камня, для тех, кто ценит «истинные ценности».

Конечно, была и еда: глинтвейн, вафли, картофельные шарики. Сначала мне сказали, что глинтвейн закончился. Потом добавили, что попробуют налить один стакан. А затем, словно чудо, появилось три стакана — ровно столько, сколько нам было нужно. Этот момент был как маленькая новогодняя магия.

Когда я покупала украшения, услышала продавца, который сказал: «Ово је за јелку» («Это для ёлки»). Но я неправильно расслышала и подумала, что он сказал: «Ово је за јело» («Это для еды»).

Я (плохой сербский): Хорошо… но у меня сейчас нет еды, я хочу украшение для дерева!

Продавец (смеётся): Нет, нет… «јелка» — это ёлка, а «јело» — это еда. Большая разница!

Я (смущённо): Ах… Вот стыдоба. Я перепутала слово.

Праздничный философский вывод

Стоя рядом с ёлкой с чашкой глинтвейна в руках, я подумала, что праздники — это не только подарки и покупки. Они — о маленьких чудесах: когда получаешь именно то, что нужно, когда люди смеются вместе из‑за одной языковой ошибки, когда чувствуешь себя частью сообщества.

Новогодний базар напомнил мне, что праздники заключаются не в совершенстве, а в радости, которую мы делим. Как огни на ёлке то загораются, то гаснут, так и годы проходят. Но если в каждом году мы найдём момент тепла и доверия, тогда праздники действительно имеют смысл.

Вежбе

1. Исправи мој лош српски: Ја (лош српски): Ја сам купила украсе за јело.

2. Превод: Преведите на српски: «Я купила свечу с запахом апельсина».

3. Питања и одговори:

Шта сам купила на базару?Где су била светла?Шта значи реч „радост“?4. Креативно: Саставите кратак дијалог између туристе и продавца где туриста тражи неки добар поклон.

5. Размишљање: Напишите 5 реченица о томе зашто празници доносе радост и зашто је важно делити ту радост са другима.

Причa 41. Попуст који повећава цену

У дечјем продавници Kids Land купујем детету рукавице. Цена: 4,95 евра.

Питам: да ли важи попуст са супер картицом? (они су партнери, иако различите продавнице; понекад попуст важи на неке артикле, понекад не, зависи од категорије — одећа, играчке — али ја сваки пут заборавим).

– Да. (пробија карту).

– 5,36 евра.

– ?! – Не налазим речи, али изразито подижем обрву.

– 5,36.

– Ем… Значи без попуста 4,95, а са попустом 5,36? Озбиљно сам помислила да је мој српски баш лош, јер очигледно не разумем бројеве и цене.

– Ој, па на ценама је увек друга цена. То је цена добављача. Не обраћајте пажњу. Видите, на другима смо променили цену, а овде нисмо (од четири пара на три је била цена 4,95, на четвртом заиста виша). Каса то зна тачно.

– ?! Али ја се оријентишем на цену коју видим.

– 5,36. Купујете или отказујемо куповину? Карту још нисам провела.

– Пробијајте, шта да радим. Али није лепо. Замислите, ја сам изабрала продавницу због цене. Применила попуст. А видим цену већу. То није мој проблем што ви нисте променили ценник. Како бисте ви реаговали?

Продавац узима карту и провлачи плаћање.

Jа захваљујем, фотографишем рукавице и рачун. И онда, изненада (!):

– Ој, па хајде да вам ја лично вратим (израчунава и даје 90 центи у кованицама).

– Хвала.

– Али то није из продавнице. Са ценама је све у реду. То је лично од мене.

– Добро, хвала.

Исти тај Kids Land нам је јесенас дуго продавао поломљени тротинет без дела, убеђујући нас да је све у реду. Морали смо да узмемо другу боју и преговарамо да купимо по истој цени као и остале боје. Тада тротинет није имао ценник, а каса је показивала цену два пута већу.

Корисне речи

рукавице — варежкипопуст — скидкакартица — картаценник — ценникдобављач — поставщиккаса — кассапродавница — магазинрачунање — подсчёткованице — монетытротинет — самокатКорисни глаголи

купити — купитьпитати — спрашиватьплатити — заплатитьпровести карту — провести картуфотографисати — фотографироватьвратити — вернутьубеђивати — убеждатьпреговарати — вести переговорыоријентисати се — ориентироватьсяпогрешити — ошибитьсяПеревод истории 41. Скидка, которая повышает цену

В детском магазине Kids land (аля российский Детский мир) покупаю ребёнку варежки.

Цена: 4,95 евро.

Спрашиваю: действует ли скидка супер картица?

(они партнёры, хотя разные магазины, иногда действует на некоторые товары скидка, иногда нет, зависит от категории, одежда, игрушки, но я каждый раз забываю).

- Да.

(пробивает карту).

- 5,36 евро.

-?! – Я не нахожу слов, но выразительно выгибаю бровь.

- 5,36.

- Эм. То есть без скидки 4,95, а со скидкой 5,36? Я серьезно подумала, что мой сербский совсем уж плох, раз я явно не так понимаю числа и цены товаров.

- Ой, да там на ценниках вечно другая цена. Это цена поставщика. Не обращайте внимания. Видите, на других мы переклеили цену, а тут нет (из четырёх пар на трех была цена 4,95, на четвёртой и правда выше). Касса точно знает.

-?! Это как? Я же ориентируюсь на цену, которую вижу.

- 5,36. Покупаете или отменять покупку? Карту я ещё не провела.

- Пробивайте, что делать. Но это не красиво. Сами представьте, я выбрала магазин по цене. Применила скидку. И вижу цену выше. Это же не моя проблема, что вы ценник не поменяли. Как бы вы отреагировали?

Продавец берет карту и проводит оплату.

Я благодарю, фоткаю перчатки, фоткаю чек. И тут, вдруг (!):

- Ой, ну давайте я вам из личного кармана верну (считает сколько и даёт монетками 90 центов).

- Давайте, спасибо.

- Но это не из магазина. С ценниками все хорошо. Это я лично.

- Хорошо, спасибо.

Этот же магазин нам осенью долго продавал сломанный самокат без детали, убеждая нас, что всё ок и так и надо. Пришлось взять другой цвет и вести переговоры, чтобы купить по этой цене, что и все другие цвета. Тогда у самоката не было ценника, а касса показывала цену в два раза выше.

Вежбе

1. Исправи мој лош српски: Ја (лош српски): Цена са попуст био мање.

2. Превод: Преведите на српски: «Я купила варежки для ребёнка».

3. Питања и одговори:

Колико су коштале рукавице без попуста?Колико је показала каса са попустом?Шта је продавац вратио лично?4. Креативно: Саставите кратак дијалог између купца и продавца где купац пита зашто је цена са попустом већа.

5. Размишљање: Напишите 5 реченица о томе зашто је важно да цене у продавници буду јасне и тачне.

Причa 42. Вакцинација по вестима

Јуче смо случајно видели вест да се локални грађани врло слабо вакцинишу и да постоји могућност да се добију потребне вакцине током викенда по поједностављеној процедури.

Није бесплатно, али:

без заказивања,без наручивања вакцине месецима унапред,без зелене књижице (када је вакцина мало, приоритет имају они са локалним осигурањем, а у приватним клиникама вакцину једноставно није могуће добити).Итог је био добар, али и помало смешан:

Дом здравља није знао за акцију. И сестра и лекар су ме неколико пута замолили да им покажем линк на вест. Очигледно сами домови здравља нису били обавештени. Нису били у току.Судeћи по томе што за два сата од 9 до 11 није било других родитеља и деце, нико од потенцијалних пацијената није знао за акцију.У термину од 9 до 11 ја сам пола сата чекала паузу од 10:00 до 10:30. На крају ми је лекар пришао тек пет минута пре 11.Прво су ми рекли да дођем сутра или у понедељак. Али када сам рекла да не могу и да сам дошла по новости, надајући се да ће бити брзо, нашли су време за мене и данас — код другог лекара, код кога дете није прикључено.Детету је дата ревакцинација Пентаксима, што је било идеално да се уради у децембру.Вакцина против ХПВ није дата, али само зато што се даје од девете године.Успут сам доста разговарала са људима на црногорском језику током јутра. Пријатно!

Дупло је било лепше јер је ове недеље било грмљавине и кише, а ми смо успели да стигнемо и вратимо се по релативно слабом пљуску, без страха од временских непогода. Чак смо успели да попијемо кафу успут. Одлична субота.

Ако некоме требају вакцине за децу у Црној Гори — искористите прилику! У било којој општини, не само у Херцег Новом.

Дијалог (по вестима, а они нису знали)

Ја: Добар дан, дошли смо по вестима, рекли су да данас има вакцинација.

Медицинска сестра (збуњено): Како кажете? По вестима? Ми нисмо ништа чули. Покажите, молим…

Ја (показујем телефон): Ево, овде пише да је акција током викенда.

Лекар: Па можда ипак у понедељак?

Ја: Не могу у понедељак, а и чланак на саjту каже да је данас.

Лекар (размишља): Хм… добро, хајде да вас примимо сада.

(па у ствари сам чекала готово сат)

Корисне речи

вакцинација — вакцинациядом здравља — поликлиникаревакцинација — ревакцинациявест — новостьпацијент — пациентлекар — врачмедицинска сестра — медсестрапауза — паузакиша — дождьгрмљавина — гроза, громКорисни глаголи

доћи — прийтипоказати — показатьчекати — ждатьпримити — принятьразговарати — разговариватьбити у току — быть в курсенаћи време — найти времядати — датьзаборавити — забытьнадежати се — надеятьсяПеревод истории 42. Вакцинация по новости

Вчера мы случайно увидели новость, что местные жители очень плохо вакцинируются и есть возможность получить нужные прививки на выходных по упрощённой схеме.

Не бесплатно, но:

без записи,без заказа вакцины за несколько месяцев заранее,без «зелёной книжки» (когда вакцины мало, приоритет у тех, кто с местным страхованием; а в платных клиниках вакцину просто невозможно поставить).Итог получился хороший, но немного смешной:

Дом здравля не знал об акции. И медсестра, и врач несколько раз попросили меня показать ссылку на новость. Видимо, сами дома поликлиники не были предупреждены. Были не в курсе.

Судя по тому, что за два часа с 9 до 11 не было других родителей и детей, никто из потенциальных пациентов не знал об акции.

В промежутке с 9 до 11 я полчаса ждала паузу с 10:00 до 10:30. В итоге врач подошёл ко мне только за пять минут до 11.

Сначала мне вообще сказали прийти завтра или в понедельник. Но когда я сказала, что не могу и пришла по новости, надеясь сделать быстро, время для меня нашли и сегодня — у другого врача, к которому ребёнок не прикреплён.

Ребёнку сделали ревакцинацию Пентаксима, что идеально подошло для декабря.Прививку от ВПЧ не сделали, но только потому, что её делают с 9 лет.Заодно я много разговаривала с людьми на черногорском языке утром. Приятно!Вдвойне приятно, что на неделе гроз и дождей мы смогли дойти туда и обратно при сравнительно слабом дожде, без страха перед стихией. Даже удалось выпить кофе по пути. Отличная суббота.

Если кому-то нужны прививки детям в Черногории — используйте возможность! В любых општинах, не только в Херцег-Новом.

Диалог (по новостям, а они не знали)

Я: Добрый день, мы пришли по новости, сказали, что сегодня есть вакцинация.

Медицинская сестра (смущённо): Как вы сказали? По новости? Мы ничего не слышали. Покажите, пожалуйста…

Я (показываю телефон): Вот, здесь написано, что акция проходит на выходных.

Врач: Ну, может всё-таки в понедельник?

Я: Я не могу в понедельник, да и в статье на сайте написано, что сегодня.

Врач (задумчиво): Хм… хорошо, давайте примем вас сейчас.

(а на деле я ждала почти час)

Вежбе

1. Исправи мој лош српски: Ја (лош српски): Ја дошла по вести на интернету, али лекар не знала.

2. Превод: Преведите на српски: «Мы пришли с надеждой, но врачи не были в курсе».

3. Питања и одговори:

Ко је први рекао да можда дођем у понедељак?Шта сам показала лекару?Која вакцина је дата детету?4. Креативно: Саставите кратак дијалог између родитеља и лекара где родитељ инсистира да је акција данас.

5. Размишљање: Напишите 5 реченица о томе зашто је важно да информације о вакцинацији буду јасне и доступне свима.

Причa 43. Достава без доставе

Вау, обично ученици деле са мном нешто ново из српског језика (готово стално), али понекад и животне трикове.

Један ми је јутрос испричао да када у менију кафића нема слика и није јасно како изгледа јело и да ли вреди узети, он отвори апликацију за доставу Bolt. Тамо све лепо погледа — са сликама, коментарима и осталим. А наручи за овде, као и обично.

Понекад чак испадне да је цена нижа, јер за доставу често ставе скупље.

У Црној Гори то не ради баш свуда, а апликација је чешче Glovo.

Али сама идеја је добра за кафиће у било којој земљи, мислим.

Дијалог (о апликацији за доставу)

Ја: Извините, али ја не разумем… зашто човек користи апликацију за доставу хране ако не планира доставу?

Другар: Па зато што у апликацији имаш слике и описе јела. Лакше је да видиш шта наручујеш.

Ја: Аха… значи апликација као мени, а не као стварна достава?

Другар (са осмехом): Баш тако. Наручиш у кафићу, али користиш апликацију да се снађеш.

Корисне речи

апликација — приложениедостава — доставкакафић — кафемени — менюслика — картинка, фотографияјело — блюдокоментар — отзывцена — ценанаручити — заказатьидеја — идеяКорисни глаголи

отворити — открытьпогледати — посмотретькористити — использоватьнаручити — заказатьпитати — спроситьразумети — понятьобјаснити — объяснитьсмејати се — смеятьсяделити — делитьсяпоказати — показатьПеревод истории 43. Доставка без доставки

Вау, обычно ученики делятся со мной чем-то новым в сербском языке (почти постоянно), но иногда и жизненными лайфхаками.

Один утром рассказал, что когда в меню кафе нет картинок и непонятно, как выглядит блюдо и стоит ли его брать, он открывает приложение для доставки Bolt. Там всё спокойно смотрит — с картинками, отзывами и прочим. А заказывает на месте, как обычно.

Иногда даже цена оказывается ниже, потому что для доставки часто ставят дороже.

В Черногории это не всегда работает, а приложение чаще Glovo.

Но сама идея хороша для кафе в любой стране, я считаю.

Диалог (об использовании приложения для доставки)

Я: Извините, но я не понимаю… зачем человек использует приложение для доставки еды, если не планирует доставку?

Друг: Потому что в приложении есть картинки и описания блюд. Так проще понять, что заказывать.

Я: Ага… значит, приложение как меню, а не как реальная доставка?

Друг (с улыбкой): Именно так. Заказываешь в кафе, но используешь приложение, чтобы разобраться.

Вежбе за праксу

1. Исправи мој лош српски: Ја (лош српски): Ја користим апликација за доставу да наручим у кафић.

2. Превод: Преведите на српски: «Я посмотрела картинки блюд в приложении».

3. Питања и одговори:

Зашто ученик користи апликацију Bolt?Шта се понекад дешава са ценом?Која апликација ради у Црној Гори?4. Креативно: Саставите кратак дијалог између туристе и конобара где туриста каже да је видео јело у апликацији, али жели да га наручи у кафићу.

5. Размишљање: Напишите 5 реченица о томе зашто је корисно имати слике јела у менију.

Причa 44. Операција «Капица»

Данас нам се догодила невероватна аутобусна авантура.

У подне смо ишли у далеку продавницу на периферији Херцег Новог по свашта.

А увече, већ вративши се кући и мало радивши, кренули смо у нову шетњу.

И тада смо схватили да смо изгубили капу. У кући код нас, наравно, није савршен ред, али капа је заиста нестала. А то је озбиљна ствар.

Ми смо породица у којој сви (па чак и пријатељи и познаници) знају да #капесуважне.

Уместо да очајавамо или кренемо у хаотичну потрагу, отишли смо да једни другима скренемо пажњу на лепе ствари у бару. И већ тамо, једући помфрит са фантастичним сосом за бургер са роштиља, написала сам у локални чат о изгубљеним стварима, можда је неко нашао нашу жуту капу у близини маркета ХДЛ.

Капа за дете је важна: има их више, али из већине је већ израстао. Жута је баш по мери. Иако није увек одушевљен идејом да носи капу.

Али чим сам почела да бринем наглас, „кад би се капа нашла“, мали наш је одмах ставио руку на главу, као да каже: „Овде је место за капу, знам, осећам, капа мора да се врати.“

Буквално кроз минут (!!!) стигла је порука да капа виси на огради једноj продацници

Муж је мислио да ће неко од нас сам брзо скочити аутобусом по изгубљену ствар и вратити се.

Али, наравно, породичним договором у оном бару одлучено је да идемо сви заједно.

Тако је почела Операција Капица.

Неке СМС поруке (о огради и непознавању језика)

„Не разумем… на којој огради?“„Покажите, молим вас, где тачно… ја не разумем добро језик. Можда слику или локациjу?“„Секунд, можда на другој страни?“„Па добро, можда ипак у понедељак да проверим?“„Аха, сад сам схватила, хвала вам!“Резултат

Сто–двеста степеница узбрдо до аутобуске станице.4€ за карте у оба правца.Играчка величине дечје шаке пала на под аутобуса и тротоар педесетак пута, у оквиру важног ритуала.Капа пронађена на огради. Била је мокра, па је нисмо одмах ставили, већ ћемо је прво осушити.Неколико радосних срца.Корисне речи

капа, капица — шапка, шапочка (к любому слову женского рода добавляете суффикс -ица для уменьшительно-ласкательного)ограда — заборшака — ладоньаутобус — автобускарта — билетиграчка — игрушкастепенице — ступенькичат, чет — чатпородица — семьярадостан — радостныйКорисни глаголи

изгубити — потерятьнаћи — найтичекати — ждатьпитати — спрашиватьпоказати — показатьразумети — пониматьотлучити — решитьвратити се — вернутьсяпасти — упастьосушити — просушитьПеревод истории 44. Операция «Шапочка»

Сегодня у нас случилось невероятное автобусное приключение.

В полдень мы ездили в далёкий магазин на окраине Херцег-Нови за всякой всячиной.

А вечером, уже вернувшись домой и немного поработав, мы отправились на новую прогулку.

И тут мы поняли, что потеряли шапку. В доме, конечно, не идеальный порядок, но шапка действительно исчезла. А это серьёзное дело.

Мы — семья, в которой все (и даже друзья и знакомые) знают, что #шапкиэтоважно.

Вместо того чтобы впасть в отчаяние или броситься в хаотичные поиски, мы решили отвлечь друг друга приятными вещами в баре. И уже там, поедая картошку фри с фантастическим соусом для бургеров с гриля, я написала в местный чат о потерянных вещах — вдруг кто-то нашёл нашу жёлтую шапку возле магазина HDL.

Для ребёнка шапка важна: их у него много, но почти из всех он уже вырос. Жёлтая — как раз по размеру. Хотя он не всегда в восторге от идеи носить шапку.

Но стоило мне начать волноваться вслух: «Вот бы шапка нашлась», — малыш сразу положил руку на голову, словно говоря: «Вот место для шапки, я знаю, чувствую, шапка должна вернуться».

Буквально через минуту (!!!) пришло сообщение, что шапка висит на заборе у одного магазина.

Муж подумал, что кто-то из нас быстро съездит на автобусе за потерянной вещью и вернётся.

Но, конечно, семейным советом в том самом баре было решено ехать всем вместе.

Так началась Операция «Шапочка».

Несколько СМС (о заборе и незнании языка)

«Не понимаю… на каком заборе?»«Покажите, пожалуйста, где именно… я плохо понимаю язык. Может фото или локацию?»«Секунду, может на другой стороне магазина?»«Ну ладно, может всё-таки проверить в понедельник?»«Ага, теперь поняла, спасибо вам!»Результат

Сто–двести ступенек вверх до автобусной остановки.4 € за билеты туда и обратно.Игрушечный погрузчик размером с детскую ладошку упал на пол автобуса и тротуар около пятидесяти раз — важный ритуал.Шапка найдена на заборе. Она была мокрая, поэтому мы не рискнули надеть её сразу, сначала просушим.Несколько радостных сердец.Вежбе за праксу у српском

1. Превод: Преведите на српски: «Мы потеряли шапку возле магазина».

2. Питања и одговори:

Где је пронађена капа?Колико пута је играчка пала?Колико су коштале карте?3. Креативно: Саставите кратак дијалог у чату где једна особа пита „На којој огради?“ а друга шаље слику.

4. Размишљање: Напишите 5 реченица на српском о томе зашто су капе важне за децу (а може, и за одрасле).

Причa 45. Операција «Сушење телефона»

У малом селу, у тесном магазинчићу где се продаје све од сапуна до семенки, појавио се човек са великом муком. Његов телефон је тог јутра пао у реку, и сада је код куће лежао мокар, као риба на обали. Није било могућности да покаже продавцу шта му треба, ни да преведе реч — јер телефон није радио.

Човек је ушао и почео да објашњава:

– Знате… Треба ми пиринач, ја имам један проблем… телефон ми је мокар… треба ми нешто… да… да га… – и ту је стао, јер је заборавио реч осушити.

Продавац га је гледао збуњено.

– Да га шта? Да га оперете? Да га очистите?

– Не, не… вода… река… телефон… ја хоћу… да га… да га направим сувим!

Људи у продавници су се смејали, јер нису разумели шта тачно тражи. Он је рукама правио покрете као да дува, као да ставља телефон на сунце. Али реч није долазила.

– Па немамо ми овде ништа за то… имамо само пиринач… али не као зрно, него као пудинг.

Човек је остао без речи. Хтео је зрнасти пиринач да стави у кутију и спасе телефон од влаге што брже, а добио је понуду за слатки пиринач са млеком.

Из неловкости, јер је већ потрошио време продавца, купио је тај пириначни пудинг. Изашао је из продавнице са кесом у руци и мислио: „Ето, телефон остаје мокар, али бар имам десерт“.

Корисне речи

мокар — мокрыйрека — рекапиринач — риспудинг — пудингпродавница — магазинреч — словосело — деревнясунце — солнцепроблем — проблемамука — бедаКорисни глаголи

осушити — просушитьзаборавити — забытьобјаснити — объяснитьтражити — искатьсмочити се — промокнутьући — войтиизгубити — потерятьсмејати се — смеятьсяпонудити — предложитьнаправити — сделатьПеревод истории 45. Операция «Сушка»

В маленькой деревне, в тесном магазинчике, где продаётся всё — от мыла до семян, появился человек с большой бедой. Его телефон тем утром упал в реку и теперь дома лежал мокрый, как рыба на берегу. Не было возможности показать продавцу, что ему нужно, или перевести слово — ведь телефон не работал.

Человек вошёл и начал объяснять:

— Знаете… Мне нужен рис, у меня проблема… телефон мокрый… нужно что-то… чтобы… чтобы его… — и тут он остановился, потому что забыл слово «просушить».

Продавец смотрел на него с недоумением.

— Чтобы что? Чтобы вымыть? Чтобы почистить?

— Нет, нет… вода… река… телефон… я хочу… сделать его сухим!

Люди в магазине засмеялись, потому что не понимали, что именно он ищет. Он руками показывал движения, будто дует, будто кладёт телефон на солнце. Но нужное слово так и не пришло.

— Ну, у нас тут ничего для этого нет… есть только рис… но не зерном, а пудинг.

Человек остался без слов. Он хотел обычный рис, чтобы положить телефон в коробку и спасти его от влаги как можно быстрее, а получил предложение сладкого риса с молоком.

Из неловкости, потому что уже потратил время продавца, он купил этот рисовый пудинг. Вышел из магазина с пакетом в руке и подумал:

«Ну вот, телефон остаётся мокрым, но зато у меня есть десерт».

Вежбе на српском

1. Превод: Преведите на српски: «Телефон упал у реку. Мне нужен рис, чтобы его просушить».

2. Питања и одговори:

Шта је човек тражио у продавници?Зашто није могао да преведе реч?Шта му је продавница понудила уместо пиринча?3. Креативно: Саставите кратак дијалог између човека и продавца где човек рукама показује да жели да осуши телефон, а продавац му нуди пудинг.

4. Размишљање: Напишите 5 реченица о томе зашто је важно знати праве речи када објашњавате проблем у продавници.

Причa 46. Новогодишња сарма и променљиви празници

Са Новом годином као празником последњих година све се стално мења. Час ковид, час нова земља у којој не знаш да ли треба палму да украшаваш или јелку.

Претходне две године ми до последњег нисмо знали наше планове и били смо спремни чак само да спавамо. Јелке код куће није било, користили смо једну танку у башти наше газдарице.

Од новогодишње хране радовали смо се „харинги под шубом“ из бакиних руку. А годину касније — нарученој из MixMarkt-а. Локална продавница источноевропских производа.

Ове године планова и даље нема. Можда ћемо поново отићи на пар сати да гледамо концерт и ватромет на риви пуној људи и музике.

Али снаге за размишљање о празничној трпези имам више него раније! Зато смо наручили два салата уместо једног.

Уопште, трудим се сваке године да додам на празнични сто неко ново јело. У великом друштву то се решава правилом „нека свако донесе једно јело и једно пиће за све“. И увек донесу нешто ново и занимљиво.

А овде сам решила да планирам припрему сарме! Локално балканско јело, популарно, мада није нужно новогодишње.

По суштини, то су наши руски голубци, само од киселог купуса.

Да не би било експеримената баш за Нову годину, пробну припрему сам радила прошле недеље.

Смешно је почело већ у продавници, када сам питала коју купус да узмем — целе листове или резану. Продавачица ме је тако погледала, осам секунди ћутала, па рекла:

– Па треба да се завијају, какви резани комади купуса. Шта си ти.

– Можда постоји верзија „лење сарме“, као лењи голубци?

– (гледа ме као у чудо)

– Значи целу главицу да узмем?

– Да. Погледајте на Јутјубу било који рецепт, све ће вам бити јасно! — рекла је и отишла ка каси, покривајући очи од стида.

А ја сам рецепт само летимично видела на интернету. Помислила сам да се припремим унапред: скувала сам пиринач, па после предавања кренула да гледам рецепт.

А тамо пише да треба резати жиле са листова купуса, да остану равне плоче величине длана у које се завија сарма. Фарш са пиринчем, шаргарепом, луком, зачинима — ништа изненађујуће.

Дно лонца се обложи тим жилкама, сарма се ређа у редове, прелије водом и крчка на тихој ватри. „…до пет сати“ — каже ми шеф са Јутјуба.

Шта?!

У десет увече ја већ нисам имала снаге да чекам пет сати. Крчкала сам сат и по — и било је фантастично. Три дана смо јели за ручак и вечеру, толико је било.

Нијансе: саветују да се сарма одозго притисне поклопцем или тањиром да се не одмота. Али у кључалој води, на пари — да ли је то безбедно? Не пуца ли тањир? Како га после извадити?

Изгледа све овако:

Кисели или слани купус у главици.Појединачни листови величине длана.Фарш са пиринчем, шаргарепом, луком, зачинима — као обични голубци.Жиле и прожилке на дно лонца за ефекат јастука.Сармице поређане у лонац у више редова. Између сваког реда наставила сам коре мандарине и поморанџе, али могу и листови истог купуса.А ви шта посебно спремате за новогодишњу трпезу?

Корисне речи

купус — капустасарма — голубцы из киселог купусафарш — фаршпиринач — рисшаргарепа — морковьлук — лукзачини — специилонaц — кастрюлярецепт — рецептпразник — праздникКорисни глаголи

кувати — готовить, варитьзавијати — заворачиватькрчкати — томитьпитати — спрашиватьгледати — смотретьрезати — резатьприпремити — подготовитьјести — естьдонети — принестипланирати — планироватьПеревод истории 46. Новогодняя сарма и переменчивые праздники

С новым годом как праздником последние годы постоянно все меняется. То ковид, то новая страна, где не знаешь, пальму украшать или ёлку.

Предыдущие два года мы до последнего не знали наших планов и были готовы даже просто спать. Ёлки дома не было, использовали хиленькую в саду хозяйки нашего домика.

Из новогодней еды радовались селедке под шубой из бабушкиных рук. А годом позднее - заказанной из MixMarkt, местный магазин с восточно-европейской едой.

В этом году планов все так же нет. Может, снова пойдём на пару часов смотреть концерт и салют на набережную, полную людей и музыки.

Но сил на размышления о новогоднем столе у меня уже больше в этот раз! Поэтому мы заказали в этом году два салата вместо одного.

Вообще, я стараюсь каждый год добавлять на праздничный стол какое-то новое блюдо. Обычно в большой компании это решается правилом "пусть каждый принесёт одно блюдо и один напиток для всех". И всегда приносят что-то новое и интересное.

Но тут я решила запланировать приготовление сармы! Местное балканске блюдо популярное. Не факт, что новогоднее.

По сути, это наши голубцы, только из квашеной капусты.

Чтобы не получилось экспериментов в новый год, тестовую готовку делала на той неделе.

Началось смешное с покупки, когда я в магазине спросила, какую капусту брать, целые листы или резаную. Продавщица на меня тааааааак посмотрела. Секунд восемь молчала, не меньше. Потом сформулировала:

- Их же надо за-во-ра-чи-вать, ну какие резаные куски капусты. Ты чего.

- Ну может есть версия ленивой сармы, как ленивых голубцов.

- (недоуменно смотрит как на полоумную)

- То есть целую брать?

- Да. Да посмотрите на ютубе любой рецепт, все вопросы отпадут! Слышать вас больше не хочу, - сказала она, уходя на кассу прикрыв глаза рукой от испанского стыда за меня.

А я что, я рецепт мельком в интернете видела. Думаю ещё, такая, перед блоком вечерних занятий: подготовлюсь заранее и сварю рис, пусть будет готов к моменту основной готовки.Сварила. Провела занятия до 9 вечера. Начала смотреть рецепт.

А там надо резать капустные листья!!! Ну не мелко резать, а жилки твёрдые вырезать, остаются капустные полотна с ладошку, в которые и заворачивается кульками сарма. Там фарш пожаренный, морковь, лук, специи, ничего внезапного.

Дно кастрюли выстилаем этими квашенными жилками да прожилками, плотно кладём сарму в кастрюлю, заливаем водой, чтобы покрывало. И томим на малом огне. "... до 5 часов" - говорит мне шеф повар с ютуба. Первый, второй.

Что?!

Помните, что 9-10 вечера уже и я не горю желанием пять часов ждать ужина?

Потомили часа полтора, тоже было обалденно вкусно. Три дня потом ели на обед и ужин (очень много получилось).

Из нюансов: капусту сверху советуют придавить крышкой или чем другим, чтобы не размоталась. И кто-то придавливает обычной тарелкой. В кипятке, на пару. Это безопасно, вообще? Она не бьётся? Как её потом доставать горячую?

Выглядит это все так:

1. Квашеная или солёная капуста кочаном.

2. Отдельные листы размером с ладошку.

3. Фарш с рисом, морковью, луком, специями а-ля обычные голубцы.

4. Жилки и прожилки на дно кастрюли для эффекта подушки.

5. Набитые в кастрюлю сарминки в несколько рядов. Между каждым рядом продолжила корки мандарина и апельсина, но можно и листы той же капусты.

А вы что-то особенное готовите на новогодний стол?

Вежбе за праксу

Ниво А1–А2 (почетни):

Преведите на српски: «Мы готовим голубцы из капусты».Напишите три реченице са речју купус.Ниво B1 (средњи):

Одговорите: Шта је човек питао у продавници?Опишите кораке припреме сарме у 4–5 реченица.Ниво B2–C1 (напредни):

Саставите дијалог између продавца и купца о купусу и рецепту.Напишите кратак есеј: „Зашто је важно имати ново јело на празничној трпези?“

Причa 47. Збрка са салатама

Салате по наруџбини — с једне стране, удобно. С друге, нервозно. Никад не знаш шта ћеш добити и да ли ћеш уопште добити нешто.

Овог пута смо наручили за новогодишњу трпезу харингу под бундом у Mix Markt-у, продавници са источноевропским производима (ту увек има прича). А мимозу у Гастролима, jедан популаран кафић (тамо све тачно и без прича).

У Гастролима су нам одмах рекли да преузимање буде од 12 до 15 часова или да се договоримо ако не можемо.

А од Mix Markt-а смо очекивали позив, као прошле године, дан раније и на дан преузимања. Салате су им ове године требали да довезу из Будве, јер је после прошлог Новог године локални кувар рекао да никад више у животу неће те салате резати 31. децембра.

Јутро, око 11. Зовем Mix Markt. Они кажу да салата из Будве неће бити (аутомобил им се покварио или се нешто полако изјаловило). И шта онда? Њихов кувар ће ипак резати салате!

Баш сам осетила шта је кувар мислио кад је изненада тог јутра сазнао да од салата нема бекства. Тамо није само резање, него и кување свих састојака. Прихватити неизбежно, али стигло га је.

Кад смо дошли после сат времена, рекли су нам да салате још нису готове, али остају буквално последњи слојеви. И последње нервне ћелије кувара.

Хтели смо да идемо на кафу у нашу навикнуту и једину кафану на морској обали, али код њих је до 9. јануара било реновирање.

Нијанса је у томе што смо случајно срели нашу познаницу из Новог Сада и предложили да прошета са нама до Mix Markt-а и после попије кафу. А кафе нема, непријатно, разумете?

Ту сам се сетила да буквално 200 метара даље постоји кафана са дечјим игралиштем напољу, коју сам одавно хтела да проверим. Испоставило се да је отворена! Али има један детаљ.

Кафана у формату кафане тамо никад није постојала. Али зато:

аутомат са кафомаутомат са кексиматоалетсупер дечје игралиште око цркве (овде их иначе мало има, а овде и са песочником, и са две зоне за различите узрасте, и са пуно заједничких играчака различитих величина, све у добром стању, одушевљење!).Бюџетно, прекрасно, удобно. Само карте не примају и папирне новчанице, па смо сви морали да ископамо последње кованице.

На крају смо попили кафу, поразговарали, окриљени кренули поново у Mix Markt после сат времена. Сада већ сигурно мора бити готово, мислимо.

И шта? Кажу ми да ме нема на списку. Ни по имену, ни по телефону.

Збрка са списковима је ствар живота, али ипак је било криво.

Ујутру смо се шалили да са салатама можда неће успети, али озбиљно смо рачунали да их добијемо.

По класичној црногорској навици сам неколико пута уздахнула гласно да салате нема. Мене на списку нема. Изразила сам дивљење кувару. И наставила да стојим, питајући сваких пола минута шта сад. На четврти круг неко је позвао некога и салату су ми дали.

Веома се надам да неко други није остао без салате. Иако са таквом збрком при издавању неко је могао и да одустане од наруџбине или да не стигне. Највише ме изненадило што су ми дали баш запаковану из кухиње, иако је било неколико порција у витрини кулинарства продавнице (вероватно не резервисаних). Али као и многа друга питања, све нећемо сазнати.

Полако. Срећна Нова година, пријатељи!

Корисне речи

збрка — путаницакувар — поварсписак — списокреновирање — ремонтигралиште — площадкамонета — монетанаруџбина — заказслој — слойвитрина — витринапријатељи — друзьяКорисни глаголи

наручити — заказатьпобркати, погрешити — ошибиться, напутатькувати — готовитьчекати — ждатьпитати — спрашиватьдати — датьсрести — встретитьпопити — выпитьразговарати — разговариватьуздахнути — вздохнутьПеревод истории 47. Путаница с салатами

Салаты на заказ - с одной стороны, удобно. С другой, нервно. Никогда не знаешь, что получишь и получишь ли.

В этот раз мы заказали на новогодний стол сельдь под шубой в микс маркте, магазине с русскими продуктами (тут с историями). И мимозу в гастролях (тут чётко и без историй).

Если в гастролях нам сразу сказали, что забирать с 12 до 15 часов или обсудить, если не получается

То от микс маркта ждали звонка, как в прошлом году, накануне и в день забора. Салаты им в этом году должны были везти из Будвы, потому что после прошлого нового года местный повар сказал, что больше никогда в жизни он эти салаты резать не будет 31 декабря.

Утро, часов 11. Звоню в Микс Маркт. Те говорят, что салатов из Будвы не будет (машина у них сломалась или полако вылупилось). И что? Их повар нарежет салаты!

Я прям чувствую, что ощущал повар, узнав внезапно утром, что от салатов ему не уйти. Там же не только порезать, сварить ещё все ингридиенты. И принять неизбежное, но настигнувшее.

Подойдя через час туда, мы узнали, что салатов ещё нет, но остаются буквально последние пару слоев. И последние нервные клеточки повара.

Мы хотели пойти пить кафу в нашу привычную и единственную кофейню на берегу моря, но у них там до 9 января оказалось ремонт.

Нюанс в том, что мы ещё случайно встретили нашу знакомую из Нового Сада, и предложили догулять с нами до Микс маркта и потом выпить кафы. А кафы нет, неловко, понимаете?

Тут я вспоминаю, что буквально метрах в 200 дальше по дороге есть кофейня с детской площадкой на улице, которую я давно хотела разведать. Оказалось, она открыта! Но есть нюанс.

Кафе в формате кафе там никогда не было. Зато:

автомат с кофеавтомат с печенькамитуалетсупер детская площадка около церкви (тут их мало вообще, а тут и с песочницей, и с двумя зонами для разного возраста, и с кучей общих игрушек разного размера, все в хорошем состоянии, восторг!).Бюджетно, прекрасно, удобно. Ну, только карты не принимают и бумажные купюры, пришлось всем наскрести по сусекам последние монетки.

В итоге, кафы попили, разговоры поразговаривали, окрыленные идём снова в Микс маркт ещё через час. Сейчас уж точно должно быть готово, думаем.

И что? Мне говорят, меня нет в списке. Ни по имени, ни по телефону.

Путаница со списками дело житейское, но обидно же.

Мы утром шутили, что с салатами может не выйти, но всерьёз очень рассчитывали их получить.

По классической черногорской привычке я несколько раз взгрустнула, что салата нет. Меня в списке нет. Выразила восхищение поваром. И продолжила стоять, вопрошая раз в полминуты, что же теперь. На четвёртый круг кто-то позвал кого-то и салат мне дали.

Очень надеюсь, что кто-то другой при этом не остался без салата. Хотя с такой котовасией на выдаче кто-то мог и отказаться от заказа или не успеть. Больше всего удивило, что мне дали именно запакованный с кухни, хотя было несколько порций и в витрине кулинарии магазина на продажу (не зарезервированных предположительно). Но как и многие другие вопросы, всего мы не узнаем.

Спокойствие, полако. С наступившим новым годом, друзья!

Вежбе за праксу

Ниво А1–А2 (почетници):

Преведите на српски: «Мы заказали салат к Новому году».Саставите три реченице са речју кувар.Ниво B1 (средњи):

Одговорите: Зашто је било збрке са списковима?Опишите у 4 корака како је текло преузимање салата.Ниво B2–C1 (напредни):

Саставите дијалог између купца и продавца о томе да ли је наруџбина у списку.Напишите кратак есеј: „Зашто су празничне салате важне за атмосферу Нове године у дијаспори?“

Причa 48. Бадње вече

На Бадњи дан смо ишли и са задовољством гледали како сви који желе спаљују старе храстове гране, да буде много варница и да година буде срећна. Деца су бацала шишарке, а свештеници су им у одговор бацали гомилу бомбона.

Сутра нас чека јутро Божића, ништа мање важно. Комшије (и власници наше куће) замолили су нашег сина да буде полазник. То је први ритуални гост, обавезно мушкарац, који треба да уђе у кућу, пожели свима Срећан Божић, дода Христос се роди, чује у одговор Воистину се роди! и добије поклон од мудраца.

Језичка грешка

Али десио се нешто смешно. Наш син се спремао и покушавао да научи фразу Христос се роди. Баш jе мали. Он је помешао речи и неколико пута поновио:

— «Хрскаво се роди!»

Комшије у почетку нису разумели, а онда су се насмејали:

— «Па добро, ако је хрскаво, онда ће бити и укусно!»

Сви смо се смејали, а син се постидео, али је брзо исправио грешку и научио прави израз.

Детаљи посета

Јутро је било хладно, али сунчано. Долго смо расправљали шта да обуче син: свечану кошуљу или топли џемпер. Он је сам хтео кошуљу, да изгледа „као прави гост“.

Неколико пута смо питали комшије у колико тачно треба да дођемо и да ли није прерано. Они су стрпљиво објашњавали да полазник мора први да уђе у кућу после свитања.

Увече смо припремали мали поклон за домаћине — кутију са колачима. А син је све време понављао речи, понекад их мешао и додавао своје смешне варијанте.

Мини‑речник празничних израза

Срећан Божић — Счастливого РождестваХристос се роди — Христос родилсяВоистину се роди — Воистину родилсяБадње вече — Канун РождестваПолазник — Первый ритуальный гостьПоклон — ПодарокКомшије — СоседиСвештеник — СвященникКорисни глаголи

пожелети — пожелатьући — войтирећи — сказатьчути — услышатьсмејати се — смеятьсяпогрешити — ошибитьсяпоновити — повторитьисправити — исправитьприпремити — подготовитьдонети — принестиПеревод истории 48. Канун Рождества

В день Бадни дан мы пошли и с удовольствием смотрели, как все желающие сжигают старые дубовые ветки, чтобы было много искр и чтобы год был счастливым. Дети бросали шишки, а священники в ответ бросали в толпу горсть конфет.

Завтра нас ждёт утро Рождества, не менее важное. Соседи (и хозяева нашего дома) попросили нашего сына быть полазником. Это первый ритуальный гость, обязательно мужчина, который должен войти в дом, пожелать всем Счастливого Рождества, добавить Христос родился, услышать в ответ Воистину родился! и получить подарок от волхвов.

Языковая ошибка

Но случилось кое‑что смешное. Наш сын готовился и пытался выучить фразу Христос родился. Он ещё маленький. Он перепутал слова и несколько раз повторил:

— «Хрустящее родилось!»

Соседи сначала не поняли, а потом засмеялись:

— «Ну что ж, если хрустящее, значит будет вкусное!»

Мы все смеялись, а сын смутился, но быстро исправил ошибку и выучил правильный вариант.

Детали визита

Утро было холодным, но солнечным. Мы долго обсуждали, что надеть сыну: праздничную рубашку или тёплый свитер. Он сам хотел рубашку, чтобы выглядеть «как настоящий гость».

Несколько раз мы уточняли у соседей, во сколько именно нужно прийти и не слишком ли рано. Они терпеливо объясняли, что полазник должен первым войти в дом после рассвета.

Вечером мы готовили маленький подарок для хозяев — коробочку с печеньем. А сын всё время повторял слова, иногда путая их и добавляя свои смешные варианты.

Вежбе за праксу

Ниво А1–А2 (почетници):

Преведите на српски: «Счастливого Рождества!»Саставите три реченице са речју поклон.Ниво B1 (средњи):

Одговорите: Ко је полазник и шта он ради?Опишите у 4 корака како изгледа поздрав на Божић.Ниво B2–C1 (напредни):

Саставите дијалог између полазника и домаћина са поздравима Христос се роди /Воистину се роди.Напишите кратак есеј: „Зашто су језичке грешке понекад најлепши део празничних успомена?“

Причa 49. Кафа без кафе

Пола сата смо седели у кафани на аутобуској станици, хтели смо само кафу да попијемо. Али нико нам није пришао.

Раније сам сама ишла до шанка, а они би рекли: „Ма шта вам је, сад ћу ја доћи до стола, тамо наручите“. И чак тада смо чекали још 15–20 минута да приме наруџбину.

С обзиром да већина људи на станици чека аутобус кратко и баш тада узима кафу, такав приступ делује чудно.

А конобар није био заузет. Осим нас, био је само један човек. Са њим је причао.

Полако

И баш ту сам први пут заиста осетила локално „полако“. Та реч значи „лагано, без журбе“. Није само о брзини, него и о филозофији: све се ради онда када дође време, а не када ти очекујеш.

Седели смо, смејали се, коментарисали да конобар вероватно мисли да имамо целу вечност, а аутобус ће свакако отићи без нас. Помислила сам: „Можда је ово права лекциjа живота — научити чекати и прихватити“.

Детаљи

Гледала сам око нас: стари дрвени столови, мирис свежег хлеба из суседног киоска, ретки путници са коферима. Наш син је трчао около, питао зашто не доносе кафу и предлагао да сам оде по њу.

Неколико пута смо се погледали са другим људима који су такође чекали своj аутобус. Један човек се насмешио и рекао: „Овде је све полако“. То је постало скоро девиза вечери.

На крају нисмо добили кафу, али смо добили целу причу о томе како у Црној Гори чак и кафа на станици може постати филозофија.

Перевод истории 49. Кофе без кофе

Полчаса мы сидели в кафе на автовокзале, хотели просто кофе попить. Но никто к нам так и не подошёл.

Раньше я сама шла к стойке, а они говорили: «Ну что вы, сейчас я подойду к столику, там закажете». И даже тогда мы ждали ещё минут 15–20, пока примут заказ.

Учитывая, что большинство людей на вокзале ждут автобус недолго и именно тогда берут кофе, такой подход кажется странным.

Тем более, официант не был занят. Кроме нас сидел только один человек, с которым он разговаривал.

Полако

И именно там я впервые по‑настоящему почувствовала местное «полако». Это слово значит «медленно, не спеша». Оно не только про скорость, но и про философию: всё делается тогда, когда приходит время, а не тогда, когда ты ждёшь.

Мы сидели, смеялись, комментировали, что официант, наверное, думает, будто у нас впереди целая вечность, а автобус всё равно уедет без нас. Я подумала: «Может быть, это и есть настоящий жизненный урок — научиться ждать и принимать».

Детали

Я смотрела вокруг: старые деревянные столы, запах свежего хлеба из соседнего киоска, редкие пассажиры с чемоданами. Наш сын бегал вокруг, спрашивал, почему кофе не приносят, и предлагал сам сходить за ним.

Мы несколько раз переглядывались с другими людьми, которые тоже ждали свой автобус. Один мужчина улыбнулся и сказал: «Здесь всё полако». Это стало почти девизом вечера.

В конце концов мы так и не получили кофе, но зато получили целую историю о том, как в Черногории даже кофе на вокзале может превратиться в философию.

Мини‑словарь с «полако» и похожими словами

полако — медленно, не спеша; философия спокойного ритма жизничекај — подождиуживај — наслаждайсянема проблема — нет проблемсве ће бити — всё будетопусти се — расслабьсяПолезные глаголы

чекати — ждатьседети — сидетьразговарати — разговариватьсмејати се — смеятьсяпитати — спрашиватьпопити — выпитьпогледати — посмотретьосетити — почувствоватьприхватити — принятьуживати — наслаждатьсяУпражнения для практики

Начальный уровень (A1–A2):

Переведите на сербский: «Мы сидим и ждём кофе.»Составьте три предложения с глаголом чекати.Средний уровень (B1):

Ответьте: Что означает слово полако?Опишите в 4 предложениях, как вы обычно ждёте автобус на вокзале.Продвинутый уровень (B2–C1):

Составьте диалог между туристом и официантом, где турист торопится, а официант отвечает философией полако.Напишите короткий эссе: «Почему философия полако может быть полезна в современной жизни?»

Причa 50. Крстовдански пливачи и њихове групе подршке у Херцег Новом

Свака година у Херцег Новом доноси посебан призор на Богојављење. Пливачи се окупљају на обали да би учествовали у традиционалном пливању за Часни крст. Атмосфера је свечана, али и весела: породице, пријатељи и туристи долазе да гледају и бодре учеснике.

За разлику од купања у проруби у Русији или другим северним земљама, где је ледена вода и снег свуда око вас, овде су услови потпуно другачији. Уместо да се три пута окунеш у леденој рупи, у Херцег Новом треба да допливаш до крста који је постављен у мору. Вода је хладна, али ипак око +15 степени, па је доживљај више спортски и свечан него екстреман.

Иако постоји победник — онај који први дохвати крст — ово није толико такмичење колико је традиција. Пливачи се труде, али сви заједно деле радост празника. Најчешће крст узимају представници локалног ватерполо клуба, што и није изненађење: ватерполо је овде веома популаран, а млади спортисти навикнути су на море и снажно пливање.

На обали се чује музика, људи аплаудирају, а за све присутне припремљено је кувано вино и чај са лимуном. Деца трче около, неки већ маштају да ће једног дана и они пливати за крст. Родитељи их бодре, а старији причају о томе како је овај обичај постојао и пре много година.

Групе подршке су шарене: неки носе заставе, други звижде и певају. Све делује као празник за целу заједницу. Иако је море мирно, у срцима свих присутних осећа се узбуђење.

Тако се у Херцег Новом Богојављење слави на јединствен начин: са топлијим временом него у северним крајевима, али са истом снагом вере и радости. Ово је тренутак када се традиција, спорт и заједништво спајају у једну причу.

Ја сам видела сто са чајем и пришла:

— „Могу ли да купим једну шољу чаја са лимуном?“

Официјант се насмешио:

— „Не продајемо, то је бесплатно, али само за учеснике.“

Ја сам се збунила:

— „Па добро, ја бих ипак узела једну шољу.“

Он је стрпљиво објаснио:

— „Госпођо, ово је само за пливаче, да се загреју после мора. Ви нисте пливали.“

Ја сам се насмејала, али нисам одмах схватила:

— „Значи, ни за децу, ни за публику?“

— „Не, само за оне који су ушли у воду.“

Завршетак

Тако сам на крају ништа нисам добила и остала сам без чаја. Помислила сам да је то помало смешно: толико чаја на столу, а ја не могу да узмем због лошег српског. На крају сам отишла у кафић на шеталишту мало даље и узела тамо чај за понети.

Мини‑речник празничних речи

призор — событие, зрелищесвечан — торжественноешоља — чашка, кружкаучесник — участникпливач — пловецна шеталишту — на набережнойза понети — взять с собой (напиток, еду, заказ)кафић — кафенаруџбина — заказгост — гостьКорисни глаголи

купити — купитьдати — датьобјаснити — объяснитьсмејати се — смеятьсячекати — ждатьузети — взятьпопити — выпитьпонети — взять с собойпитати — спрашиватьразумети — пониматьПеревод истории 50. Крещенские пловцы и их группы поддержки в Херцег-Нови

Каждый год в Херцег-Новом на Богоявление происходит особенное зрелище. Пловцы собираются на берегу, чтобы принять участие в традиционном заплыве за Честной крест. Атмосфера торжественная, но и весёлая: семьи, друзья и туристы приходят посмотреть и поддержать участников.

В отличие от купания в проруби в России или других северных странах, где вокруг ледяная вода и снег, здесь условия совершенно другие. Вместо того чтобы трижды окунуться в ледяную прорубь, в Херцег-Нови нужно доплыть до креста, установленного в море. Вода холодная, но всё же около +15 градусов, поэтому впечатления от события скорее спортивные и праздничные, чем экстремальные.

Хотя есть победитель — тот, кто первым достанет крест, — это не столько соревнование, сколько традиция. Пловцы стараются, но все вместе разделяют радость праздника. Чаще всего крест берут представители местного ватерпольного клуба, что неудивительно: ватерполо здесь очень популярно, а молодые спортсмены привыкли к морю и активному плаванию.

На берегу звучит музыка, люди аплодируют, а для всех присутствующих приготовлены глинтвейн и чай с лимоном. Дети бегают вокруг, некоторые уже мечтают, что однажды и они будут плыть за крест. Родители их поддерживают, а старшие рассказывают, что этот обычай существовал ещё много лет назад.

Группы поддержки яркие: одни несут флаги, другие свистят и поют. Всё выглядит как праздник для всей общины. Хотя море спокойно, в сердцах всех присутствующих чувствуется волнение.

Так в Херцег-Нови Богоявление отмечают особым образом: с более тёплой погодой, чем на севере, но с той же силой веры и радости. Это момент, когда традиция, спорт и единство соединяются в одну историю.

Смешной диалог

Я увидела стол с чаем и подошла:

— «Можно купить одну чашку чая с лимоном?»

Официант улыбнулся:

— «Мы не продаём, это бесплатно, но только для участников».

Я растерялась:

— «Ну хорошо, я всё равно возьму одну чашку».

Он терпеливо объяснил:

— «Госпожа, это только для пловцов, чтобы согреться после моря. Вы не плавали».

Я засмеялась, но не сразу поняла:

— «То есть ни для детей, ни для зрителей?»

— «Нет, только для тех, кто вошёл в воду».

Завершение

Так я в итоге ничего не получила там и осталась без чая. Подумала, что это немного смешно: столько чая на столе, а я не могу взять из-за незнания языка. В конце я пошла в кафе на набережной чуть дальше и взяла там чай на вынос.

Вежбе за праксу

Ниво А1–А2 (почетници):

Преведите: «Я хочу чай с лимоном».Саставите три реченице са речју чај.Ниво B1 (средњи):

Одговорите: Зашто нисам могла да узмем чај на столу?Опишите у 4 реченице како сте добили чај у кафићу на шеталишту.Ниво B2–C1 (напредни):

Саставите дијалог између туриста и конобара: турист жели чај, а конобар објашњава да је само за пливаче.Напишите кратак есеј: „Зашто је чај за понети практичан у зимским празничним данима?“

Причa 51. Боjкот

Дијалог на почетку

Ја (учим српски, правим глупе грешке, мешам прошло време и презент) прилазим продавцу:

— „Извините… данас ја не идем у продавницу јер… ја сам… бојкотирала?“

Продавац се насмејао:

— „Не каже се бојкотирала, него бојкотујем. Али разумем шта мислите.“

— „А, хвала! Ја учим српски… понекад кажем смешно.“

Продавац:

— „Ма добро је, само наставите. А знате ли да је данас бојкот супермаркета у целој Црној Гори?“

Тако сам од њега сазнала све детаље.

Данас ја не идем у продавницу.

Без контекста ова реченица би звучала чудно: па добро, не идеш, и шта онда, зашто то писати?

Али не идем зато што је ово бојкот супермаркета. Људи су одлучили један дан да не иду у супермаркете Црне Горе, да би на тај начин показали незадовољство високим ценама. Чоколаде „Milka“ по 8–9 евра довеле су становништво до крајње границе.

План је следећи: данас не ићи у супермаркет.

Следеће недеље: не ићи три дана заредом у супермаркете — петак, субота, недеља (ионако недељом продавнице не раде).

Наравно, део људи ће се снабдети дан раније. Али смисао је да се покаже трговачким ланцима незадовољство, када каса један дан буде условно празна. Или бар не тако пуна као иначе.

Формат протеста је потпуно безбедан: не идеш на улице, не пропушташ посао или школу. Само један дан не идеш у продавницу.

Веома је занимљиво како ће све проћи и шта ће бити даље. За мене је овакав вид активности новост. Чула сам да су у Хрватској сличне акције довеле до снижења цена и до 30%. Замислите!

У Босни и Херцеговини су такође прихватили иницијативу, али резултате још не знам.

Тако сам, уз један смешан језички лапсус и разговор са продавцем, сазнала да је данас у Црној Гори бојкот супермаркета. Грешка jе увек добра стратегиjа за почетак диjалога и нову информациjу!

Корисне речи

бојкот, штраjк— бойкот, забастовкасупермаркет — супермаркеттрговачки ланац — торговая сетькаса — кассацена — ценаакција — акцияиницијатива — инициативакупaц — покупательпродавац — продавецпроизвод — продуктКорисни глаголи

бојкотовати — бойкотироватькупити — купитьпродавати — продаватьснизити — снизитьповећати — повыситьчекати — ждатьобјаснити — объяснитьподржати — поддержатьорганизовати — организоватьразговарати — обсуждать / разговариватьПеревод истории 51. Бойкот

Диалог в начале Я (учу сербский, делаю глупые ошибки, путаю прошедшее время и настоящее) подхожу к продавцу:

— Извините… сегодня я не иду в магазин, потому что… я… бойкотировала?

Продавец засмеялся:

— Не говорят бойкотировала, а бойкотирую. Но я понимаю, что вы имеете в виду.

— А, спасибо! Я учу сербский… иногда говорю смешно.

Продавец:

— Да всё хорошо, продолжайте. А знаете ли вы, что сегодня бойкот супермаркетов по всей Черногории?

Так я от него узнала все подробности.

Сегодня я не иду в магазин.

Без контекста эта фраза звучала бы странно: ну не идёшь, и ладно, зачем писать?

Но я не иду, потому что это бойкот супермаркетов. Люди решили один день не ходить в супермаркеты Черногории, чтобы таким образом выразить недовольство высокими ценами. Шоколадки «Milka» по 8–9 евро довели население до предела.

План такой: сегодня не идти в супермаркет.

На следующей неделе: не идти три дня подряд в супермаркеты — пятница, суббота, воскресенье (в воскресенье магазины и так не работают).

Конечно, часть людей закупится заранее. Но смысл в том, чтобы показать торговым сетям возмущение, когда касса один день будет условно пустой. Или хотя бы не такой полной, как обычно.

Формат протеста полностью безопасный: не выходишь на улицы, не пропускаешь работу или учёбу. Просто один день не идёшь в магазин.

Очень интересно, как всё пройдёт и что будет дальше. Для меня такая форма активности в новинку. Слышала, что в Хорватии аналогичные действия привели к снижению цен до 30%. Представляете!

В Боснии и Герцеговине тоже поддержали инициативу, но результатов я пока не знаю.

Так я, благодаря одной смешной языковой ошибке и разговору с продавцом, узнала, что сегодня в Черногории бойкот супермаркетов. Ошибка — всегда хорошая стратегия для начала диалога и новой информации!

Упражнения по теме

Низкий уровень (A1–A2):

Переведите на сербский: «Сегодня я не иду в магазин».Составьте три предложения с глаголом покупать. Например, какие продукты где вы предпочитаете покупать. И почему там. Есть ли в магазинах программы лояльности, бонусов или скидок? Расскажите на сербском, как они работают.Средний уровень (B1):

Ответьте: Почему люди решили бойкотировать супермаркеты?Опишите в 4 предложениях, что может произойти, если касса пустая.Продвинутый уровень (B2–C1):

Составьте диалог между покупателем и продавцом о бойкоте.Напишите мини‑эссе: «Бойкот как форма мирного протеста: плюсы и минусы».Составьте короткий рассказ на 5-7 фраз в будущем времени (пойду, не пойду и тд) или сослагательном наклонении (пошел бы, не пошел бы и тд), используя минимум 3 новых слова, поддержали бы вы такую инициативу местных или нет?Напишите мини‑есеј: „Да ли бојкот може да промени цене у трговачким ланцима?“Составьте диалог између организатора акције и купца, где они разговарају о иницијативи и њеним резултатима.

Причa 52. Куповина рибе на пијаци

Ја сам већ прилично добро научила српски, али понекад направим смешне грешке. На пијаци у Херцег Новом, прилазим шалтеру са свежом рибом.

— Добар дан, ја бих… ухватила једну рибу? — кажем самопоуздано.

Продавац се насмејао:

— Не можете ви овде ухватити, него купити. Хвата се у мору, а овде се продаје.

— А, добро, купити! Хвала што сте ме исправили.

Погледам рибу на леду: скуша, орада, сарделе. Кажем:

— Можете ли да ми очистите ову рибу? Ја не знам добро да потрошим…

Продавац поново смеје:

— Не каже се потрошити, него потрошити значи потрошити новац или време, о риби то се каже извадити утробу. Али добро сте рекли, ја ћу да је очистим и вадим све.

Док он ради, ја питам:

— А има ли икра?

— Има, али то иде уз рибу, ако желите. Не треба да платите више.

Када је све било спремно, дошло је до плаћања.

— Ја имам само пет евра… а риба је седам. Могу ли да донесем новац касније?

Продавац:

— Ма нема проблема, оставите ми сад пет, а два евра донесите кад будете пролазили. Ми овде верујемо купцима.

— Хвала! Ја вам верам! — „Не каже се верам, него верујем. Али лепо је што се трудите.

Тако сам узела рибу, мало се насмејала својим грешкама, али и научила нове речи: ухватити, очистити, потрошити, вадити, икра. Продавац ми је стрпљиво објашњавао, а ја сам схватила да је најбољи начин да учиш језик — да разговараш, чак и кад направиш смешне грешке. На крају сам отишла кући са свежом рибом и добром причом за ову книгу.

Корисне речи

пијаца — рынокшалтер / тезга — прилавокриба — рыбаскуша — скумбрияорада — орада (морская рыба)сардела — сардинаикра — икрановац — деньгикупaц — покупательвађење — потрошение, выниманиеКорисни глаголи

ухватити — пойматьтрошити — тратитьпотрошити — потратитьочистити — очиститьчистити / извадити утробу — потрошитьвадити — вынутьплатити — заплатитьдонети — принестиверовати — доверятьучити — учитьПеревод истории 52. Покупка рыбы на рынке

Я уже довольно хорошо выучила сербский, но иногда делаю смешные ошибки. На рынке в Херцег-Нови я подошла к прилавку со свежей рыбой.

— Добрый день, я бы… поймала одну рыбу? — сказала я уверенно.

Продавец засмеялся:

— Здесь нельзя поймать, здесь можно купить. Ловят в море, а здесь продают.

— А, хорошо, купить! Спасибо, что поправили.

Я посмотрела на рыбу на льду: скумбрия, орада, сардины. Сказала:

— Можете ли вы очистить эту рыбу? Я не умею хорошо её тратить…

Продавец снова улыбнулся:

— Не говорят потратить, это значит потратить деньги или время. А про рыбу говорят потрошить — вынуть внутренности. Но вы правильно поняли, я её почищу и выпотрошу всё.

Пока он работал, я спросила:

— А есть икра?

— Есть, но она идёт вместе с рыбой, если хотите. Доплачивать не нужно.

Когда всё было готово, пришло время платить.

— У меня только пять евро… а рыба стоит семь. Могу ли я принести деньги позже?

Продавец:

— Нет проблем, оставьте сейчас пять, а два евро принесите, когда будете проходить. Мы здесь доверяем покупателям.

— Спасибо! Я вам верам…!

— Не говорят верам, а верујем, верю. Но хорошо, что стараетесь.

Так я добыла рыбу, немного посмеялась над своими ошибками, но и выучила новые слова: поймать, очистить, тратить, потрошить или вынуть, икра. Продавец терпеливо объяснял, а я поняла, что лучший способ учить язык — разговаривать, даже если делаешь смешные ошибки. В конце я пошла домой со свежей рыбой и хорошей историей для этой книги.

Упражнения для практики

Низкий уровень (A1–A2):

Переведите: «Я покупаю рыбу на рынке».Составьте три предложения с глаголом купить.Средний уровень (B1):

Ответьте: Почему продавец доверяет покупателям?Опишите в 4 предложениях, как вы покупаете рыбу и что спрашиваете у продавца.Продвинутый уровень (B2–C1):

Составьте диалог между покупателем и продавцом: покупатель хочет рыбу, но у него не хватает денег.

Причa 53. Кад добро јутро ниjе jутро

— Добро јутро!

— „Добро јутро!“

То је мој стандардни поздрав у пекари – продавцицама, људима који излазе пре мене или улазе после мене. Време посете пекари је обично врло рано, између 7 и 8 ујутру. У то време још нисам баш најбоље будна. Зато сам на поздрав једног дечака „добро вече“ пре пар месеци аутоматски одговорила истим речима. У суштини, не бих ни запамтила тај догађај, да после пар дана нисам прочитала у локалном чету питање: како се то преводи и зашто се тако каже ујутру? Превод је очигледан чак и за онога ко не зна језик. Али можда постоји нека тајна или нијанса?! Као лингвиста, заинтересовала сам се. Као становник нове земље, напрегла сам се да нешто не разумем. После неколико дана исто „добро вече“ рано ујутру ми је пожелела једна интелигентна госпођа у годинама. А одговора у чету и даље није било.

Неки су саветовали да питам директно. Други су претпостављали да је то нека шала или фора. Можда лична. И не смешна другима. Можда из неког серијала или филма. Тренд, рецимо. Или популаран трик над странцима. И онда сам скоро недељу дана сваког пекара, продавца и човека на станици питала у чему је ствар.

Нико ми, наравно, није ништа јасно рекао. Неки су претпоставили да је то шала. Други – да је човек после ноћне смене или дуге недеље помешао доба дана. Тако нешто се дешава на сваком језику и са различитим људима.

Да ли је то неки комплекс релоканата – тражити скривени смисао и сопствено незнање чак и тамо где га нема?

У Петербургу не бих ни почела да копам по пореклу чујеног „добро вече“ ујутру у метроу. Помислила бих: чудак неки – и готово.

Јутрос нас је газдарица питала куда идемо у шетњу. Одговорили смо на српском да идемо горе, у Поди, да гледамо крокусе. Цветају сада лепо.

Она је два пута поновила питање шта су то крокуси. И није ствар у томе да смо их погрешно превели. Једноставно није имала појма како се зову ти цветови, да је сада сезона цветања, да тамо код цркве на брду има целе полјане крокуса. То је ван њених интереса, иако се иначе добро разуме у цвеће и познаје околину.

У Петербургу сам ја сама тако питала: шта је то празник тулипана на Крестовском у мају? Не зато што не знам шта значи тулипан. Већ зато што ми се дуго није уклапало у једну реченицу са речима „празник“ и „куда отићи за викенд“.

Наравно, постоје неке културне навике и свакодневне ситнице. Мештани, када иду уз пут, на звук трубе аутомобила иза себе не окрећу се, већ пријатељски машу руком – као, познаник је за воланом. А ја још увек тргнем, померим се ближе ивици и станем, пуштајући ауто.

Да ли вам се дешава тако? Када после пресељења у нову земљу и нови језик престанете да у свакој нејасној ситуацији тражите узрок у сопственом незнању нечега основног.

Полезные слова из текста

пекара — пекарняпродавaц / продавчица — продавецчет — чатшала / фора — шуткасмена — смена (рабочая)језик — языкцвет — цветоккрокус — крокуспразник — праздникнавика — привычкаГлаголы из текста

поздравити — поприветствоватьодговорити — ответитьпитати — спроситьпоновити — повторитьобјаснити — объяснитьсмешати / помешати — перепутатьзнати — знатьразумети — пониматьмахати — махатьтражити — искатьПеревод истории 53. Когда доброе утро это не утро

- Доброе утро!

- Доброе утро!

Это стандартное моё приветствие в пекаре продавщицам, людям, выходящим передо мной или заходящим после меня. Время посещения пекары обычно очень раннее, 7-8 утра. И в это время я не очень хорошо ещё соображаю. Поэтому на встречное обращение мальчишки "dobro veče" пару месяцев назад я просто на автомате ответила тем же. В целом, я бы и не запомнила этот эпизод. Если бы спустя пару дней не прочитала в местном чатике вопрос, а как это переводится и почему так говорят утром. А переводится это очевидно даже для тех, кто не знает язык. Но вдруг есть секрет и нюанс?! Как лингвист, я заинтересовалась. Как житель новой страны, напряглась, что что-то не понимаю. Через несколько дней такого же доброго вечера рано поутру мне пожелала интеллигентная дама в возрасте. А ответа в чате с объяснениями всё не было.

Кто-то советовал спросить напрямую. Кто-то предполагал, что это нека

шала или фора - шутка.

Возможно, личная. И не смешная другим. Возможно, из какого-то сериала или фильма. Тренд, типа. Или популярный прикол над странцами. И тогда я почти неделю у каждого пекаря, продавца и человека на остановке встречного спрашивала, в чем прикол.

Никто, мне, естественно, ничего внятного не сказал. Кто-то предположил, что это шутка. Кто-то - что человек после ночной смены или долгой недели попутал время суток. Такое бывает на любом языке с разными людьми.

Это какой-то комплекс релокантов, искать подвох и собственное незнание чего-то даже там, где его нет?

В Питере я бы даже не стала копаться в истоках услышанного "добрый вечер" поутру в метро. Подумала бы, чудак какой, и всё.

***

Сегодня утром хозяйка спросила нас, куда мы идём на прогулку. Отвечаем на сербском, что наверх, в Поди, смотреть крокусы. Цветут сейчас красиво.

Так она раза два переспросила, что такое крокус и крокуси. И дело не в том, что мы их как-то не так перевели. А просто она понятия не имеет, как называются эти цветы, что сейчас там сезон цветения начинается, когда там поляны целые крокусов у церкви на горе. Ну, просто вне её интересов, хотя она разбирается в цветах и все окрестности знает.

В Питере я сама так переспрашивала, что ещё за праздник тюльпанов на Крестовском в мае. Не потому, что не знаю, что значит тюльпан. А потому что у меня это долго не составлялось в одно предложение со словами "праздник" и "куда пойти на выходных".

Конечно, есть какие-то культурные штуки и бытовые привычки. Местные, когда идут вдоль дороги, на бибикание машины сзади даже не оборачивается, а приветливо машут рукой, типа, знакомый за рулём. А я все ещё вздрагиваю, отхожу ближе к краю и останавливаюсь, пропуская машину.

Бывает у вас так?

Когда после переезда в новую страну и язык перестаёшь искать в любой непонятной ситуации корень причины в своём возможном незнании чего-то базового?

Упражнения для тренировки лексики из текста

A1 (начальный уровень):

Переведите на српски: «Я спрашиваю продавца в пекарне».Составьте три предложения с глаголом питати.A2 (базовый уровень):

Заполните пропуски:Ујутру у ______ кажем „добро јутро“.Људи често ______ руком када виде познаника у колима.Переведите: «Она повторила вопрос два раза».B1 (средний уровень):

Составьте короткий диалог: один человек путает время суток, другой объясняет.Опишите у 4 реченице како локални људи реагују на звук трубе аутомобила.B2 (продвинутый уровень):

Напишите мини‑есеј: „Да ли је добро увек тражити објашњење када нешто не разумемо у новом језику?“Составьте рассказ, где используете минимум 5 слов и 5 глаголов из списка (например: продавчица у пекари, питање о празнику, навике локалних људи).

Причa 54. Хранити отпад на брегу мора

Једног јутра, док сам шетала поред мора, видела сам човека који је донео кесу органских отпадака. Пришао је самој обали и из кесе избацио остатке хране на саму ивицу песка, скоро у воду.

Збуњено сам га упитала:

— Извините, зашто то радите?

Он се насмешио и рекао:

— Па, ја тако храним.

Ту сам направила смешну грешку. Помислила сам да реч хранити значи „сахранити“ или „похранити смеће на обали. Шта изгледа потпуно лоше и ужасно.

Па сам одговорила:

— Аха, дакле ви хороните отпад овде?

Он се насмејао још више:

— Не, не! Хранити значи дати храну, нахранити птице. Галебове и патке. Погледајте, већ стижу галебови.

И заиста, за неколико секунди неколико галебова је слетело и почело да кљуца остатке. Ја сам се постидела и рекла:

— Ох, добро је да сте ми објаснили. Ја сам мислила да значи похранити смеће.

Он је благо климнуо главом:

— Ма ништа страшно, сви праве грешке. А најбоље је учити кроз разговор.

Док смо гледали птице, наставили смо мали поговор, смолток (овде се често користе енглеску реч за то):

— Често долазите овде? — питам ја.

— Да, скоро свако јутро. Ово ми је као ритуал. Донесем остатке хлеба или воћа, нахраним птице, а онда покупим смеће са обале.

— То је лепа навика. Ја још увек тргнем кад чујем ауто трубу иза себе, а овде људи само машу.

— Е, то је баш наша локална навика. Ми машемо јер мислимо да је познаник у колима.

После неколико минута, човек је узео исту кесу, сакупио комадиће пластике и папира са обале и понео их са собом.

Ја сам остала задивљена: прво је нахранио птице, а онда очистио обалу. Помислила сам да је то леп пример како једна мала акција може да има два добра ефекта – и за природу, и за људе.

Тако сам тог јутра научила нову реч: хранити – значи нахранити, дати храну, а не похранити или хоронити. И схватила сам да је најбољи начин да учиш језик – да разговараш, да грешиш и да се смејеш заједно са људима који ти објашњавају. На крају сам отишла кући са осмехом и новом причом за своју бележницу.

Корисне речи

море — мореобала — берегпесак — песокотпад / смеће — мусороргански отпад — органические отходыгалеб — чайкапатка — уткакеса — пакетнахранити / хранити — кормитьочистити — очиститьКорисни глаголи

донети — принестиизбацити — выброситьпитати — спроситьпогрешити — ошибитьсямислити — думатьсмејати се — смеятьсяполетети / долетети — прилететькљуцати — клеватьсакупити — собратьпонети — унести / взять с собойПеревод истории 54. Кормить мусор на берегу моря

Однажды утром, когда я гуляла вдоль моря, я увидела человека, который принёс пакет органических отходов. Он подошёл прямо к берегу и высыпал остатки еды на самую кромку песка, почти в воду.

Я удивлённо спросила:

— Извините, зачем вы это делаете?

Он улыбнулся и ответил:

— Ну, я так кормлю.

Здесь я допустила смешную ошибку. Я подумала, что слово хранити значит «схоронить» или «похоронить мусор на берегу». Это выглядело ужасно и нелепо. Поэтому я сказала:

— Ага, значит вы хороните отходы здесь?

Он рассмеялся ещё сильнее:

— Нет, нет! Хранити значит давать еду, кормить птиц — чаек и уток. Смотрите, уже прилетают чайки.

И действительно, через несколько секунд несколько чаек слетели и начали клевать остатки. Я смутилась и сказала:

— Ох, хорошо, что вы мне объяснили. Я думала, что это значит похоронить мусор.

Он слегка кивнул:

— Да ничего страшного, все делают ошибки. А лучший способ учить язык — это разговор.

Пока мы смотрели на птиц, завязался небольшой разговор, смоллток (здесь часто используют английское слово):

— Вы часто приходите сюда? — спросила я.

— Да, почти каждое утро. Это мой ритуал. Приношу остатки хлеба или фруктов, кормлю птиц, а потом собираю мусор с берега.

— Это хорошая привычка. Я всё ещё вздрагиваю, когда слышу сигнал машины сзади, а местные просто машут рукой.

— Да, это наша местная привычка. Мы машем, потому что думаем, что за рулём знакомый.

Через несколько минут мужчина взял ту же самую сумку, собрал кусочки пластика и бумаги с берега и унёс их с собой.

Я осталась восхищена: сначала он накормил птиц, а потом очистил берег. Я подумала, что это прекрасный пример того, как одно маленькое действие может иметь два хороших эффекта — и для природы, и для людей.

Так я в то утро выучила новое слово: хранити — значит кормить, давать еду, а не похоронить или схоронить. И поняла, что лучший способ учить язык — это разговаривать, ошибаться и смеяться вместе с людьми, которые тебе объясняют. В конце я пошла домой с улыбкой и новой историей для своей тетради.

Упражнения

A1 (начальный уровень):

Переведите: «Человек кормит чаек».Составьте три предложения с глаголом питати.A2 (базовый уровень):

Найдите правильное слово:На ______ има пуно песка. (обала / крокус)Галебови ______ остатке хлеба. (кљуцати / хоронити)Переведите: «Он собрал мусор с берега в пакет».B1 (средний уровень):

Опишите у српском у 4 реченице шта је човек урадио на обали.Объясните разницу между хранити и сахранити.B2 (продвинутый уровень):

Составьте диалог: один человек думает, что hraniti значит «хоронить», другой объясняет правильное значение.Напишите мини‑есеј: „Зашто је важно хранити птице, али и чувати чисту обалу?“

Причa 55. Даваоц крви

Веома дуго нисам давала крв као донор. Раније сам покушавала бар једном годишње. А онда је дошла пандемија, трудноћа, разне околности.

У Црној Гори није баш лако редовно давати крв – често сам виђала акције, али или је било далеко, или у непријатно време. Овог пута све jе било у реду на краjу.

Јутрос, од 9 сати, дошло је педесетак људи. Било је лепо бити унутар најближе болнице „Мељине“, и то поводом једне лепе акције.

Када сам ушла, прво су ме упутили да се попнем на спрат. Нико није рекао „трећи“ или „четврти“, већ: „Идите горе док не сретнете Зорана, он ће вам показати.“ Све је било врло људски, кроз разговор.

На пријему су ми дали анкету. Требало је да попуним основне податке: име, презиме, годину рођења, адресу. Затим су ме питали број личног документа. Ту сам направила грешку: помислила сам да траже број телефона и почела да диктирам свој број мобилног.

Службеница ме је зауставила и благо насмејано рекла:

— Да ли стварно добро разумете српски? Треба нам број личне карте, а не телефон.

Ја сам се постидела и одговорила:

— Ох, извините, ја сам помислила да питате за телефон.

Она је додала:

— Ако вам је тешко, можемо позвати преводиоца за анкету и разговор са доктором.

— Не, не, добро разумем, само сам направила смешну грешку.

После анкете, доктор ме је позвао на кратак разговор. Питао ме је да ли сам недавно имала операције, да ли узимам лекове, да ли сам имала инфекције. Такође је питао о трудноћи и порођају. Све сам одговорила искрено.

Доктор је затим објаснио кораке:

Попети се на следећи спрат.Сести у чекаоницу и сачекати позив.Прићи столу где сестра узима притисак и мери хемоглобин.Ако је све у реду, ући у салу за давање крви.Када сам ушла у салу, сестра ми је показала где да седнем. Поново је питала да ли ми треба преводилац. Насмејала сам се и рекла:

— Не, сада сам сигурна, само сам раније помешала број телефона и број документа.

Она се насмејала:

— То се дешава свима који уче језик. Важно је да сте овде.

Сама процедура је била врло једноставна: дезинфекција, игла, кеса за крв. За десетак минута све је било готово.

После тога добила сам сок и чоколадицу. Људи су седели, причали, смејали се. Ја сам осетила велико задовољство – прво што сам дала крв, а друго што сам научила нову лекцију из језика.

На крају сам помислила: једна мала грешка у разумевању речи може да постане смешна анегдота, али и да помогне да боље научиш језик. А сама акција – давање крви – има два добра ефекта: помаже другима и даје осећај да си део заједнице.

Тако сам тог дана отишла кући са осмехом и лакшим кораком да била сам вредна данас.

10 корисних речи

донор крви — донор кровиболница — больницапријем / рецепција — приём, регистрацияанкета / формулар — анкета, бланклична карта — личный документпреводилац — переводчикдоктор / лекар — врачсала за чекање — зал ожиданияпритисак — давлениехемоглобин — гемоглобин10 глагола

донирати — сдавать (кровь)попети се — поднятьсяпопунити — заполнитьпогрешити — ошибитьсядиктирати — диктоватьпитати — спроситьодговорити — ответитьмерити — измерятьсмејати се — смеятьсяпонети — взять с собойПеревод истории 55. Донор крови

Очень давно я не сдавала кровь как донор. Раньше старалась делать это хотя бы раз в год. Потом наступила пандемия, беременность, разные обстоятельства.

В Черногории регулярно сдавать кровь непросто — часто видела акции, но то они были далеко, то время неудобное. На этот раз всё совпало.

Сегодня утром, к девяти часам, пришло около пятидесяти человек. Было приятно оказаться внутри ближайшей больницы «Мелине» по такому хорошему поводу.

Когда я вошла, меня направили подняться наверх. Никто не сказал «третий» или «четвёртый этаж», а просто: «Идите вверх, пока не встретите Зорана, он вам покажет.» Всё было очень по‑человечески, через разговор.

На регистрации мне дали анкету. Нужно было заполнить имя, фамилию, год рождения, адрес. Потом спросили номер личного документа. Тут я ошиблась: подумала, что речь идёт о телефоне, и начала диктовать свой номер.

Сотрудница остановила меня и улыбнувшись сказала:

— Вы точно хорошо понимаете сербский? Нам нужен номер документа, а не телефона.

Я смутилась:

— Ой, простите, я подумала, что речь о номере телефона.

Она добавила:

— Если вам трудно, можем пригласить переводчика для анкеты и беседы с доктором.

— Нет, нет, я понимаю, просто допустила смешную ошибку.

После анкеты доктор пригласил меня на короткий разговор. Спросил, были ли операции, принимаю ли лекарства, были ли инфекции. Также спросил о беременности и родах. Я честно ответила.

Доктор объяснил шаги:

Подняться на следующий этаж.Сесть в ожидании и дождаться вызова.Подойти к столу, где медсестра измеряет давление и уровень гемоглобина.Если всё в порядке — войти в зал для сдачи крови.В зале медсестра показала, где сесть. Снова спросила, нужен ли переводчик. Я улыбнулась:

— Нет, теперь уверена, просто раньше перепутала телефон и документ.

Она засмеялась:

— Такое бывает у всех, кто учит язык. Главное, что вы здесь.

Процедура была простой: дезинфекция, игла, пакет для крови. Минут через десять всё закончилось.

После этого дали сок и шоколадку. Люди сидели, разговаривали, смеялись. Я почувствовала удовлетворение — и от того, что сдала кровь, и от того, что выучила новую языковую деталь.

В конце я подумала: маленькая ошибка может стать анекдотом и помочь лучше учить язык. А сама акция — сдача крови — имеет два эффекта: помогает другим и даёт ощущение, что ты часть сообщества.

Так я ушла домой с улыбкой и лёгким шагом, думая, что сегодня сделала что‑то ценное.

Вежбе за праксу

A1 (почетни ниво):

Преведите на српски: «Я сдаю кровь в больнице раз в год».Напишите три реченице са глаголом донирати.A2 (основни ниво):

Допуните реченице:На ______ сам попунио анкету. (пријем / болница)Сестра ______ притисак и хемоглобин. (мерити / диктирати)Преведите: «Она заполнила формулар и одговорила на питања».B1 (средњи ниво):

Опишите на српском у 4 реченице кораке за давање крви.Објасните зашто сам помешала број телефона и број личне карте.B2 (напредни ниво):

Саставите дијалог: једна особа диктира број телефона уместо броја документа, а службеница је исправља.Напишите мини‑есеј: „Зашто је важно бити донор крви и како то помаже заједници?“

Причa 56. Укусни ручак у малом кафеу

Било је топло поподне у Херцег Новом, сунце је падало косо преко старих камених степеница, а ми смо се спустили у мали кафе на углу улице — онај са зеленим тендама и мирисом свежег хлеба. Унутра је било једноставно: дрвени столови, беле столице, неколико саксија са босиљком на прозору и мирис рибе која се пржи на тигању.

Наручили смо чорбу од поврћа, пасту са морским плодовима и салату са маслинама и лимуном. Дете је добило палачинку са медом и јагодама, а ја сам узела кафу, ону црногорску, густу и мирисну. Све је било савршено — топло, свежe, домаће.

Кад смо завршили и кренули ка излазу, спуштајући се низ уске степенице, пролазили смо поред кухиње. Врата су била отворена, а изнутра се чуо звук тигања и смех. Ту смо видели познато лице — куварицу коју смо већ једном срели у другом месту.

— „О, па то је она!“ — рекох детету. — „То је шеф овог ресторана, као француски шеф, знаш, она која све прави.“

Кад нас је видела, насмешила се, обрисала руке о кецељу и пришла ближе.

— Добар дан, драги моjи! Је ли било укусно? — упитала је.

— Било је предивно, баш сам хтела да вам кажем — ви сте прави шеф!“ — рекох искрено.

Она се насмејала, али онда подигла обрве:

— Шеф? Не, не, ја нисам шеф, ја сам само куварица. Шеф је онај што наређује, а ја само мешам и печем.

— Ма не, мислила сам као у Француској — тамо се каже ‘шеф’ за главног кувара, то је комплимент!

— Е, али мени то не звучи лепо, — одговори она, мало увређено али са осмехом. — Ја волим кад кажу ‘куварица’, то је моје, домаће.

— Разумем вас потпуно,“ рекох, „само сам хтела да похвалим, јер све што сте скували било је као у најбољем ресторану.

Она се насмејала, али није одустала:

— Ма добро, добро, само немојте ме звати шефом, ја сам жена из кухиње, не из канцеларије.

Дете је све време гледало у тигањ где се нешто пржило и шапнуло:

— Мама, али она стварно јесте шеф, види како сви слушају.

Куварица се насмејала гласно:

— Ето, дете зна боље од вас! Али нека, нека, мени је довољно кад неко каже да му је било укусно.

— Па било је више него укусно, — рекох, — тако добро да ћемо сигурно поново доћи.

Она је махнула руком, вратила се ка шпорету и додала:

— Дођите, али без тих француских речи, овде се све ради срцем, не титулама!

Изашли смо смејући се, а мирис рибе и зачина нас је пратио све до улице. Дете је рекло:

— Мама, кад порастем, бићу куварка, али нећу шеф!

— Баш тако, — одговорих, — ћу само срцем, као она.

Корисне речи

куварица — поварихашеф — главный поваркухиња — кухнятигањ — сковородакецеља — фартукчорба — суп/похлёбкапаста — паста, макаронысалата — салатпалачинка — блинчикукусно — вкусноКорисни глаголи

мешати — мешатьпечи — жарить, печьнаручити — заказатьспустити се — спуститьсясмејати се — смеятьсявидети — видетьрећи — сказатьдоћи — прийтиобрисати — вытеретьразумети — пониматьПеревод истории 56. Вкусный обед в маленьком кафе

Было тёплое послеобеденное время в Херцег-Нови, солнце падало косо на старые каменные ступени, а мы спустились в маленькое кафе на углу улицы — то самое, с зелёными навесами и запахом свежего хлеба. Внутри всё было просто: деревянные столы, белые стулья, несколько горшков с базиликом на окне и аромат рыбы, жарящейся на сковороде.

Мы заказали овощной суп, пасту с морепродуктами и салат с оливками и лимоном. Ребёнку принесли блинчик с мёдом и клубникой, а я взяла кофе — густой, ароматный, черногорский. Всё было идеально — тёплое, свежее, домашнее.

Когда мы закончили и пошли к выходу, спускаясь по узким ступеням, проходили мимо кухни. Дверь была открыта, изнутри доносился звук сковороды и смех. Там мы увидели знакомое лицо — повариху, которую уже встречали раньше.

— О, да это же она! — сказала я ребёнку. — Это шеф этого ресторана, как французский шеф, знаешь, та, что всё готовит.

Она улыбнулась, вытерла руки о фартук и подошла ближе.

— Добрый день, дорогие мои! Было вкусно? — спросила она.

— Было прекрасно, я хотела сказать — вы настоящий шеф! — ответила я искренне.

Она рассмеялась, но подняла брови:

— Шеф? Нет, нет, я не шеф, я просто кухарка. Шеф — тот, кто командует, а я только мешаю и жарю.

— Да нет, я имела в виду как во Франции — там ‘шеф’ значит главный повар, это комплимент!

— Э, но мне это слово не нравится, — сказала она, чуть обиженно, но с улыбкой. — Я люблю, когда говорят ‘кухарка’, это моё, домашнее.

— Я вас прекрасно понимаю, — сказала я, — просто хотела похвалить, ведь всё, что вы приготовили, было как в лучшем ресторане.

Она снова улыбнулась:

— Ну ладно, ладно, только не называйте меня шефом, я женщина из кухни, не из офиса.

Ребёнок всё время смотрел на сковороду и шепнул:

— Мама, но она ведь и правда шеф, видишь, все её слушают.

Повариха рассмеялась громко:

— Вот, ребёнок лучше вас понимает! Но ладно, мне достаточно, когда кто-то говорит, что было вкусно.

— Было больше, чем просто вкусно, — сказала я, — так хорошо, что мы обязательно придём снова.

Она махнула рукой и добавила:

— Приходите, но без этих французских слов — у нас всё делается сердцем, не титулами!

Мы вышли, смеясь, а запах рыбы и специй сопровождал нас до самой улицы. Ребёнок сказал:

— Мама, когда я вырасту, буду кухаркой, но не шефом!

— Вот именно, — ответила я, — только сердцем, как она.

Вежбе за праксу:

Найди в тексте все формы глагола „бити“ (быть).Составь три предложения с глаголом „мешати“.Опиши кафе из текста (3–4 предложения).Перескажи диалог между автором и куварицей своими словами.Напиши короткий отзыв о кафеОбъясни, почему слово «шеф» вызвало спор — в чём культурная разница.Сравни отношение к профессии повара в Черногории и в своей стране.Напиши монолог от лица куварицы: как она чувствует себя на работе.Придумай продолжение истории — что произошло, когда герои вернулись в кафе.

Причa 57. Прича о новој станарки

Млада девојка, која је већ после три године живота у Херцег Новом говорила српски скоро без акцента, одлучила је да промени стан. До тада је увек живела на приземљу, навикла да излази директно у двориште.

Једног дана јавила се агенцији за некретнине. Порука од агента: „Жао ми је, нећу моћи да будем на разгледању. Све је отворено, стан је на другом спрату, врата лево.“

Девојка је кренула, али потпуно заборавила да је овде другачија нумерација: прво иде приземље (нула), па први, па тек онда други спрат. Она је, наравно, отишла на погрешан „други“ спрат. Врата су била отворена, као што је агент написао.

Ушла је у стан, почела да разгледа: светла дневна соба, мирис кафе у ваздуху, на столу књиге и цвеће. Одједном — из собе је излетела мала бела пудлица, лајала радосно и скочила јој у наручје. Девојка се насмејала, мислећи да је то „станарска“ атмосфера.

Док је разгледала кухињу, појавила се комшиница из ходника:

— Извините, госпођице, шта радите овде?

— Ја… дошла сам на разгледање стана, агент ми је рекао да је отворено.

— Али овај стан се не издаjе!

У том тренутку вратили су се прави власници — брачни пар са кесама из продавнице. Сви су се насмејали ситуацији, схвативши да је девојка само погрешила спрат.

Она се извинила, објаснила да је навикла на приземље и да је заборавила да овде постоји „нула, приземље“. Власници су је позвали да ипак седне, попила је кафу са њима и упознала комшиницу.

Неколико недеља касније, када је заиста уселила у свој нови стан на правом другом спрату, позвала је све те људе на мало новосеље. Донела је домаће колаче, направила питу са сиром и вином почастила комшије. Сви су се смејали причи о „погрешном стану“ и говорили да је то најлепши почетак новог комшилука.

Вредне речи

приземље — нулевой этажспрат — этажстан — квартираагенција — агентствоврата — дверькомшиница — соседкавласници — хозяевапас — собакановосеље — новосельеколачи — пирожные, сладостиВредни глаголи

живети — житьодлучити — решитьзаборавити — забытьући — войтиразгледати — рассматриватьизвинити се — извинитьсясмејати се — смеятьсявратити се — вернутьсяпозвати — пригласитьугостити — угоститьПеревод истории 57. История о новой квартирантке

Молодая девушка, которая за три года жизни в Херцег-Нови уже хорошо говорила по‑сербски, решила сменить квартиру. До этого она всегда жила на первом этаже — приземље, привыкла выходить прямо во двор.

Она получила сообщение от агента:

— Извините, я не смогу быть на просмотре. Всё открыто, квартира на втором этаже, дверь слева.

Девушка пошла, но забыла, что здесь другая нумерация: сначала идёт нулевой этаж — приземље, потом первый, и только потом второй. Она поднялась на «свой» второй этаж, где дверь тоже была открыта.

Она вошла, начала рассматривать квартиру: светлая гостиная, запах кофе, книги на столе. Вдруг выбежала маленькая собака, радостно залаяла и прыгнула к ней. Потом появилась соседка:

—«Извините, что вы здесь делаете?

— Я пришла на просмотр, агент сказал, что открыто.

— Но эта квартира не сдаётся!

В этот момент вернулись хозяева с сумками из магазина. Все рассмеялись, поняв, что девушка просто перепутала этажи. Она извинилась, объяснила, что привыкла к приземљу и забыла про «нулевой». Хозяева пригласили её на кофе, познакомили с соседкой.

Через несколько недель она действительно переехала в новый правильный второй этаж. На новоселье пригласила всех этих людей, угостила домашними пирогами и сладостями. Все смеялись над историей с «неправильной квартирой» и говорили, что это был самый тёплый старт нового соседства.

10 заданий по теме

Переведи слова «приземље», «спрат», «стан» на русский язык.Найди в тексте все формы глагола «живети».Составь три предложения с глаголом «заборавити».Опиши квартиру, которую девушка случайно осмотрела (3–4 предложения).Перескажи диалог между девушкой и соседкой своими словами.Напиши короткий отзыв о новоселье (5 предложений).Объясни, почему произошла путаница с этажами.Сравни систему нумерации этажей в Черногории и в своей стране.Напиши монолог от лица собаки, которая выбежала навстречу.Придумай продолжение истории: как развивались отношения с соседями после новоселья.

Причa 58. Отварање новог Cungu у Суторини

Дошли смо на свечано отварање новог Цунгуа у Суторини. То је онај магазин „све за кућу“: грађевински материјал, ствари за удобност, ситнице за домаћинство. Званично отварање је тек за сат времена, али већ стоје свечани отварачи и ред будућих купаца.

Ред је био необичан — супротно локалним навикама, сви су питали „ко је за ким“ и скоро бројеве додељивали. Обично тога нема. Али овде је било обећање: првих 150 купаца добијају поклон. За оне који нису у журби, обећана је попуст од 15% током целе прве недеље.

Ја сам дошла са врло практичним циљем: да себи изаберем нову тигању за 8. март и поклопац уз њу. Прошла тигања је, како се показало на Масленицу, већ била „уморна“ — палачинке нису успеле, морала сам да правим оладје. Уз то, стара је била пречника 32 cm, а у целој Црној Гори нисам могла да нађем поклопац те величине. Овде је уопште тешко наћи поклопце одвојено од шерпи и тигања.

Док сам стајала у реду, чула сам како једна жена каже: „Поклони су само за првих сто.“ Ја сам то схватила буквално и већ сам се помирила да ништа нећу добити. Али онда сам сама прочитала плакат и схватила да сам погрешно разумела — било је написано „првих 150“. Насмејала сам се себи: ето, још увек понекад преведем реченицу у глави на свој начин и направим забуну.

Кад смо коначно ушли, атмосфера је била весела: музика, балони, људи су разгледали полице. Ја сам одмах кренула ка делу са посуђем. Нашла сам савршену тигању и, на моје изненађење, поклопац који јој одговара.

У том тренутку пришао ми је један од радника продавнице и рекао: „Честитамо, ви сте међу првих сто педесет! Ево ваш поклон.“ Уручила ми је малу кутију са сетом кухињских прибора.

Касније, код куће, направила сам прве палачинке у новој тигањи. Испале су савршене. Позвала сам комшиницу и њену децу да пробају. Седели смо заједно, смејали се мојој „забуни са бројевима“ и причали о томе како је лепо кад нова ствар донесе радост.

Тако је један обичан одлазак у продавницу постао мала празнична прича, са поклоном, смехом и топлим суседским дружењем.

10 полезных слов и выражений

свечано отварање — торжественное открытиеред купаца — очередь покупателейпоклон — подарокпопуст — скидкатигања — сковородапоклопац — крышкаМасленица — Масленицазабуна — путаницакомшиница — соседкакухињски прибор — кухонные принадлежности10 глаголов по теме

доћи — прийтистајати — стоятьпитати — спрашиватьдобити — получитьизабрати — выбратьразумети — пониматьсмејати се — смеятьсянаправити — сделатьпозвати — пригласитьпричати — разговариватьПеревод истории 58. Открытие нового Cungu в Суторине

Мы приехали на торжественное открытие нового магазина Cungu в Суторине. Это тот магазин «всё для дома»: строительные материалы, уютные вещи, бытовые мелочи. Официальное открытие должно было начаться только через час, но уже стояли торжественные организаторы и очередь будущих покупателей.

Очередь была необычной — вопреки местным привычкам, все спрашивали «кто за кем» и почти присваивали номера. Обычно такого не бывает. Но здесь было обещание: первые 150 покупателей получат подарок. Для тех, кто не спешит, обещали скидку 15% на всю первую неделю.

Я приехала с очень практичной целью — выбрать себе новую сковороду к 8 марта и крышку к ней. Старая, как выяснилось на Масленицу, уже «устала»: блины не получались, пришлось делать оладьи. К тому же старая была диаметром 32 см, и во всей Черногории я не могла найти крышку такого размера. Здесь вообще трудно найти крышки отдельно от кастрюль и сковородок.

Пока стояла в очереди, услышала, как одна женщина сказала: «Подарки только для первых ста». Я поняла это буквально и уже смирилась, что ничего не получу. Но потом сама прочитала плакат и поняла, что ошиблась — было написано «первых 150». Я рассмеялась над собой: всё ещё иногда перевожу фразу в голове по‑своему и создаю путаницу.

Когда мы наконец вошли, атмосфера была весёлая: музыка, шары, люди рассматривали полки. Я сразу пошла к отделу посуды. Нашла идеальную сковороду и, к своему удивлению, крышку, которая к ней подходит.

В этот момент подошёл сотрудник магазина и сказал: «Поздравляем, вы среди первых ста пятидесяти! Вот ваш подарок» . Он вручил мне маленькую коробку с набором кухонных принадлежностей.

Позже, дома, я испекла первые блины на новой сковороде — они получились идеальными. Позвала соседку и её детей попробовать. Мы сидели вместе, смеялись над моей «путаницей с числами» и говорили о том, как приятно, когда новая вещь приносит радость.

Так обычный поход в магазин превратился в маленькую праздничную историю — с подарком, смехом и тёплым соседским общением.

Вежбе у српском jезику:

Пронађи грешку: У тексту је речено да су поклони за првих сто купаца. Да ли је то тачно?Изабери: Који је прави број купаца који добијају поклон — 100 или 150?Одговори: Зашто је девојка мислила да неће добити поклон?Размисли: Како би ти реаговао/реаговала да направиш исту забуну?Напиши: Три реченице о свом последњем одласку у продавницу.Пронађи глаголе: Подвуци све облике глагола смејати се у тексту.Изабери тачно: Шта је девојка купила — тигањ, шерпу или тањир?Разговор: Замисли дијалог између девојке и радника продавнице.Поређење: Упореди ову ситуацију са неким својим искуством — да ли си икада погрешно разумео нешто на страном језику?

Причa 59. Испраћај баку у Херцег Новом

Ех, наша ба сутра лети кући. И да не мислимо превише о томе како ћемо се сналазити до доласка следеће баке, одлучили смо да је данас почастимо — како доликује — најбољим туна сендвичем у целом Херцег Новом, по нашем личном топу.

Тај сендвич је већ легендаран: узимамо један на двоје, јер је огроман, а уз њега иде помфрит са слатком паприком — не љутом, него баш ароматичном и необичног укуса.

Седимо ми тако у башти, сунце се спушта, море мирише, а ба прича како ће јој недостајати наш мали хаос. До пола обеда све је било савршено, али онда сам приметила — помфрит без паприке!

Позвала сам конобара, насмејано, али радознала:

— Извините, само да питам — обично је помфрит са паприком, зар не?

Он се мало збунио, па рекао:

— Јесте, али данас сам замолио кувара да направи без паприке, јер сам видео да сте са бебом. Нисам био сигуран да ли беба сме паприку.

Могao је да пита, наравно, али било ми је толико мило да сам се само насмејала:

— Баш сте пажљиви, хвала вам.

Он се насмејао:

— Ма ништа, следећи пут биће са паприком, обећавам.

Наставили смо да једемо, а ба је рекла:

— Види ти њих, пазе и на бебу. Овде су људи стварно добри.

После ручка смо платили картицом, али сам хтела да оставим бакшиш у кованицама. Извадила сам педесет евра и питала конобара:

— Можете ли ми, молим вас, разменити ову новчаницу за ситније, уситните?

Он се насмејао:

— Наравно, само тренутак.

Вратио се са гомилом малих новчаница, али без иједне кованице. Погледао ме уз осмех:

— Ето, сад имате ситно — али пет евра је баш леп бакшиш.

Сви смо се насмејали (ниjе баш искрено, много велико за бакшиш, зар не?).

Ба је шапнула:

— Види ти њега, зна он шта ради.

А ја сам одговорила:

— Па добро, заслужио је, био је диван.

Док смо излазили из ресторана, мирис туне и паприке пратио нас је до улице. Бака је застала, погледала море и рекла:

— Знаш, кад се вратим, недостајаће ми овај град. И ви, и овај сендвич.

— А ми ћемо те чекати са паприком и бебом, — рекла сам кроз осмех.

Касније, кад смо дошли кући, беба је већ спавала, а ми смо седеле на тераси, пиле чај и причале о свему што се десило. Тај једноставан ручак постао је мали ритуал — топао, смешан и помало сентименталан.

Корисне речи

гомила — гора, куча (чего-то)ситно — мелочьиспраћај— проводыједноставан — простойконобар — официантновчаница — купюракованице — монетыбакшиш — чаевыетераса — террасамирис мора — запах моряКорисни глаголи

доћи — прийтииспратити — проводитьпричати — разговариватьприметити — заметитьпитати — спрашиватьнасмејати се — улыбнуться, рассмеятьсязамолити — попроситьплатити — заплатитьуситнити — разменятьчекати — ждатьПеревод истории 59. Проводы бабушки в Херцег-Нови

Эх, наша бабушка завтра улетает домой. Чтобы не думать слишком много о том, как мы будем справляться до приезда следующей бабушки, мы решили сегодня угостить её — как положено — самым вкусным туна-сэндвичем во всём Херцег-Нови, по нашему личному рейтингу.

Этот сэндвич уже легендарный: мы берём один на двоих, потому что он огромный, а к нему подают картошку фри со сладкой паприкой — не острой, а ароматной и необычной.

Мы сидели в садике ресторана, солнце клонилось к закату, море пахло, а бабушка рассказывала, как ей будет не хватать нашего маленького хаоса. Всё было идеально до середины обеда, но потом я заметила — картошка без паприки!

Я позвала официанта, улыбаясь, но с любопытством:

— Извините, обычно картошка идёт с паприкой, верно?

Он немного смутился и сказал:

— Да, но сегодня я попросил повара приготовить без паприки, потому что увидел, что вы с малышом. Не был уверен, можно ли малышу паприку.

Он мог бы спросить, конечно, но мне было так трогательно, что я только улыбнулась:

— Вы очень внимательны, спасибо.

Он засмеялся:

— Ничего, в следующий раз будет с паприкой, обещаю.

Мы продолжили есть, а бабушка сказала:

— Смотри, они даже о малыше заботятся. Здесь люди действительно добрые.

После обеда мы заплатили картой, но я хотела оставить чаевые монетами. Достала купюру в 50 евро и спросила официанта:

— Можете, пожалуйста, разменять эту купюру на более мелкие?

Он улыбнулся:

— Конечно, минутку.

Вернулся с кучей мелких купюр, но без единой монеты. С улыбкой сказал:

— Вот, теперь у вас есть мелкие деньги — и пять евро это очень хорошие чаевые.

Мы все рассмеялись (хотя не совсем искренне — слишком много для чаевых, правда?). Бабушка прошептала:

— Смотри, он знает, что делает.

А я ответила:

— Ну ладно, он заслужил, был очень мил.

Когда мы выходили из ресторана, запах туны и паприки сопровождал нас до улицы. Бабушка остановилась, посмотрела на море и сказала:

— Знаешь, когда я вернусь, мне будет не хватать этого города. И вас, и этого сэндвича.

— А мы будем ждать тебя с паприкой и малышом, — сказала я с улыбкой.

Позже, дома, малыш уже спал, а мы сидели на террасе, пили чай и обсуждали всё, что произошло. Этот простой обед стал маленьким ритуалом — тёплым, смешным и немного сентиментальным.

Вежбе за праксу у српском

Пронађи грешку: У причи је речено да је помфрит био без паприке. Да ли је то уобичајено?Изабери: Шта је конобар урадио — питао, насмејао се или замолио кувара?Одговори: Зашто је конобар одлучио да направи помфрит без паприке?Размисли: Да ли би ти оставио/оставила пет евра бакшиш за рачун од 20–30 евра?Напиши: три реченице о свом последњем ручку у ресторану.Дијалог: Састави кратак дијалог између тебе и конобара када тражиш да размениш новчаницу.Поређење: Упореди навике око бакшиша у Србији, Црноj Гори и у својој земљи.Пронађи глаголе: Подвуци све облике глагола смејати се у тексту.Креативно: Замисли наставак приче — шта ће бака причати кад се врати кући?

Причa 60. Аутобуска станица у Херцег Новом

Волим аутобуске станице — сваки пут нека занимљивост. Ушла сам у зграду и прво што сам приметила било је на зиду: диплома о награди за једну запослену у аутобуској станици Херцег Нови. Пише да је у топ‑20 најбољих по услузи превода Western Union.

Стојим, гледам ту диплому и мислим: „Баш лепо, ево доказ да овде људи раде озбиљно.“

А онда окренем главу ка стаклу на шалтеру — тамо друго обавештење: „У наредних пар недеља услуге Western Union се не пружају.“

Смешно ми је било — на зиду похвала, а на стаклу објава да услуге не раде.

Погрешно разумевање

Пришла сам ближе и видим једну жену како пролази кроз хол. Помислила сам да ради ту, па сам је зауставила:

— Извините, да ли овде могу да подигнем новац преко Western Union?

Она ме погледа изненађено:

— Ја сам само путница, чекам аутобус.

Ја се насмејем, мало ми непријатно:

— Ох, извинила сам се, мислила сам да сте запослени.

Она одговори:

— Ма нема проблема, али видите да је празно, нема никога на шалтеру.

Тек тада сам схватила да је автовокзал потпуно празан — ни конобара у кафеу, ни радника на шалтеру. Само ја и та жена која је убрзо отишла.

Моје мисли

Седим на клупи, гледам празан хол. Замишљам: можда је та „топ запослена“ добила неку награду, новчани бонус, па спонтано отишла на одмор. А без ње нико други не уме да ради са Western Union.

Почињем да се питам: да ли је то могуће? Да цела станица зависи од једне особе?

Додатни дијалог

После десетак минута пришао ми је један човек, изгледао је као возач. Питам га:

— Извините, да ли ради шалтер за Western Union?

Он одмахну главом:

— Не, не ради. Видели сте обавештење?

— Да, али нисам сигурна да ли сам добро разумела. Мислила сам да је само данас пауза.

Он се насмејао:

— Не, неколико недеља. Сви смо у проблему, људи долазе, питају, а услуге нема.

Ја сам се насмејала, али мало тужно:

— Па добро, бар имате диплому на зиду да вас подсети да сте били најбољи.

Он слегнуо раменима:

— Тако је, али диплома не плаћа рачуне.

Завршетак

Изашла сам напоље, автовокзал је био готово празан, само неколико голубова на крову. Сунце је падало, а ја сам размишљала како је чудно да једно место може бити истовремено и поносно и празно.

Док сам корачала ка улици, рекла сам себи: „Следећи пут кад дођем, можда ће та запослена већ бити назад са одмора. А можда ће диплома добити ново обавештење испод — да је услуга поново активна.“

Вредне речи

аутобуска станица — автовокзалдиплома — дипломзапослена — сотрудницауслуга — услугашалтер — кассаобавештење — объявлениепутница — пассажиркахол — холлклупа — скамейкаголубови — голубиВредни глаголи

ући — войтиприметити — заметитьмислити — думатьокренути — повернутьприћи — подойтипитати — спрашиватьсмејати се — смеятьсяразумети — пониматьодмахнути — покачать головойизаћи — выйтиПеревод истории 60. Автовокзал в Херцег-Нови

Я люблю автовокзалы — каждый раз там случаются какие-то интересности. Зашла в здание и первое, что заметила, — на стене висит диплом: награда для одной сотрудницы автовокзала Херцег-Нови. Там написано, что она входит в топ‑20 лучших по услуге переводов Western Union.

Стою, смотрю на этот диплом и думаю: «Как мило, вот доказательство, что здесь люди работают серьёзно.»

А потом повернула голову к стеклу кассы — там другое объявление: «В ближайшие пару недель услуги Western Union не предоставляются.»

Мне стало смешно — на стене похвала, а на стекле объявление, что услуги не работают.

Недоразумение

Я подошла ближе и увидела женщину, проходящую через холл. Подумала, что она работает здесь, и остановила её:

— Извините, можно ли здесь получить деньги через Western Union?

Она удивлённо посмотрела:

— Я всего лишь пассажирка, жду автобус.

Я засмеялась, немного смутившись:

— Ох, простите, я подумала, что вы сотрудница.

Она ответила:

— Да ничего, но видите же — пусто, на кассе никого.

Только тогда я поняла, что автовокзал абсолютно пуст — ни официанта в кафе, ни работников на кассе. Только я и эта женщина, которая вскоре ушла.

Мои мысли

Села на скамейку, смотрю на пустой холл. Представила: может, та «топ‑сотрудница» получила награду, денежный бонус и спонтанно уехала в отпуск. А без неё никто другой не умеет работать с Western Union.

Начала думать: возможно ли это? Чтобы вся станция зависела от одного человека?

Дополнительный диалог

Через десять минут ко мне подошёл мужчина, похожий на водителя. Я спросила:

— Извините, работает ли касса для Western Union?

Он покачал головой:

— Нет, не работает. Видели объявление?

— Да, но я не была уверена, правильно ли поняла. Думала, что это только сегодня пауза.

Он засмеялся:

— Нет, несколько недель. Все в затруднении: люди приходят, спрашивают, а услуги нет.

Я улыбнулась, но немного грустно:

— Ну хоть диплом на стене напоминает, что вы были лучшими.

Он пожал плечами:

— Так и есть, но диплом счета не оплачивает.

Завершение

Я вышла наружу, автовокзал был почти пуст, только несколько голубей на крыше. Солнце садилось, и я думала, как странно, что одно место может быть одновременно гордым и пустым.

Идя по улице, сказала себе:

В следующий раз, когда приду, может, та сотрудница уже вернётся из отпуска. А может, под дипломом появится новое объявление — что услуга снова активна.

Вежбе у српском за праксу

Преведи: Преведи реч „оглас“ на руски.Пронађи: У тексту пронађи све облике глагола смејати се.Изабери: Ко је добио диплому — путница или запослена?Одговори: Зашто услуга Western Union није радила?Размисли: Да ли је могуће да цела станица зависи од једне особе?Напиши: Три реченице о свом последњем одласку на аутобуску станицу.Дијалог: Састави кратак дијалог са конобаром који објашњава да услуга не ради.Поређење: Упореди ситуацију у причи са неким својим искуством када услуга није радила.Пронађи: Подвуци све именице које означавају места.Креативно: Замисли наставак приче — шта ће се десити када се запослена врати са одмора?

Причa 61. Жупа и изненађења на путу ка Тивту

Први пут после наших честих сусрета и испраћаја драгих људи на аеродрому у Тивту, успели смо да свратимо успут у Жупу.

Осим лепог имена тог парка/краја, тамо нас је чекала занимљива напуштена зграда и пар плажа које су нас позивали још са карте Тивта.

Прошли пут сам видела стадо лудих, дивљих и помало страшних коза, па смо побегли што брже можемо.

Овог пута смо ушли са друге стране, са обале. Наишли смо на кућу која је изгледала као приватна, као да кроз њихово двориште не може да се прође. Испоставило се да је заиста приватно, али власници су нам радосно рекли:

— Ма слободно прођите, сви овде пролазе.

И заиста, многи људи су мирно ишли туда‑амо.

Мало нас је напео кад смо из даљине чули повике:

— Стани!!!

Помислила сам да вичу на нас, па сам застала збуњено. Али испоставило се да су викали на свог лепог расног пса, јер је испред била хаски, а власници су имали своје ставове о њиховом дружењу.

Место је било дивно: плаже, обала, хладовина, дрвеће и чак одличан поглед на писту аеродрома — могли смо да гледамо полетање авиона.

Корисне речи

аеродром — аэропортЖупа — Жупа (назив места)плажа — пляжобала — берегдвориште — дворвласници — владельцы, хозяевакозе — козыпас — собакахладовина, хлад, лад — теньписта — взлётная полосаКорисни глаголи

свратити — заехатьвидети — увидетьпобећи — убежатьући — войтинаићи — наткнутьсярећи — сказатьпроћи — пройтичути — услышатьзастати — остановитьсянапети — напрячься, напрягатьсяПеревод истории 61. Жупа и сюрпризы на пути к Тивату

Впервые за наши частые встречи и проводы дорогих в аэропорту Тивата мы смогли зайти по пути в Жупу.

Кроме прекрасного названия парка/района, там была любопытная заброшка и пара пляжей, манивших нас на карте Тивата.

Но в прошлый раз я увидела стадо безумных, диких и жутких коз и мы умчали, сверкая пятками.

В этот раз мы зашли с другой стороны, с берега. Встретили на пути дом, который выглядел так, будто это приватно и пройти их двором нельзя. Оказалось, приватно действительно. Но пройти, конечно, можно, радостно сказали хозяева. Да и много кто спокойно ходил туда-сюда.

Немного напрягло, когда нам издали в спину стали кричать "Стани!!!" (стой!)

Но оказалось, кричали не нам, а красивой породистой собаке, потому что впереди была красивая породистая хаски и у хозяев, видимо, были свои взгляды на их общение.

А место классное. И пляжи, и берега, и тень, и деревья, и вид на взлетную полосу отличный даже, смотреть взлеты самолётов.

Вежбе за праксу у српском

Пиши кратку причу са речима: „плажа“, „пас“, „двориште“.Попуни: Напиши реченицу са глаголом свратити и реченицу са глаголом побећи.Изабери: Ко је викнуо „Стани!!!“ — власници или путници? Зашто су они викали?Размисли: Опиши шта би ти урадио/урадила да чујеш тај повик.Креативно: Напиши кратак опис свог омиљеног места са плажом користећи речи обала, хладовина, избор.

Прича 62. Зимски дани и летња лексика

Недeља кише и великих таласа на мору. Зима у Херцег Новом уме да буде сива: облаци висе ниско, киша пада скоро сваки дан, а ветар носи капљице преко улице. Док људи журе са кишобранима, ја седим и радим — сад је време за садржај о послу, нема плаже ни сунца.

А ученици? Они већ пакују кофере за одмор, маштају о лету у средини зими и питају:

— Професоре, како се каже «шлёпки» на српском?

— А, па то је занимљиво питање…

У мојој глави прво искочи реч папуче. Али папуче су обично меке кућне папуче, за зиму, са крзном или памуком.

Замислите: ја објашњавам плажну лексику, а напољу киша и студен, а ученици већ виде себе на песку неке плаже.

Кад у речнику потражиш „сланце“, добијеш „сланец“. Кад укуцаш „шлепке“, добијеш „шлепки“. Наставник у том тренутку осећа мешавину комичне беспомоћности и професионалне радозналости: „Ето, учимо плажну лексику док ја гледам кроз прозор како киша пере улице.“

Типови папуча

Да би било јасније, кренули смо у интернет‑продавницу да гледамо:

Папуче: меке кућне, зимске, са крзном, памучне, гумене за купатило, али и летње које личе на то што тражимо.Јапанке: ако је палaц одвојен, као у јапанском стилу (код Русиjе познате као „вијетнамке“).Папуче за плажу, плажне папуче: класичне плажне папуче, равне, гумене, често са једним широким каишем преко стопала.Кућне папуче: за зиму, са дебелим ђоном, да греју стопала док напољу пада киша.Ученици се смеју:

— Професоре, па ми учимо о папучама док ви носите зимске чарапе!

А ја одговарам:

— Тако је, ја у вуненим чарапама, ви у мислима већ на плажи. То је права школска равнотежа.

Корисне речи

папуче — тапочкијапанке — вьетнамкисланце — сланцышлепке — шлёпкикаиш — ремешоккрзно — мехгума — резинапесак — песоккиша — дождьталаси — волныКорисни глаголи

носити — носитьгледати — смотретьпитати — спрашиватьсмејати се — смеятьсямаштати — мечтатьтражити — искатьпронаћи — найтиобјаснити — объяснитьучити — учитьзамислити — представитьПеревод истории 62. Зимние дни и летняя лексика

Неделя дождей и больших волн на море. Зима в Херцег-Нови умеет быть серой: облака висят низко, дождь идёт почти каждый день, а ветер несёт капли через улицу. Пока люди спешат с зонтами, я сижу и работаю — сейчас время для рабочего контента, никакого пляжа и солнца.

А ученики? Они уже пакуют чемоданы для отпуска, мечтают о лете посреди зимы и спрашивают:

— Профессор, как сказать “шлёпки” на сербском?

— А, ну это интересный вопрос…

В моей голове сразу всплывает слово papuče. Но папуче — это обычно мягкие домашние тапочки, зимние, с мехом или хлопком. Представьте: я объясняю пляжную лексику, а за окном дождь и холод, а ученики уже видят себя на песке какой‑нибудь пляжа.

Когда ищешь в словаре «сланцы», находишь «сланец». Когда вводишь «шлёпки», получаешь «шлепки». В этот момент преподаватель чувствует смесь комичной беспомощности и профессионального любопытства: «Вот так, учим пляжную лексику, пока я смотрю в окно, как дождь смывает улицы.»

Типы тапочек и шлёпок

Чтобы было понятнее, мы зашли в интернет‑магазин и посмотрели:

Тапки: мягкие домашние, зимние, с мехом, хлопковые, резиновые для ванной, но также и летние, похожие на то, что мы искали.Японки: если большой палец отделён, как в японском стиле (в России известны как «вьетнамки»).Пляжные тапки: классические пляжные шлёпки, плоские, резиновые, часто с одним широким ремешком через стопу.Домашние тапки: для зимы, с толстой подошвой, чтобы греть ноги, пока на улице идёт дождь.Ученики смеются:

— Профессор, мы учим про пляжную обувь, а вы сидите в зимних носках!

А я отвечаю:

— «Так и есть: я в шерстяных носках, а вы мысленно уже на пляже. Вот она — настоящая школьная гармония.

Вежбе за праксу у српском

Преведи: Преведи речи папуче, јапанке, плажа на руски.Напиши: Три реченице са глаголом носити (нпр. носим папуче, носим јапанке).Изабери: Које папуче су зимске, а које летње? Напиши два примера.Размисли: Опиши своју омиљену врсту и где их носиш.Креативно: Замисли дијалог између наставника и ученика о томе да ли је боље носити јапанке или плажне папуче на плажи.

Прича 63. Ветар и огледало: мала авантура са депозитом

Чудна и врло могућа прича за ветрове Црне Горе: стали смо са изнајмљеним аутомобилом, пуна осигурања, на плаћеном паркингу. И замало изгубили депозит.

Видим да нешто jе погрешно са огледалом.

На паркингу камере — али ништа се не види: ауто је далеко, квалитет снимка слаб, а ту још и олуја, киша, снажни налети ветра.

Прво нико није одговарао от нашег рента, па смо кренули да тражимо кожух са бочног ретровизора. Ураган, пљусак, смеће по жбуњу. На крају смо га нашли испод туђег аута, стотину метара од паркинга. Одломио се мали део, али у целини је био читав. Везали смо га канапом да вода не улази унутра.

Али на бочном ретровизору нешто недостаје — пластични кожух је однео ветар, остала је откривена унутрашња страна. Само огледало ради, али изгледа чудно.

Преписка са агенцијом је била напета: најпре нису одговарали, затим су рекли да само ставимо кожух у ауто. Ми смо инсистирали да то није саобраћајна несрећа, нису вандали, већ обичан снажан ветар.

Када смо враћали ауто, пријемник је рекао:

— Па добро, за огледало депозит остаје код нас, зар не?

Ми смо одговорили:

— Телефоном су рекли да је све у реду. Депозит треба да нам вратите.

Он је слегнуо раменима:

— Добро, ево вам депозит, пријатно.

Срећом, да смо у том тренутку већ добро говорили српски.

Корисне речи

паркинг — парковкакамера — камераретровизор — боковое зеркалокожух — корпусдепозит — залогосигурање — страховкаветар — ветеркиша — дождьолуја — буря, штормпријемник — сотрудник приёмаКорисни глаголи

паркирати — парковатьвидети — видетьодговорити — ответитьтражити — искатьнаћи — найтипасти — падатьоднети — унести, сорватьдржати — держатьвратити — вернутьслегнути (раменима) — пожать плечамиПеревод истории 63. Ветер и зеркало, маленькое приключение с депозитом

Удивительная и очень вероятная для ветров Черногории история о том, как мы постояли на арендованной машине с полной страховкой на платной парковке. И чуть не потеряли депозит.

Видим, что что-то не так с зеркалом.

На парковке камеры — но ничего там не видно: машина на горизонте, качество плохое, шторм, дождь, сильные порывы ветра.

Сначала никто не отвечал от нашего прокатчика, и мы пошли искать кожух бокового зеркала. Ураган, ливень, мусор по кустам. В итоге нашли его под чужой машиной в ста метрах от стоянки. У кожуха откололась маленькая часть, но в целом он цел. Мы закрепили его шнурками, чтобы вода не попадала внутрь.

Но на боковом зеркале заднего вида чего-то не хватает — пластиковый кожух сорвало ветром, осталась открытая внутренняя часть. Само зеркало работает, но выглядит странно.

Переписка с прокатчиком была нервной: сначала молчал, потом написал просто положить кожух в машину. Мы настояли, что это не ДТП, не вандалы, а обычный сильный ветер.

Когда сдавали машину, приёмщик сказал:

— Ну, за зеркало депозит у нас остаётся, да?

Мы ответили:

— По телефону сказали, всё в порядке. Депозит нужно вернуть.

Он пожал плечами:

— Ну ок, держите депозит, всего доброго.

Счастье, что к этому моменту мы уже вполне прилично говорили на сербском.

10 задатака на српском

За почетнике:

Преведи речи паркинг, ретровизор, ветар на руски.Попуни: „На фотографији се види да ___ недостаје.“ (нешто / депозит / киша).Изабери: Ко је вратио депозит — пријемник или клијент?За средњи ниво:

Напиши три реченице са глаголом наћи.Објасни зашто ветар није „авериjа“.Састави кратак дијалог између клијента и пријемника о депозиту.За напредни ниво:

Опиши шта би ти урадио/урадила да ти ветар однесе неки део са ретровизора.Напиши кратак текст о томе како осигурање функционише у оваквим ситуацијама.Поређај: шта је већа штета — огледало или точак? Објасни.Креативно: Замисли наставак приче — шта ће клијент причати пријатељима о овом догађају?

Прича 64. Чисти четвртак

Данас је Велики четвртак. По православној традицији треба средити кућу да све буде у реду. Али ја ћу вам испричати не о чишћењу, већ једну балканску причу о бојлеру и мајсторима са искуством.

Догодила се не нама (нама је за сада доста бојлер авантура), већ мојим ученицима у Београду.

Њима је досадило цурење воде, па су замолили власника да позове мајстора. Власник је позвао. Мајстор је дошао, погледао и рекао одсечно:

— Нећу да поправљам, треба мењати цео бојлер.

Бојлер је ионако био стар, па нико није био против. Договорио је са власником цену радова (12 хиљада динара) и бојлера, и отишао.

Ученици се нису много бринули, јер они не плаћају — нови бојлер је нови бојлер.

Дође мајстор са бојлером. Мало се мучио, уздисао, па рекао:

— Лош је овај ваш нови бојлер, треба други.“

Професионализам и искуство, зар не?

Отишао је да врати први нови бојлер и да купи други. Потрошило се три сата. Вратио се, поставио га и рекао да зову власника. А власнику:

— Па ја сам се намучио, радови ће бити 15 хиљада.

Власник је хтео да уштеди, а већ је био договор на 12 хиљада. Почели су да се сукобљавају. Аргументи власника били су гласни и емотивни, а мајстор се бранио тиме да је стар и искусан. На крају је власник рекао:

— Онда скини свој бојлер, узми га и иди, нећу ти платити ни динар!

И спор се одмах завршио. Мајстор је стварно скинуо бојлер и отишао.

То би могла бити само још једна прича о полако и сервису на Балкану. Али сетите се момента! Велики четвртак није случајно — ове године су се поклопили датуми католичког и православног Ускрса, па су скоро сви продавци и мајстори имали четири слободна дана заредом: петак, субота, недеља и понедељак.

Ученици су остали без бојлера у кухињи и без воде (иако у купатилу има воде). Следећи мајстор ће доћи тек у уторак. Али то није сигурно.

Тако да са уштедом, избором мајстора и преговорима — није баш најбоље прошло.

Добро у овој причи је само то што су ми је први пут испричали потпуно на српском, узбуђено прекидајући једни друге, без преласка на енглески или руски.

Срећан Ускрс, пријатељи! И нека буде са вама топла вода, издржљива техника, успешни преговори. А нека се и приче понекад догоде — али са брзим и добрим крајем.

Корисне речи

бојлер — бойлермајстор — мастервласник — хозяинученици — ученикицена — ценарадови — работыдепозит — залогспор — спорпразници — праздникивода — водаКорисни глаголи

цурити — течьпозвати — позватьдоћи — прийтипогледати — посмотретьрећи — сказатьдоговорити — договоритьсяпоставити — установитьтражити — требовать, искатьсукобљавати се — конфликтоватьотићи — уйтиПеревод истории 64. Чистый четверг

Сегодня чистый четверг. И по православной традиции нужно убраться в доме, чтобы всё было ок.

Но расскажу я вам не про уборку, а очередную балканскую историю про бойлер и мастеров с опытом.

Случилась она не с нами (нам пока хватит бойлер приключений), а с моими учениками в Белграде.

Их достало, что течёт вода, и они попросили власника вызвать мастера. Хозяин вызвал. Мастер пришёл. Посмотрел.

Сказал как отрезал: чинить не буду, надо менять бойлер целиком (бойлер в целом был старый, так что никто не был против этой затеи). Согласовал с власником стоимость работ (12 тысяч динар) и бойлера. И ушёл.

Ребята мои особо не волновались, платить не им, новый так новый.

Пришел мастер с бойлером. Колупался. Вздыхал. Сказал, плохой этот ваш новый бойлер, надо другой брать. Чувствуете уже профессионализм? И опыт, впитанный с возрастом?

Пошёл мастер сдать первый новый бойлер и купить второй новый бойлер. Ушло у него на это три часа. Пришёл. Поставил. И сказал звать хозяина. А хозяину: ну, я тут убегался, 15 тысяч будут стоить работы.

Хозяин, ясен пень, хотел сэкономить и с мастером уже был уговор на 12 тысяч. Начали конфликтовать. Аргументы хозяина были эмоциональные и громкие. Защита мастера сводилась к тому, что он старый и опытный. Хозяин решил, что он поставит точку в споре ультиматутом: ну и снимай свой бойлер, трать ещё время, забирай и уходи, ни динара тебе не заплачу!

Спор и правда сразу завершился. Только мастер реально снял бойлер и ушёл.

Это могла бы быть просто очередная история про полако, сервис на Балканах и прочее. Но вспомните момент! С чистого четверга пост начался не просто так. Тут совпали даты католический и православной пасхи и в итоге почти у всех магазинов и мастеров четыре выходных подряд. Пятница, суббота, воскресенье и понедельник.

Ребята без бойлера на кухне и без воды (хоть в ванной вода есть).

И следующий мастер придёт только во вторник. Но это не точно.

В общем, не очень как-то с экономией, выбором мастера и переговорами вышло.

Хорошо в этой истории только то, что это первая история, которую они мне рассказали полностью на сербском, увлечённо перебивая друг друга и не переходя ни на английский, ни на русский.

Светлой Пасхи, друзья! И да пребудет с вами горячая вода, живучая техника, эффективные переговоры. Но и истории пусть иногда случаются (с быстрым и успешным финалом).

Задаци за праксу

Постави реченице по редуА. Ученици су остали без воде.

Б. Мајстор је дошао и рекао да треба мењати бојлер.

В. Власник је позвао мајстора.

Г. Мајстор је скинуо бојлер и отишао.

Изабери тачан одговорШта је мајстор рекао када је видео нови бојлер?

а) Добар је, ради одлично.

б) Лош је, треба други.

в) Треба га очистити.

Попуни реченицеУпотреби глаголе: позвати, доћи, рећи, договорити, отићи

Власник је ___ мајстора.Мајстор је ___ и ___ да треба нови бојлер.После расправе, мајстор је ___.Пронађи речи у текстуНађи у тексту речи које значе:

хозяинтечьспорработыпраздникиОдговори на питањаЗашто су ученици остали без воде?Колико дана су били без мајстора?Зашто је власник био љут?Преведи на рускиПреведи реченицу: „Онда скини свој бојлер, узми га и иди, нећу ти платити ни динар!“

Напиши наставак причеЗамисли да је уторак и дошао је нови мајстор. Шта се догодило? Да ли је поправио бојлер? Напиши 5–6 реченица.

Разговорна ситуацијаРоле-плеј: један ученик је власник, други је мајстор. Користите речи: цена, радови, спор, вода, празници, договорити се. Циљ — решити проблем без свађе.

Прича 65. Причa о лопти и jараку

Данас сам пола сата вадила лопту из канаве.

А искрено, то није била ни наша лопта. Нико није тражио да је извадим. Нико није ни бринуо што је тамо остала.

Ми смо у ствари пришли jараку да слушамо гуске или птице које праве чудне звуке. Али испоставило се да су то жабе. Кад смо пришли, оне су се сакриле, а заборављена лопта је остала.

Jарак је био заjебан. А ја нисам баш заjебана. Палица је била кратка. Али то је била једина палица у целој улици. А мене је испуњавала искрена радост што је главна ствар на коју могу да се концентришем — како да продужим палицу и закачим лопту, да је привучем ближе. Лопта је успешно спасена, опрана и поклоњена игралишту.

Моја весела „инжењерска решења“ нису много помогла. Помогао је један комшија који живи близу. Он је прво покушао да ме убеди да до лопте могу да дохватим руком. Онда ме држао за руку док сам покушавала да му покажем да то није могуће. На крају је сам легао у траву и рекао да ја држим њега за руку, док он покушава да не падне у канаву код жаба. И најзад је радосно избацио лопту горе, па се вратио у своју лагану шетњу.

Дијалог са комшијом

Комшија: „Шта радиш ту?“

Ја: „Ја… ја тражим мач“.

Комшија: „Мач? Не, то jе лопта“.

Ја: „Аха… добро. Ја видим мач“.

Комшија: „Не, видиш лопту“.

Ја: „Лопта… значи мач? Онда шта значи меч?“

Комшија: „Не, па шта си ти, меч то jе уопште за витезове у спорту“.

Ја: „Збуњена сам“.

Комшија: „Защто ти треба? То је стара лопта са игралишта.“

Ја :Слегнем раменима, не знам шта да кажем

Комшија: „Хоћеш да ти помогнем?“

Ја: „Да, хоћу да ти помогнем“.

Комшија: „Не, ја помажем теби“.

Ја: „Аха… добро, ја помажем теби.“

(Смејемо се обоје, јер се стално мешам у речима.)

Тако смо се неколико пута погрешно разумели — ја сам мешала речи и значења, а комшија ме стрпљиво исправљао. На крају смо ипак успели да спасемо једну заборављену лопту и добили причу за цео краj.

Корисни речи

јарак — канавапалица — палкажабе — лягушкигуске — гусилопта — мячкомшија — соседигралиште — площадкагрешка — ошибкаодмор — отдыхшетња — прогулкаКорисни глаголи

тражити — искатьчути — слышатьсакрити се — спрятатьсяизвадити — достатьдржати — держатьпомоћи — помочьпасти — упастьсмејати се — смеятьсявратити се — вернутьсяконцентрисати се — сосредоточитьсяПеревод истории 65. История о мяче и канаве

Сегодня я полчаса доставала мяч из канавы.

А если честно, это даже не был наш мяч. Никто не просил его доставать. Никто не переживал, что он там остался.

Мы вообще подошли к канаве, чтобы послушать гусей или птиц, которые издают странные звуки. Но оказалось, что это лягушки. Когда мы подошли, они спрятались, а забытый мяч остался.

Канава была крутая. А я не очень крутая. Палка была короткая. Но это была единственная палка на всей улице. А меня наполняла искренняя радость, что главное, на чем я могу сосредоточиться — это как удлинить палку и зацепить мяч, чтобы подтянуть его поближе.

Мяч успешно спасён, помыт и подарен детской площадке.

Мои весёлые «инженерные решения» мало помогли. Помог сосед, живущий неподалёку. Сначала он пытался убедить меня, что до мяча можно дотянуться рукой. Потом держал меня за руку, пока я пыталась показать ему, что это невозможно. В конце концов он сам лёг в траву и сказал, чтобы я держала его за руку, пока он тянется, чтобы не упасть в канаву к лягушкам. И наконец радостно выбил мяч наверх, а затем вернулся к своей неспешной прогулке.

Диалог с соседом

Сосед: «Что ты делаешь?»

Я: «Я… я ищу меч».

Сосед: «Меч? Нет, это мяч».

Я: «Ага… хорошо. Я вижу меч».

Сосед: «Нет, ты видишь мяч».

Я: «Мяч… значит меч? Тогда что значит матч?»

Сосед: «Нет, ну что ты, матч — это вообще про рыцарей спорта…»

Я: «Я запуталась»

Сосед: «Зачем тебе это? Это старый мяч с площадки».

Я: (пожимаю плечами, не знаю, что сказать).

Сосед: «Хочешь, я помогу?»

Я: «Да, я хочу помочь тебе».

Сосед: «Нет, я помогаю тебе».

Я: «Ага… хорошо, я помогаю тебе».

(Мы оба смеёмся, потому что я всё время путаю слова.)

Так мы несколько раз неправильно понимали друг друга — я путала слова и значения, а сосед терпеливо меня исправлял. В конце концов мы всё же спасли забытый мяч и получили историю для всего двора.

Задаци за праксу

За почетнике

Преведи на руски: лопта, комшија, игралиште.Попуни празнину: „Ја ___ лопту из јарка.“ (извадити).Изабери: ко се сакрио близу: гуске или жабе?За средњи ниво

Напиши три реченице са глаголом помоћи.Објасни зашто је палица била важна у причи.Састави кратак дијалог где комшија исправља твоју грешку у речи.За напредни ниво

Опиши шта би ти урадио/урадила да комшија није дошао.Креативно: замисли наставак — шта се десило са лоптом на игралишту.

Прича 66. Хотел у Будви

Сваки пут у Будви ми се заустављамо на различитом месту. Не знам зашто, јер нам се увек допада место где живимо. Али, изгледа да страст за новим или цена у том тренутку сваки пут дају нову прилику за занимљиво животно искуство.

Овог пута смо већ унапред очекивали шта ће бити, јер хотел (апарт-хотел) има четири звездице. Обично је наше смештај много једноставнији. Први утисак је био добар: дозволили су нам да изађемо у недељу сат касније (ја сам желела да проведем сва јутарња предавања из познатог места са интернетом и тишином, а не у некој случајној кафани са гомилом непознатих).

А онда… утисци су били различити. На тераси-балкону гомила мртвих мува. Са једне стране добро, јер их, ваљда, трују. Са друге стране, могли су да почисте. Муж, међутим, мисли да их нико не трује, већ да оне овде локално падају са неба. Али онда пробај да нађеш ту другу страну медаље, позитивну.

На фотографијама су били лепи плодови на столу. Изгледали су као добродошлица гостима апарт-хотела, комплимент. А овде ништа: ни воћа, ни кафе, ни чаја, ни шећера. Све би било у реду, али онда сликајте празан сто. Подсетило ме на причу познаника: у хотелу су им ставили у собу сјајну дечју играчку. Дете се, наравно, заљубило у њу и није хтело да се одвоји. А хотел је забранио да је понесу. Само куповина за фантастичне паре. Па ко то ради?

Али да се вратим са познаника на наше догађаје. У соби су били кул барски столице, али једна је изгледала као да ће се сломити после првог гутљаја воде. Добро је ако нам не наплате штету.

Спустила сам се на рецепцију. Замолила да замене, заменили. Питали да ли је проблем ако нова столица буде друге боје. Изгледа да ипак могу да средити нешто, зар не?

Приметили смо у међувремену да у тушу има само течни сапун код умиваоника у дозатору на зиду. Нема шампона, нема сапуна за туш. Или трчиш гол из туша до умиваоника по сапун.

Спустили смо се на рецепцију, питали. Рекли су да у цену улази само течни сапун и пешкир. Шампон сами купите. Све би било добро да није празник и затворених продавница неколико дана. И да нисмо очекивали четири звездице. У ствари, добро, сапун може да се узме у чашу и понесе у туш кабину.

После смо тражили топла ћеба. Били су само навлаке, али то је овде локална традиција. Ћеба су брзо донели.

Затим смо укључили климу — не ради. Наравно, ја поново идем доле. Момак више није био на рецепцији, већ је нервозно пушио напољу.

Кад ме је видео, бацио је тек започету цигарету (како ме нервира та локална навика! Па стварно, не ставити у пепељару или негде). Насмешио се.

Ја све време такође са осмехом и шалом, без љутње. Кажем: изгледа да је даљинац празан, бројке показује, али климом не управља.

Испоставило се да су климе овде „паметне“ на све четири звездице: ако је отворен прозор на балкон, клима не ради. Треба затворити прозор. Ја затворим — али клима и даље не ради.

Проверили смо даљинац из друге собе (где је била наша бака), тај је радио.

Опет идем на рецепцију. Причам да смо направили експеримент. Настављам да тврдим да батерије изгледају празне. Момак каже: ех, немам батерије. Могу само да извадим из даљинца телевизора.

Ћутим и укључујем љутито питајући поглед. Батерије се ваде из даљинца телевизора и дају мени. Али ја не могу да извадим наше батерије. Момак љубазно нуди помоћ. И одједном снажно удари даљинац о длан, тако да батерије одмах испадну.

Укратко, са даљинцем климе успех. Иако сам се у том тренутку уплашила његове нагле покрете.

Спојлер: други даљинац, од телевизора, имао је унутра чак процуре батерије. Али нисмо више ишли доле.

Прогуглали смо да може да се скине апликација универзалног даљинца на телефон. И за климу, и за телевизор.

Одлучили смо: нема таквог вина вранаца које би учинило да све ове ситнице буду важне. Чаше у соби су такође биле различите.

Да ли треба рећи да је отварач био поломљен (али ми смо имали свој у ранцу!).

У главном, за ниво језика и за мене саму овог пута није било питања. Али за ниво услуге — питања су остала. Уопште то није „полако“.

10 корисних речи и израза

рецепција — ресепшнсоба — номер, комнататераса — террасаклима — кондиционербатерије — батарейкипешкир — полотенцешампон — шампуньћебе — одеялоуслуга — сервисзвездице — звёзды (рейтинг)10 корисних глагола

зауставити се — остановитьсядопасти се — понравитьсяочекивати — ожидатьдозволити — разрешитьзаменити — заменитьдонети — принестиукључити — включитьзатворити — закрытькупити — купитьсмејати се — смеятьсяПеревод истории 66. Отель в Будве

Каждый раз в Будве мы останавливаемся в разных местах. Не знаю, почему, ведь каждый раз нам очень нравится место, где живём.

Но видимо, страсть к новому или цена в моменте каждый раз даёт нам новые возможности получить интересный жизненный опыт.

В этот раз уже заранее мы предвкушали, что это будет за место, ведь у отеля (апарт-отеля) 4 звезды. Обычно наше жилье куда попроще.

Первое впечатление было хорошим: нам разрешили выехать в воскресенье на час позже (мне хотелось провести все утренние занятия из знакомого места с интернетом и тишиной, а не в рандомной кафане с кучей неизвестных).

А потом... Впечатления были разные. На террасе-балконе куча дохлых мух. С одной стороны, хорошо, что их травят, видимо. С другой, могли бы и подмести. Муж, правда, считает, что мух никто не травит и они просто тут локально падают с небес, но тогда попробуй найди тут другую сторону медали, положительную.

На фотках были красивые фрукты на столе. Выглядели, как велком вкусняшки гостям апарт-отеля, комплимент. А тут ничего. Ни фруктов, ни кофе, ни чая, ни сахара. Всё бы ничего, но и фоткайте тогда чистый пустой стол, ну. Напомнило, как знакомым в отеле недавно отель положил в номер крутанскую детскую игрушку. Ребёнок, естественно, в игрушку влюбился и расставаться с ней был не готов. А отель запретил её забирать. Только купить за космические деньги. Ну вот кто так делает?

Но вернусь от знакомых к нашим событиям.

В номере клёвые барные стулья, но один из них выглядел так, что после первого же глотка воды может сломаться сам сидящий. Хорошо, если деньги за порчу имущества не стрясут...

Спустилась на ресепшн. Попросила заменить, заменили. Спросили, ничего ли, если стул новый будет другого цвета. Вроде вот могут навести порядок, да?

Заметили к этому времени, что в душе только жидкое мыло у раковины в дозатор на стене. Ни шампуня, ни мыла для душа. Ну или ты голым сайгаком бегаешь из душа к раковине за мылом.

Спустились к ресепшну, уточнили. Нам ответили, что в цену входит только жидкое мыло и полотенце. Шампунь сами покупайте. Все бы хорошо, если б не выходной-праздники и закрытые несколько дней магазины. И не наши ожидания от четырёх звезд. В целом, ладно, мыло можно набрать в стакан и взять с собой в душевую кабине.

Потом попросили тёплых одеял. Были только пододеяльники, но тут это вообще локальная традиция везде. Одеяла быстро принесли.

Затем стали включать кондей, не включается. Естественно, я снова пошла вниз. Парень уже не на ресепшне сидел, а курил нервно на улице.

При виде меня выбросил едва начатую сигарету (как меня бесит эта местная привычка! Ну реально, не положить в пепельницу или куда). Улыбнулся.

Я все это время тоже на улыбке и шутках, ни гневинки.

Так и так, говорю, кажется, пульт сел, цифры показывает, но кондеем не управляет.

Оказалось, кондеи тут умные на все четыре звезды, и если открыто окно на балкон, кондей не работает. Надо закрыть окно. Я такая, ну ок, вернулась. Закрыла окно. Так кондей снова не работает.

Проверили пульт от другого номера (где наша бабушка жила), тот пульт сработал.

Снова иду на ресепшн. Рассказываю, что проведён эксперимент. Настаиваю, что батарейки выглядят севшими. Парень такой: эх, ну у меня нет батареек. Могу только из пульта от телека тут вынуть.

Я молчу и начинаю включать гневно вопрошающий взгляд. Батарейки достаются из пульта от телевизора и передаются мне. Но теперь я не могу достать возможно севшие батарейки из нашего пульта. Парень любезно предлагает помощь. И внезапно сильно бьёт пульт о ладонь, так, что батарейки разом вылетают.

Короче, с пультом кондея успех. Хотя я в моменте испугалась резкости движений от улыбчивого админа.

Спойлер: другой пульт, от телека, содержал внутри аж засахаренные батарейки. Но мы уж не стали спускаться снова вниз.

Прогуглили, что можно скачать приложение универсального пульта на телефон. И от кондиционера, и от телевизора.

Решили, нет такого вина вранаца, с которым все эти мелочи будут важны. Так бокалы в номере тоже оказались разными.

Стоит ли говорить, что штопор тоже оказался полусломан (но у нас был в рюкзаке свой!).

В общем, к уровню языка и ко мне самой в этот раз у меня не было вопросов. А вот к уровню сервиса вопросы остались. Какое уж тут полако.

Задаци за праксу

За почетнике

Попуни празнину: „У соби за туширање је био само течни ___.“Изабери тачан одговор: Колико звездица је имао хотел?а) две

б) три

в) четири

За средњи ниво

Преведи на руски: рецепција, ћебе, клима.Исправи грешку: „У купатилу није био шампона.“Одговори на питање: Зашто клима није радила?За напредни ниво

Напиши три реченице: са глаголом заменити.Опиши: шта би ти урадио/урадила да нема сапуна у хотелу.Креативно: Замисли дијалог са администратором када тражиш нове батерије.

Прича 67. Шетња до крста у Бијелој

Коначно је дошло време за шетњу до крста на брду, постављеног прошле године у Бијелој!

Пут је био лак. Није стаза као обично, где се пробијаш кроз жбуње и змије, већ права аутомобилска цеста. Аутомобила готово да није ни било.

Ишло се око пола сата лаганим кораком. Погледи су били лепи, цвеће разнолико. Повремено је било и сенке, што је важно, јер нисмо успели да кренемо рано, већ смо пошли баш у најјачи сунчев зенит, рачунајући на облаке који нису одмах дошли. У целини, може и са дететом. Али ми смо ишли двоје, јер је бака сада овде и било би глупо пропустити прилику да мало лутамо по брдима сами.

Успут смо срели једну змију која је побегла од нас великом брзином. Видели смо зелену гуштерицу са дугачким репом и гомилу скакаваца који као у компјутерској игри искоче на тебе сваких педесет метара.

Једном смо ипак срели ауто, па је требало донети одлуку куда се склонити: десно је био стрм пад, али мање траве; лево пуно траве са непознатим животињама.

Успут смо ушли у класичну шармантну цркву на брду са лепим погледом.

Поред цркве — извор за пиће. У почетку смо мислили да не ради.

Дијалог са одмарачима

Ја: „Изгледа да нема воде“.

Један човек: „Ма ради, али само за празник“.

Ја: „Добра шала!“ (насмејем се).

Они ме чудно погледају, ништа не кажу.

После неколико минута схватили смо да то није шала. Заиста, десетак метара изнад „извора“ стоји велика плава бачва. Њу пуне за празнике и неке службе, и баш из ње вода иде ка том новом извору.

Извор је, иначе, направљен 2023. године.

На врху смо појели јаје са сољу, кабаносе, сир, кумквате и кафу из термоса. Одличан други доручак на брду!

10 корисних речи и израза

крст на брду — крест на горестаза — тропинкасунцепек — жара, сильное солнцегуштерица — ящерицаскакавци — саранчацрква — церковьизвор — источникпразник — праздникбачва — бочкадруги доручак — второй завтракКорисни глаголи

шетати — гулятьлутати — поплутатьсакрити се — спрятатьсявидети — видетьпопети се — поднятьсяодморити се — отдохнутьдонети — принестирадовати се — радоватьсярећи — сказатьсмејати се — смеятьсяПеревод истории 67. Прогулка до Креста в Биеле

Пришло наконец время прогулки к кресту на горе, поставленному в прошлом году в Биеле!

Дорога лёгкая. Не тропинка, как обычно, где продираешься сквозь кусты и змей, а прямо автомобильная дорога. При этом машин нам так почти и не встретилось.

Идти около получаса лёгким шагом. Виды красивые. Цветы разные. Бывает тень, что важно, так как у нас не получилось выйти рано и и мы пошли туда в самый солнцепек, рассчитывая на облачность, которая случилась не сразу. В целом, можно и с ребёнком. Но шли вдвоём, потому что бабушка пока здесь и глупо упускать шанс побродить по горам вдвоём.

Встретили какую-то змею, которая уползла от нас с бешеной скоростью. Зелёную ящерицу с длиннющим хвостом. И кучу саранчи. Которая прям как в игре компьютерной, выпрыгивает на тебя раз в 50 метров.

Поскольку один раз машину мы всё-таки встретили, пришлось принимать волевое решение, куда отступать: справа отвесный склон, но травы меньше. А слева много травы с неизвестной живностью.

По пути зашли в классическую очаровательную церковь на горе с красивыми видами.

Рядом - питьевой источник. Сначала мы думали, что он не работает. А потом оказалось, работает только по праздникам.

Диалог с отдыхающими.

Я: „Выглядит будто нет воды“.

Один человек: „Да всё работает, только по праздника“.

Я: „Отличная шутка!“ (улыбаюсь).

Они странно на меня смотрят, но ничего не говорят.

Через несколько минут мы поняли, что это совсем не шутка.

Реально, метрах в десяти выше "источника" стоит большая синяя бочка. Её наполняют во время праздников и некоторых служб, и именно из неё вода идёт к так называемому источнику. Источник, к слову, новый, сделали его в 2023 году.

Наверху заточили яйцо с солью, кабанасики, сыр, кумкватины и кофе в термосе. Отличный второй завтрак на горе!

Задаци за праксу

За почетнике

Изабери тачан одговор: Где се налази крст? а) у граду б) на брду в) у црквиПопуни празнину: „___ смо гуштерицу са дугачким репом.“.За средњи ниво

Исправи грешку: „Извор ради сваки дан“.Преведи на руски: сунцепек, бачва, скакавци.Одговори на питање: Зашто је било важно да има сенке на путу?За напредни ниво

Мини есеј (5–6 реченица): Опиши своју идеалну шетњу по брдима.Креативно питање: Шта би ти рекао/рекла да си чуо/чула да извор ради само за празник?Састави дијалог: између туриста и локалног човека о извору воде.

Причa 68. О животним трикама, сладоледу и узајамној помоћи

Идући променадама уз море од Бијеле до Баошића, пожелели смо сладолед. Ушли смо у продавницу „Идеа“.

Сладолед који сам хтела био је у кантама. Али уз њега нису нудили ни продавали кашичице.

Изненађујуће, али у свету пуном пластике и разних справица, у продавници није било ни једнократних ни вишекратних кашика. Само чаше и свеће.

У делу са дечјим пиреима и јогуртима — такође ништа.

Питали смо продавце, али и они су рекли да не могу да нам дају или продају нешто као кашику или дрвену палчицу.

Дијалог: „Кашика или мач?“

Ја: „Извините… треба ми… она ствар… за јело… мала… као… мач?“

Продавачица: „Мач? Не, то није овде…“

Ја: „Па… не мач… него… дрво… мала ствар… за сладолед…“

Продавачица: „Аха, мислите кашика?“

Ја: „Да, да, кашика! Или… палчица… како се каже?“

Продавачица: „Кашичица, дрвени штапић. Али немамо.“

(Смејемо се обоје, јер сам заборавила и реч „кашика“ и реч „штапић“).

Најгоре је било што ја иначе увек у торби носим једну дрвену и једну пластичну кашику. И пар дрвених палчица за шећер. Али баш претходног дана сам све пребацивала из торбе у ранац и назад.

Уместо мог „спремна сам за све!“ са поносним вађењем кашике, десио се срамота.

Прегледали смо цео маркет. Кандидати за кашику могли су бити:

лопатица од креме за депилацију,кекс „Плазма“,пластични поклопци великих тегли.Погодите шта смо изабрали? Други сладолед! На штапићу. Да се баш уморожимо.

Ескимо смо појели, штапић поделили као браћа. Сладолед смо савладали, чак смо и до станице успели да се довучемо са свим поједеним сладоледом.

10 корисних речи и израза

сладолед — мороженоекашика — ложкапалчица — палочкапродавница — магазинпроменада — набережнаясвеће — свечикекс — печеньепоклопац — крышкасрамота — конфуз, неловкостькао браћа — по-братски (дословно «как братья»), поделить поровнуКорисни глаголи

пожелети — захотетьући — войтипитати — спроситьзаборавити — забытьсмејати се — смеятьсяносити — носитьпребацити — переложитьизабрати — выбратьподелити — поделитьдовући се — дотащитьсяПеревод истории 68. Лайфхаки, мороженое и взаимовыручка

Идя променадом вдоль моря от Биелы до Баошичей, захотелось мороженого. Зашли в идею.

Мороженое, которое хотелось, было в ведёрке. Ложечек к нему не предлагалось и не продавалось.

Удивительно, но в мире, полном пластика и странных приблуд, в продуктовом не оказалось одноразовых или многоразовые ложек. Только стаканы и свечи.

В зоне детских пюрешек и йогуртов тоже ничего.

Мы спросили продавцов, но они тоже отказались нам выдать или продать что-то вроде ложки или деревянной палочки.

Диалог: „Ложка или меч?“

Я: „Извините… мне нужна… такая штука… для еды… маленькая… как… меч?“

Продавщица: „Меч? Не, это вообще не здесь…“

Я: „Ну… не меч… а скорее… дерево… маленькая штука… для мороженого…“

Продавщица: „Ага, хотите сказать, ложка?“

Я: „Да, да, ложка! Или… палочка… как она называется?“

Продавщица: „Ложечка, древянная палочка. Но у нас нет“.

(Вместе смеёмся, потому что забыла оба слова сразу, и ложка, и палочка.

Обиднее всего то, что я вот прям всегда в сумке обычно таскаю одну деревянную и одну пластиковую ложку. И пару деревянных палочек, которыми можно размешать сахар, если что (сахар тоже ношу с собой).

Но именно накануне я все перекладывала из сумки в рюкзак и обратно. И в итоге вместо коронного: "я готова ко всему!" с гордым доставанием чайной ложки в магазине вышел конфуз.

Проведя ревизию магазина, кандидатом в ложечки могли стать:

- лопатка от крема для депиляции.

- печенье плазма.

- пластиковые крышки крупных банок со всяко разным.

Угадайте, что выбрали мы? Второе мороженое! На палочке. Чтобы совсем уморожениться.

Эскимо съели, палочку разделили по-братски. Мороженое умяли, даже до остановки вверх потом смогли дотащить себя и всё съеденное мороженое.

Задаци за праксу

За почетнике

Изабери тачан одговор: Где смо купили сладолед?а) у кафани

б) у продавници

в) у апотеци

Попуни празнину: „Ја сам ___ реч кашика“.За средњи ниво

Исправи грешку: „Продавница је имала кашике.“Преведи на руски: штапић, поклопац, срамота.Одговори на питање: Шта смо на крају изабрали уместо кашике? Зашто ово?За напредни ниво

Мини есеј (5–6 реченица): Опиши смешну ситуацију када си у продавници погрешно рекао/рекла реч.Креативно питање: Шта би ти урадио/урадила да нема кашике за сладолед?Састави дијалог: између туриста и продавца о томе како да се поједе сладолед без кашике.Попуни празнину: „Штапић смо ___ као браћа.“.Изабери: Која реч значи „ложка“?а) кашика

б) палчица

в) поклопац

Прича 69. О учењу језика и креветићу

Појавио се нови проблем у учењу језика.

Кад људи осете да добро говориш српски, престану да те доживљавају као странца и почну да причају брже, убацујући разне речице, шале (на које понекад ни на једном језику не знаш како да реагујеш) и цитате (за које ни не знаш одакле су).

А још и ово: ја сам се толико навикла да разумем скоро све речено, осим пар речи које лако схватим из контекста… да сам скоро престала да гледам у речник кад је реч о нечему важном.

Сада помажем власници нашег стана да прода дечји креветић који су нам дали за бебо. Али на јесен већ желимо да купимо кревет у облику ватрогасног возила, а власници за туристе тај креветић није потребан. А ни места за складиштење нема.

Ја сам се понудила да помогнем. Објавила сам оглас у продавници у интернету. Мислила сам, биће то добро искуство разговора и преговора са локалним људима.

Брзо ми је написала једна девојка, питала адресу, дан и време (овде са тачним временом није баш најбоље), контакте власнице. И на крају пита:

„Креветић је склопљен или растављен?“

Ја сам често чула реч склопити за затворен лаптоп, сушилицу, сточиће… Па сам мислила да то значи „растављен на делове“. А растављен сам разумела као „састављен“.

Написала сам: „Растављен.“ Мислећи да је спреман и састављен. Девојка одговорила: „Одлично.“

Али касније стиже порука да креветић уопште није растављен, и да га не могу ставити у ауто. И тако — не узимају креветић.

Самопоузданост је овде пала. Хтела сам да помогнем власници, а на крају сам збунила и њу и девојку.

Проверила сам у речнику:

склопљен = саставлен, готоврастављен = расклопљен, у деловимаИ по сликама у Гуглу одмах је јасно. Ех…

Из бонуса: научила сам ново значење речи узбрдо — „за друштво, уз то, приде“.

А да ли сте ви имали сличне промашаје?

Корисне речи и израза

склопити — собратьраставити — разобратькреветић — детская кроваткаоглас — объявлениесамоувереност, самопоузданост — самоуверенностьпромашај — ошибка, промахречник — словарьпреговори — переговорыузбрдо — вдовесок, за компаниювласница — хозяйкаКорисни глаголи

осетити — почувствоватьговорити — говоритьразумети — пониматьпомоћи — помочьобјавити — опубликоватьпитати — спроситьнаписати — написатьодговорити — ответитьпроверити — проверитьнаучити — выучитьПеревод истории 69. Об изучении языка и кроватке.

Вскрылась новая проблема изучения языка.

Мало того, что когда люди чувствуют, что ты нормально говоришь на сербском, они перестают воспринимать тебя как иностранца и говорят быстрее и вставляя всякие словечки, шутки (на которые иногда на любом языке не знаешь, как реагировать) и цитаты (я знать не знаю, откуда).

Так ещё и вот что:

Я сама настолько привыкла, что понимаю почти всё сказанное, кроме пары слов, которые легко понять из контекста... Что почти перестала смотреть в словарь, когда речь о чём-то важном.

Сейчас я помогаю хозяйке нашей квартиры продать детскую кроватку, которую они нам дали для малыша. Но осенью мы уже хотим купить ему подростковую кровать в виде пожарной машины, а хозяйке для туристов такая кроватка не нужна. А хранить её негде.

Короче, вызвалась я помочь. И выложила объявление на маркетплейсе. Думаю, опыт разговора и переговоров с местными расширится.

Написала мне довольно быстро местная девушка, уточнила адрес, день и время удобное (ну время суток, с точным временем тут так себе), контакты хозяйки. И спрашивает напоследок:

Креветич је склопљен или растављен?

Склопити - это как схлопнут. Я часто слышала тут это слово про закрытый ноутбук, лежак, сушилку, столики и прочее. Думаю, ну в контексте кровати, видимо, сложен в удобные для переноски отдельные куски и части.

Растављен - в моем понимании обратное слово, типа, расставили в нужном порядке, собрали.

Ну, пишу, что Растављена. Имея в виду, что собран. Девушка пишет одлично.

И ждём часа Икс.

В итоге получаю сообщение, что кроватка вообще не растављена, они с подругой не могут её взять в машину и се ля ви, не берём кроватку.

(другой вопрос, что она разбирается руками без шестигранника и других инструментов, но это по идее и не их забота).

В общем, самоуверенность дала сбой. Думала помочь хозяйке, а в итоге подвела и девушку с кроваткой, и хозяйку зря дергала вчера. И сама чувствую себя дурёхой.

Проверила в словаре. Реально, склопљена - завершенная, собранная. Растављена - разобранная. И по картинкам в гугле сразу понятна разница. Эх...

(ну и что, что я чаще видела слово расклапљено в этом значении, приставка же другая).

Из бонусов: узнала новое для себя значение словечка

"узбрдо": за компанию, впридачу, вдовесок, со мной.

А у вас бывали подобные промахи? Это не единственный, конечно, но самый яркий за последнее время.

Задаци за праксу

За почетнике

Изабери тачан одговор: Шта значи „склопљен“?а) разобран

б) собран

в) выброшен

Попуни празнину: „Креветић је ___, због тога не могу да ставим га у ауто.“За средњи ниво

Исправи грешку: „Растављен значи састављен.“Преведи на руски: оглас, преговори, узбрдо.Одговори на питање: Зашто девојка није могла да понесе креветић?За напредни ниво

Мини есеј (5–6 реченица): Опиши ситуацију када си погрешно разумео/ла реч у страном језику.Креативно питање: Како би ти објаснио/ла продавцу шта значи „растављен креветић“ без речника?Састави дијалог: између тебе и локалне особе где грешком користиш реч „склопљен“ уместо „растављен“.Попуни празнину: „Ја сам ___ оглас на саjту у интернету“.